Marko, pošto postiraš Landsbergovu izjavu bez komentara pretpostavljam da se slažeš s njim. I ja sam za legalizaciju (tj. ukidanje zabrane i zaprećene kazne) skoro svega, ali kad smo kod poligamije, par komentara. U Srbiji nije zabranjeno da jedan muškarac živi sa više žena. Može i da ima decu sa više žena - on i one moraju biti consenting adults i sve je OK. Ono što jeste zabranjeno i kažnjivo je "dvobračnost", zaključivanje braka s nekim ko je već u braku. Znači država Srbije je spremna da bude garant jedne vrste braka - između muškarca i žene - i samo to naziva brak. Ostale stilove zajedničkog života consenting adults-a država ne zabranjuje i ne kažnjava - dakle legalni su, nema šta da se legalizuje. Libertarijanski zahtev pre bi išao u suprotnom smeru - smanjivanju državnog subvencionisanja (heteroseksualnog) braka.
Consenting adults su odrasli ljudi koji dobrovoljno pristaju na nešto, na primer seks. Age of consent je zakonom definisana starost od koje se računa da osoba može biti consenting adult - 14, 18, 21 ili koliko već godina. Consenting adulthood je zanimljiv pojam zbog njegovog korišćenja "izvan konteksta" da bi se istakla nedoslednost savremenih liberala tj. dobro nam poznatih socijalista - consenting adult ima (ljudsko) pravo da se upusti u S/M igru ali ne i da udje u radni odnos za manje od minimalne plate.
Kako mozes biti siguran da rezultat poligamije nece biti taj da ce on da izgubi zenu za koju je sada ozenjen?
Mislim, moram priznati da mi je veoma cudno upravo ovo sto perica pominje - da drzava nema apsolutno nista protiv toga da budes vencan, ali da paralelno odrzavas seksualne, emotivne i bilo kakve odnose sa kim god hoces, ali ima protiv toga da tu "drugu zenu" proglasis legalnom zenom.
Sada jedini nacin da to uradis je da se razvedes od prve zene. Zasto je prvoj zeni oduzeto pravo da kaze "ja bih pre da delim muza sa nekim, nego da nemam nikakvog"? Naravno, to mnoge sada i kazu, ali onda jedna od njih dve ne uziva nikakvu pravnu zastitu.
Poenta je da zabrana poligamije oduzima pravo izbora i zastitu ZENAMA, a ne muskarcima. Muskarac i sada moze sasvim zakonito da odrazava seksualne odnose sa svim zenama koje to zele. Kada bi poligamija bila dozvoljena, on ne bi mogao da kaze "Znas, ja te volim, ali ne mogu da se razvedem zbog dece", jer bi ona rekla "Pa ozeni I MENE".
U knjizi koju sam pre neki dan pominjao, The Moon is a Harsh Mistress, je opisan citav spektar razlicitih brakova koji postoje na Mesecu. Ima brakova koji traju stotinak godina, gde stalno novi muskarci i zene "ulaze" u taj brak i uvek ih ima jedno desetak.
Moje misljenje je da legalizacija poligamije (i poliandrije) ne bi mnogo toga promenila. Vecina zena i muskaraca bi vise volela da zivi u monogamnom braku, ali ne vidim zasto bi drzava sprecavala one koji imaju drugacije preferencije...
Kako mozes biti siguran da rezultat poligamije nece biti taj da ce on da izgubi zenu za koju je sada ozenjen?
Машала! Две муве једним ударцем. Реши се своје бабе, а доведе четири младе снајке.
Добро би било, на пример, да се легализује неки принцип типа "вајф шеринг", па да и једну жену могу делити више мушкараца, дакле, ствара се полигамија у оба смера.
Рецимо, седам мушкараца деле седам или више жена, свака специјализована за обављање једне радње, рецимо, једна добро кува сарме, друга мусаку, трећа фино пегла, итд. Сваки дан да једеш разноврсно! Исто тако и за жене важи. Осим што би добијале љубавнике различитих техника, један би можда био изврсни водоинсталатер који би јој продувао цевке, други шофер, трећи економиста, итд. Дакле, ствара се мрежа ускоспецијализованих стручњака, чија колаборација ствара веома продуктивније и квалитетније окружење за живот. Мис'им да разумете шта оћу да кажем, и сами сте говорили, колико ми се чини, против селф-сафишенси начина живота.
