Pages

08 August 2010

Kako me je spasao Neša Adamović

Stigao sam malo pre iz Crne Gore. Pored toga što sam kod Užica pokupio nemačkog stopera na putu ka Indiji (ide iz Sarajeva, a uz put planira da obiđe Balkan, Tursku, Iran i Pakistan, a ako bude imao problema da uđe u Iran, onda planira da ide preko Iraka) koji mi je poprilično pojasnio istoriju nemačkih religijskih podela (upravo je magistrirao istoriju i etnologiju u Frajburgu), jedina zanimljiva stvar koja mi se na putu desila je kada me je zaustavila crnogorska policija.

Inače, od Kotora do Bijelog Polja sam video najmanje 12 patrola, u proseku otprilike jedna na 20 km. Pošto nisam nigde žurio, vozio sam natenane, preslušavajući propuštene epizode Econtalka i slušajući neke CD-ove za koje sam odavno mislio da sam ih izgubio. Elem, vozim 65 km/h, negde između Podgorice i Mojkovca (ili beše Kolašina?) zaustavlja me pandur. Kaže - jel znaš kolko si išao, kažem - "Znam, oko 65 km/h, baš sam pogledao kada sam video da ste uperili u mene radar". Kaže on "A ne, Marko, vozio si 84, evo pogledaj radar, on ne laže. Nego, jel znaš koliko je ovde ograničenje?" Kažem, "nisam siguran, valjda 60" (iskreno, nemam pojma, ali je bio pravac sa isprekidanom linijom, koliko može da bude ograničenje kada je dozvoljeno preticanje?). Kaže "Ne paziš Marko, mnogo si se opuštio, ograničenje je 40. Sada moraš u Podgoricu, kod sudije za prekršaje, mi ti privremeno oduzimamo dozvolu, ti čim platiš, dođi da ti vratimo. Nećemo da ti pišemo da si vozio 84 tamo gde je dozvoljeno 40, za to je velika kazna, nego ćemo da ti napišemo minimalnu, vidim da si dobar momak."

I, šta čovek da radi? Prosto te tera da mu daš mito, da ne gubiš 2 sata u putu i ko zna koliko još kod sudije za prekršaje kog nema teorijske šanse da nađem u nedelju popodne, čak i da poznajem Podgoricu. I još me zeza "Pa šta se čudiš, tako je sad i kod vas." Pomislih - "Pa jeste, kad su iste takve barabe pisale zakon."

Elem, posle još par minuta ubeđivanja (iz kojeg mu je valjda postalo jasno da neću da mu ponudim mito) i mog insistiranja da "neću da se raspravljam, možda radar kaže da sam vozio 84, ali sam ja svojim očima video 65" pita me on "Jeli, jel poznaješ onog Adamovića iz Požarevca, što ima benzinsku pumpu?" Razmišljam - znam samo za jednu privatnu benzinsku pumpu u samom Požarevcu, "Mirko Lazić Petrol", znači sigurno nije vlasnik neki Adamović i kažem "Jel Nenad beše?" A on mi na to kaže "Da - Neša. On i ja smo mnogo dobri". Kažem "Pozdraviću ga kad ga vidim", a on reče "Marko, evo ti dokumenta i budi malo pažljiviji ubuduće".

Da li stvarno postoji neki Adamović i da li sam ja lupivši pogodio ime nije ni toliko bitno. Suština je da si u takvoj situaciji potpuno nemoćan. Koliko sam ja stvarno išao uopšte nije bitno, bitno je šta on kaže. Njegova reč je istina, on mi oduzme dokumenta, a ja mogu da se objašnjavam sa sudijom za prekršaje do prekosutra. Koliko je ograničenje bilo, stvarno ne znam. S jedne strane, ne mogu da poverujem da je ograničenje na pravcu uz dozvoljeno preticanje zaista 40 km/h, jer koja je onda svrha isprekidane linije, koga da obiđeš sa manje od 40, ali, sa druge strane, to u stvari savršeno ima smisla, iz njihove perspektive. Taman izađeš iz 10 km krivina, imaš šansu da obiđeš kamion iza koga se vučeš sve vreme, a on te lepo sačeka. Kada ti objasni da moraš da se vratiš 30 km kroz te krivine, nađeš sudiju za prekršaje u nedelju popodne u sred Crne Gore (a u svim stereotipima ipak ima makar malo istine), platiš kaznu, a onda voziš ponovo istih 30 km, pa i najpošteniji čovek bi rekao "A jel možemo nekako da se dogovorimo, stvarno žurim?"

