Pages

29 July 2010

Kumulacija funkcija

Uopšte mi nije jasno zašto se podiže tolika graja oko kumulacije funkcija. Zašto poslanik ne bi smeo da bude i predsednik opštine, uopšte mi nije jasno. Odnosno, postoje dva argumenta, ali mi se čini da su oba loša.

1. Ne može dobro da radi oba posla. Možda, ali sud o tome daju birači. Ako je biračima OK da neko pola radnog vremena radi kao gradonačelnik, a pola kao poslanik, meni je tek OK. Na kraju krajeva, neko može za 3 sata dnevno da odradi bolji posao nego neko drugi za 16 sati dnevno.

2. Dolazi do sukoba interesa između lokalnog i nacionalnog nivoa. Vrlo konkretno, ako je Palma poslanik, onda će on da se bori samo za Jagodinu. Tačno, ali šta se tačno menja ako Palma za poslanika postavi svoju ženu, ili šuraka? Odjednom će postati nacionalno svesni i početi na isti način da tretiraju Sombor i Jagodinu? Da li bi se situacija promenila da imamo većinski izborni sistem? Da li bi onda bilo OK da građani za poslanika izaberu postojećeg gradonačelnika? Ako ne, zašto ne?

Moram priznati da mi se čini da iza cele ove histerije stoji stari komunistički koncept "sprečavanja gomilanja funkcija", kada je drug "taj i taj" bio predsenik ovoga, sekretar onoga, delegat tamo i delegat vamo.

Po meni, sukob interesa može da postoji SAMO između privatnog i javnog. Zato ministar finansija ne sme da tezgari kao poreski konsultant, a ministar pravde da radi kao advokat. Ali, zašto ministar finansija ne bi smeo da bude u Upravnom odboru PIO fonda, a naročito ako je spreman da volontira, stvarno nemam pojma.

Za deset godina smo došli od toga da nam uopšte nije smetalo da premijer bude direktor polu privatne firme, a danas bi nam smetalo da premijer bude u UO fonda RZS.

4 comments:

danica said...

Mislim da postoji jedana VAZAN razlog u prilog razdvajanja funkcija a to je - podela vlasti. Jedno je ako Palma "trguje" sa nekim u fazonu: slušaj, ja sam predsednik upravnog odbora te i te državne firme, pa ti meni sada proguraj nesto u parlamentu, a ja cu tebi javne nabavke, ili ti nesto odradim u Jagodini - to je PRAVOLINIJSKI sada moguce. A tesko da ce bilo ko drugi koga on postavi imati bas tako pravolinijsku agendu, mislim, stvar se otežava i komplikuje, što je verovatno i cilj države koja nekoga postavlja na vlast.

Lazar Antonić said...

Da ali u vecinskom sistemu to ne bi bio problem. Odgovornost je na biracima. Dodatna funkcija bi verovatno bila velika, moguce i nepremostiva, mana svakog kandidata jer bi bio laka meta za konkurenciju koja bi ga okarakterisala kao potencijalno neozbiljnog predstavnika.

A funkcije PIO fonda treba privatizovati, ako ni zbog ceg drugog onda bar zarad ogranicavanja izazova ministru finansija :)

Anonymous said...

Прво, разлог за то што се диже граја, барем за мој рачун, није то што ће Пера, Жика и Лаза имати по две или 10 јавних функција, већ чињеница да је њима толико до тога стало да су натерали своје партијске другове да изгласају нешто потпуно супротно оном што су изгласали 2008. Ако се антикорупцијски закон мења да се не би применила једна мање важна превентивна мера, шта ће се десити ако нешто заиста озбиљно дође на дневни ред?
Е сад кратко о оба аргумента против кумулације: 1. Теза да бирачи дају суд о томе да ли неко добро обавља послове не стоји. Као што Лазар примети, она би могла да стоји у већинском систему, никако у садашњем и то под условом да је бирачима била предочена у моменту гласања. Тиме се, у ствари, одговорност за одлуку преноси на бираче, што опет не значи да човек стварно може физички да обавља два посла - дакле, бирачи би требало да имају не само инфо о намери функционера, већ и неко разумно објашњење како је он то замислио да уради и да ли то повећава буџетске трошкове (нпр. више вожње службеним аутом да би постигао да буде на два места, ангажовање више саветника и помоћника него што би иначе морао итд.). 2. Локални и национални ниво - теоријски, локал није у ствари део државне власти, већ начин њеног ограничавања, а посланици на националном нивоу нису представници својих општина и регија већ читаве земље, дакле (теоријска) неспојивост функција је очигледна. Сукоб интереса може да постоји и између јавног и јавног - нпр. за Београд је добро да се из републичког буџета приоритетно обнавља Газела, за неког из Чачка је заобилазница око града сигурно важнија.
Када бисмо са теоријског сишли на практичан ниво, мислим да је жеља за останком на више места пре свега део игре уцењивања, било коалиционих партнера, било унутар страначке хијерархије, доказивање моћи и незаобилазности појединца при доношењу одлука (а када је реч о посланицима не треба заборавити ни имунитет од кривичног гоњења) и да нема никакве везе ни са његовим способностима ни са јавним интересом. Е сад, мени је у целој овој причи најзанимљивије то што се са дуплирањем функција, када је успешно и не ремети ништа у функционисању органа, показује заправо колико су неке функције непотребне, кад се могу, тако успут обављати.

Anonymous said...
This comment has been removed by the author.