Već drugi put u poslednjih par nedelja nailazim na upotrebu ovog termina u svom originalnom značenju. Prvo Scott Sumner (i duža verzija) razlikuje klasični liberalizam od neoliberalizma i govori o skandinavskim zemljama kao neoliberalnim, a onda i libertarijanski Reason magazin objavljuje uvodnik sa naslovom "Smrt neoliberalizma".
Originalno značenje termina neoliberalizam je umereni liberalizam ili klasični liberalizam dopunjen socijalnom državom. Izraz je nastao u vajmarskoj i posleratnoj Nemačkoj, kada je grupa ekonomista htela da klasični liberalizam prilagodi duhu vremena, da bi tržišna ekonomija imala kakve takve šanse za opstanak u novom kolektivističkom poretku. Vremenom je to značenje zaboravljeno, a klasičnom liberalizmu su antiglobalisti počeli strateški dodavati prefiks "neo". Sam liberalizam je već bio na isuviše dobrom glasu, tako da je najbolje bilo prisvojiti taj termin za sebe, a klasični liberalizam preimenovati. Tako smo dobili neoliberalizam u današnjem značenju -- termin sa kojim niko sam sebe dobrovoljno ne identifikuje i koji označava u boljem slučaju ekstremni tržišni liberalizam, a u gorem socijalni darvinizam i korporativizam, što je opet miljama daleko od klasičnog liberlizma.
Ni Reason i Sumner ne pridaju mnogo važnosti ovim terminološkim razlikama, nego jednostavno koriste izraz neoliberalizam u svom originalnom značenju liberalizma socijalne države -- Reason čak kaže da se neoliberalizam drugačije zove "treći put".
2 comments:
Zapravo, 1930ih i 1940ih godina neoliberalima su smatrani ljudi poput Fridmana i Hajeka koji su hteli, kao i nemacki pioniri koje spominjes, da prilagode klasicni laissez-faire duhu vremena. Mont Pelerin drustvo je recimo bilo tipicna neoliberalna organizacija, cak sa nekim socijaldemokratskim elementima.
Hajek u "Putu u ropstvo" napada na nekoliko mesta direktno laissez-faire i cak kaze da je insistiranje starih liberala na tom principu nanelo najvise stete samom liberalizmu, cineci ga "staticnom verom". Neoliberalizam je uvek znacio socijalni reformizam, i kritiku "staticnog dogmatizma" 19 veka. Prakticno jedini "paleoliberal" 20 veka je bio Ludvig fon Mizes (I mozda Rotbard, mada je on bio anarhista, sto komplikuje kategorizaciju).
Mislim da ovi u Reasonu nisu imali u vidu znacenje koje im ti pripisujes, nego vise americki kontekst. U Americi je "liberalizam" drugo ime za socijalizam, odnosno socijaldemokratiju, a u clanku se govori o smrti "neoliberalizma" kao o nestanku Klintonove pozicije iz 1990ih koja je bila vise pro-trzisno orijentisana od tradicionalnog liberalizma, (ono sto se zvalo Treci put u Evropi). Hoce da kazu da se Americka levica vraca drugom putu, odnosno klasicnom ruzveltovskom "liberalizmu".
Post a Comment