Ili da probaš da lažeš da poznaješ nekog Nešu Adamovića, ali to ne može uvek da upali.

Inače, sa našim policajcima nisam imao nikakvih problema već nekoliko godina, još ih je Jočić u dobroj meri doveo u red. Ako ništa drugo, makar ti persiraju. Sa crnogorskim policajcima imam problem svake godine. Prošle godine su mi pisali kaznu u Podgorici za nepropisno prestrojavanje. Rekao mi je "Snimila te kamera da si se kasno prestrojio za skretanje u desno." Naravno, pošto sam imao malo dete u kolima, izašao mi je u susret i uzeo keš na licu mesta, da me ne maltretira da idem kod sudije za prekršaje.

6 comments:

tiki said...

Ako ti se zajebava s njima imaš dva načina .
da ti pokaže radar. ono če ti verovatno pokazati gde piše LIM to nije tvoja brzina nego se tu naštela granična vrednost da ga zvukom upozori ako je neko prešao tu brzinu.To najčešće rade. Drugo je da ti pokaže atestnu markicu na uređaju. Svaki takav uređaj se atestira na 6 meseci ( što policija redovno razvuče na godinu dve zbog love) . jedno i drugo snimiš sa tel i kod sudije . u slučaju stare markice merenje ne vredi , a ako je pokazivao brzinu sa tskvim radarom kod sudije . i naravno odma zapreti kontratužbom

tiki said...

inače najbizarniji slučaj koji sam čuo desio mi se prijatelju proletos u Banatu . čovek išao sa marcedesom brabusom sa HR tablama . Zaustavi ga pandur i kaže daj brate 10 eura . Ovaj ga pita ŠTO? . Pa vidi šta voziš jebote što si se stiso , kod nas kriza . Ovaj mu dao 20 na orginalnost

perica said...

Moje iskustvo je da su svi koji rade za državu na relativno niskom hijerarhijskom nivou podvojene ličnosti - malo predstavnici suverene sile, malo sitna raja. Kad se oko nečega zajebavaš sa predstavnikom države, najgore što možeš da uradiš je da mu se obraćaš kao predstavniku države, tu si gotov, naročito ako ima svedoka. Onda sve ide po PS-u, nadrap'o si svakako. Neke šanse imaš ako mu se obratiš šeretski, zaverenički, ako se dakle obratiš čoveku koji mora kao i svako drugi da zaradi hleb svagdašnji za sebe i porodicu. Ako mu pokažeš da razumeš da je i on u govnima kao i svi mi ostali - smilovaće se skoro svaki.
Karakter sitnog mafijaša u moćnoj mafijaškoj bandi.

jovanović said...

Jes, samo još treba da imaš stomak za to. Ja sam uvek maksimalno formalan sa njima, pa šta košta nek košta.

mileusna said...

Ja sam iz Grče vozio nekih 700 km i nisam video nijednu policijsku patrolu kroz tri zemlje. Onda sam negde oko 01h posle ponoći skrenuo sa autoputa kod Batočine ka rodnom Kragujevcu i na tih poslednjih 15km do kuće su u sitne sate čučale dve patrole. Jedna klasična radarska sačekuša kod Batočine, i jedna na samom ulazu u grad gde postoje 4 trake, ali je to već "grad" tako da je ograničenje 50km/h, pa ko ne zna može da nadrlja. :)

Nemanja © said...

"... još ih je Jočić u dobroj meri doveo u red"

Dačić ih je još više doveo u red.Jedan koloritan primer:

Parking ima samo jedan ulaz, patrola parkira posred tog ulaza radi inspekcije kladionice.Vozač ostaje unutra, sirota žena pokušava da se provuče pored, pritom policijsko vozilo ima čitavu dužinu svog auta ispred.
Vozač se ne pomera ni milimetar, prosto čeka da ga okrzne.U tom trenutku kolega se vraća, žena mora nazad, harambaše odlaze otkud su i došli.

Jedina stvar groznija od Dačića i njegove policije, to je Tijanić i njegovi zaposleni (najamnici).