Pages

09 August 2010

Egenmäktigt förfarande

Za to je optužen čovek u Švedskoj koji nije više mogao da čeka u bolnici da mu zašiju ranu, pa uzeo konac i iglu u ruke i zašio je sam. Bolnica je podnela prihavu za neovlašćeno koriščenje bolničke imovine:

"I first went to the health clinic, but it was closed. So I rang the medical help line and they told me that it shouldn't be closed, so I went to emergency and sat there," the man named only as Jonas told the newspaper.

After an hour-long wait in a treatment room, he lost patience and proceeded to sew up his own wound.

"They had set out a needle and thread and so I decided to take the matter into my hands," he said.

But hospital staff were not as impressed by his initiative and have reported the man on suspicion of criminal dispossession (egenmäktigt förfarande) for having used hospital equipment without authorization.

Čisto da ne bude zabune, bolnice u Švedskoj su državne.

8 comments:

Anonymous said...

Ako ako tako im i treba .

Moja tetka zivi u Svedskoj , radi kao ekonomista u nekom osiguravajucem drustvu uzeli su joj tone para za obavezno zdravstveno . Sad sestra treba da opersie oko i mora da ceka 5 meseci . Jos uvek cela porodica pljuje po Americi i kune se u socijalizam i prica o onom filmu Sicko koji je snimio Majkl Mur .

Uglavnom stoci nije dosta niti im je jasno . Niti ce im nikad biti jasno posto im je mozak ispran .

Vlada said...

Razmišljanja prosečnog zdravstvenog radnika

Kao što ChiCha kaže, ljudima je toliko ispran mozak da ni ne razmišljaju da postoje bolja rešenja. Kad ljudima objasnim koliko im se godišnje odbija (1,5 bruto plata godišnje) od plate za zdravstveni fond, a koliko još dodatno plaćaju razne preglede i analize, samo slegnu ramenima, u fazonu, pa šta da radim...

I posle što su radnici prijavljeni na minimalac.. Ovakvu državu treba zakidati na sve moguće načine..

grh said...

problem je samo sto retko ko misli da je njemu ispran mozak, ali veruje da je vecini drugih ispran. a sto da ne, kada smo i onako svi pametniji od proseka? :))

VladimirV said...

Francuska i Svedska i ostale skandinavske zemlje su imale najbolje zdravstvene sisteme u svetu, bolje nego Amerika, prema WTO (izvestaj iz 2000. godine):

http://en.wikipedia.org/wiki/WHO's_ranking_of_health_care_systems

Marko Paunović said...

Hm...

Grcka ima bolji zdravstveni sistem od Luksemburga, Kolumbija bolji od Svedske i Nemacke, a Maroko bolji od Kanade?

VladimirV said...

Liberalno-kapitalisticka Amerika ima broj 1 najvece izdatke po stanovniku za zdravstvo, a zdravstvo im je tek broj 17. najbolje u svetu.

Anonymous said...

Statistika je cudo , ko bikini , puno otkriva , a najbitnije skriva .

Tako i ovo , ima u Americi neosiguranih koji ne mogu da se lece , onih nesposobnih , lenjih ili jednostavno onih koji nisu mislili o sebi pa se nisu osigurali . Oni koji su lepo radili , zaradili i platili lece se za sve pare - ko carevi. Svako za svoj grosh , to je za mene pravda .

U Svedskoj je osiguranje sigurno u proseku bolje , kljucna rec je u proseku .
To u praksi znaci da drzava od produktivnih i vrednih otima da bi lecila one druge . Mrav na silu placa za cvrcka i na kraju obojica dobiju islugu istog ne/kvaliteta . Nekom je i to pravda razumem ja to , 'al mene vise podseca na robovlasnistvo .

Ivan Jankovic said...

Vladimir V,

Amerika ima najvece izdatke, ali i najbolju uslugu. Ostale zemlje uspevaju da "smanje izdatke" samo tako sto uvode liste cekanja, zakidanje nege, i ovakve stvari kao sto je u Markovom postu. Ja trenutno zivim u Kanadi, i ovdasnji zdravstveni sistem je poprilicna katastrofa, uprkos dramaticnom uvecanju troskova sistema kao procenta GDP i cak kao procenta ukupne drzavne potrosnje. Doktori redovno salju pacijente u Ameriku na razne vrste operacija, ceka se po dva meseca na pregled specijaliste, bolnice stalno smanjuju kapacitete jer nema dovoljno para itd. Smanjenje troskova nije cilj po sebi. Jedini razlog zasto su zdravstveni troskovi per capita u Kanadi znatno manji nego u SAD je zato sto kanadske vlada zakonom zabranjuje ljudima da trose svoje pare na svoje zdravlje, nego ih tera da zavise od komunsitickog sistema drzavnog osiguranja. Sa starenjem stanovnistva, upravo porast zdravstvenih troskova je mera blagostanja. Ranije bi ljudi umirali sa 60 godina, danas umiru sa 80. Dakle, dodatnih 20 godina zivota u vreme kad su ljudi najpodlozniji bolestima, i kad im najvise trebaju usluge lekara. Stoga je potpuno pogresna logika da vrednujemo zdravstvene sisteme na osnovu toga koliko dobro racionisu zdravstvene usluge ("smanjuju troskove"). Jer onda bi sistem bez ikakvog zdravstvenog osiguranja bio najbolji.