Pages

20 July 2010

Neoliberalizam, rehabilitacija reči

Već drugi put u poslednjih par nedelja nailazim na upotrebu ovog termina u svom originalnom značenju. Prvo Scott Sumner (i duža verzija) razlikuje klasični liberalizam od neoliberalizma i govori o skandinavskim zemljama kao neoliberalnim, a onda i libertarijanski Reason magazin objavljuje uvodnik sa naslovom "Smrt neoliberalizma".

Originalno značenje termina neoliberalizam je umereni liberalizam ili klasični liberalizam dopunjen socijalnom državom. Izraz je nastao u vajmarskoj i posleratnoj Nemačkoj, kada je grupa ekonomista htela da klasični liberalizam prilagodi duhu vremena, da bi tržišna ekonomija imala kakve takve šanse za opstanak u novom kolektivističkom poretku. Vremenom je to značenje zaboravljeno, a klasičnom liberalizmu su antiglobalisti počeli strateški dodavati prefiks "neo". Sam liberalizam je već bio na isuviše dobrom glasu, tako da je najbolje bilo prisvojiti taj termin za sebe, a klasični liberalizam preimenovati. Tako smo dobili neoliberalizam u današnjem značenju -- termin sa kojim niko sam sebe dobrovoljno ne identifikuje i koji označava u boljem slučaju ekstremni tržišni liberalizam, a u gorem socijalni darvinizam i korporativizam, što je opet miljama daleko od klasičnog liberlizma.

Ni Reason i Sumner ne pridaju mnogo važnosti ovim terminološkim razlikama, nego jednostavno koriste izraz neoliberalizam u svom originalnom značenju liberalizma socijalne države -- Reason čak kaže da se neoliberalizam drugačije zove "treći put".

2 comments:

Ivan Jankovic said...

Zapravo, 1930ih i 1940ih godina neoliberalima su smatrani ljudi poput Fridmana i Hajeka koji su hteli, kao i nemacki pioniri koje spominjes, da prilagode klasicni laissez-faire duhu vremena. Mont Pelerin drustvo je recimo bilo tipicna neoliberalna organizacija, cak sa nekim socijaldemokratskim elementima.

Hajek u "Putu u ropstvo" napada na nekoliko mesta direktno laissez-faire i cak kaze da je insistiranje starih liberala na tom principu nanelo najvise stete samom liberalizmu, cineci ga "staticnom verom". Neoliberalizam je uvek znacio socijalni reformizam, i kritiku "staticnog dogmatizma" 19 veka. Prakticno jedini "paleoliberal" 20 veka je bio Ludvig fon Mizes (I mozda Rotbard, mada je on bio anarhista, sto komplikuje kategorizaciju).

Ivan Jankovic said...

Mislim da ovi u Reasonu nisu imali u vidu znacenje koje im ti pripisujes, nego vise americki kontekst. U Americi je "liberalizam" drugo ime za socijalizam, odnosno socijaldemokratiju, a u clanku se govori o smrti "neoliberalizma" kao o nestanku Klintonove pozicije iz 1990ih koja je bila vise pro-trzisno orijentisana od tradicionalnog liberalizma, (ono sto se zvalo Treci put u Evropi). Hoce da kazu da se Americka levica vraca drugom putu, odnosno klasicnom ruzveltovskom "liberalizmu".