Pages

31 December 2010

100 godina Coasea

Sa zakašnjenjem, ali da pomenemo dok je još 2010., pre dva dana je Ronald Coase napunio 100 godina. Liberalni ekonomisti obično dugo žive (još jedan razlog da razmislite o orijentaciji). Mises, Hayek i Friedman su živeli između 90 i 95 godina, Buchanan i Tullock su još živi i aktivni sa preko ili blizu 90, a Coase ima punih 100 i radi na knjizi sa koautorom koja izlazi sledeće godine.

Neću da dužim sa biografijom ili bibliografijom, nego bih da napomenem par stvari zbog kojih je Coase poseban. To je verovatno najnepretenciozniji ekonomista ikada. Njegov govor sa dodele Nobelove nagrade koju je dobio 1991. počinje sa "ja nisam dao neki doprinos visokoj teoriji". On se bavio ovozemaljskim stvarima i gledao kako svet stvarno funckioniše. Richard Posner je to nazvao Coaseova "methodological Englishness". Englezi navodno ne vide vrednost u teoretisanju bez uporišta u realnosti i Coase je u tom smislu metodološki, kao i po rođenju, Englez.

Recimo, Paul Samuelson je prvi formulisao koncept "javnog dobra" koja mora obezbediti država jer privatni sektor nije zainteresovan i u udžbeniku navodio primer svetionika za brodove u luci kao tipičnog javnog dobra. Coasea nije mrzelo da pogleda kako su svetonici istorijski nastajali i našao da su uglavnom bili privatna dobra, koja su se finansirala na razne alternativne načine, prikupljanjem članarina ili vezivanjem za druge lučke usluge. Na liniji Coasea je to što danas radi prošlogodišnji Nobelovac, inače politikolog, Elinor Ostrom -- ona gleda kako ljudi u praksi nalaze rešenja za kolektivne probleme (javna dobra) na dobrovoljnoj osnovi, bez potrebe da država prinudom nameće rešenje.

Drugi primer, Coase je još kao student postavio jedno veoma osnovno pitanje, koje drugima nije palo na pamet -- zašto postoje firme? Ako je tržište tako dobro, zašto nije usitnjeno na pojedince, jer firma je kolektiv? Zašto svakog jutra šef ne sklapa novi ugovor sa radnikom za usluge toga dana? Odgovor je jednostavan -- zato što i to dogovaranje i praćenja ispunjenja dogovora košta. Firma je mali centralno-planski mehanizam koji funkcioniše, zato što su neefikasnosti unutar firme kao centralnog plana ipak manje od transakcionih troškova svakodnevnog tržišnog dogovaranja. To je Coase objavio 1937. godine, a ako ideju upotrebimo danas, vidimo da u internet okruženju transakcioni troškovi brzo opadaju. To dovodi i do opadanja važnosti firme -- što komunikacije više napreduju, to će firme biti manje, a kratkoročni ugovorni poslovi ili outsourcing u druge zemlje važniji.

Ovo su, po meni, najzanimljive stvari o Coaseu -- njegov nepretenciozni metod ali veliki saznajni doprinos. Vrlo malo je pisao i objavljivao, ali to što je napisao, u jednostavnoj prozi, je na kraju imalo veliki uticaj.

Tu je, naravno i Coaseova teorema, ali oko nje ima mnogo nerazumevanja i ni sam Coase nije voleo Stiglerovu priču o nekakvoj formalnoj teoremi. Ako ima tražnje, napisaću o tome poseban post.

Srećan 100-ti rođendan Ronaldu Coaseu i srećna Nova godina svima!

3 comments:

Ivan Jankovic said...

Pridruzujem se cestitkama, iako ja spadam u one koji se ne slazu sa teorijom firme koju je Coase dao.
http://www.bepress.com/jeeh/vol16/iss1/art3/.

Ali, on je bukvalno izmislio celu disciplinu i jezik kojim svi govorimo danas u tom domenu.

Vlada M said...

Ima traznje :)


Srecna nova godina
\o/\o/\o/\o/\o/\o/

Ivan Jankovic said...

I ja se priduzujem traznji sa obajsnjenjem razlike Coase-Stigler.