Опасност од богатих стараца који ће да наватају 200 снајки и да оштете младе, равна је нули. Физички не може тај једну једину да задовољи, а камоли две или више њих.
Јеби га, кочи нас само тренутна морална инфраструктура, ал' доћи ће и такав дан када ће наша деца ће да беру плодове наших идеја.
Upravo takva vrsta braka je i opisana u knjizi koju sam pominjao. Nekoliko muskaraca, nekoliko zena, svi srecni i zadovoljni, a ako je neko bas nezadovoljan, moze da ode kad god pozeli.
Davno sam čitao jedan članak o poligamiji kao jednom od ključnih razloga za postojanje bombaša samoubica. Naravno da nema šanse da nađem taj članak, ali ukratko: U društvu ima bogatih, recimo šeika, koji sebi mogu da priušte više žena. Priušte u smislu izdržavaju, a i one više vole da se udaju za bogate. Tako se stvara manjak žena na "tržištu". Šta je činiti onom siromašnom? Pa ništa, opaše se bombama, kaboom, i eto ga u raju sa 72 device koje ni u ludilu ne bi mogao sebi da priušti u ovozemaljskom životu.
Marko, ja nisam rekao "da drzava nema apsolutno nista protiv toga da budes vencan, ali da paralelno odrzavas seksualne, emotivne i bilo kakve odnose sa kim god hoces". Ne znam gde si to pročitao? Štaviše, jedan vid državnog promovisanja heteroseksualne monogamne veze je činjenica da brak podrazumeva da će država držati stranu bračnom partneru koji želi da veza ostane heteroseksualno monogamna. Hoću da kažem - država se već previše meša u veze između ljudi. Predlaganje legalizacije poligamije, poliandrije, kao i G/L veza je u suštini predlog da se sve ove veze zakonom regulišu. Čini mi se da, sa aspekta slobode, ima više smisla tražiti da se dereguliše i hetero-mono veza, nego (moderno liberalno) smišljati kako da se rešavaju razvodi, dečji dodaci, usvajanja, preljube i svi drugi galimatijasi koji mogu da nastupe u neortodoksnim brakovima a koje bi državni sudovi onda morali da rešavaju.
Naravno da je "deregulacija" braka najbolja opcija. Moja poenta je da se zabrana poligamije uglavnom brani pozivanjem na neki moral, a da je upravo sa moralnog aspekta to tesko braniti, jer je svakako moralnije biti ozenjen/udat za dve zene/dva muskarca, nego biti u braku sa jednom/jednim, a de facto biti sa vise.
pokušavajući da nađem onaj članak koji sam spomenuo u postu gore, našao sam ovo:
Međutim, ne treba zanemarati ni ''zasluge'' poligamije. Prema studiji N. Lagerlofa, upravo je višeženstvo bilo značajan faktor kumuliranja neophodne količine znanja za industrijsku revoluciju. Naime, akumulacija znanja zavisi od broja ljudi angažovanih na intelektalnim aktivnostima. U davna vremena to su mogli biti samo bogataši, odnosno posednici zemlje, koji su sebi mogli priuštiti luksuz da misle. Količina znanja je, dakle, mogla rasti samo sa porastom klase zemljovlasnika. Budući da je vladala poligamija, bogati zemljovlasnici su mogli imati više žena i samim tim i više dece što je vodilo laganom rastu broja zemljovlasnika i potencijalnih intelektualaca te i ukupne količine znanja. U određenom momentu, količina znanja i ekonomskih dobara u jednoj civilizaciji može preći kritični nivo i čak i oni bez zemlje mogu sebi priuštiti intelektualni rad (što se tada, istina, smatralo teškim neradom). Ovo vodi ubrzanom povećanju ukupne količine znanja, privrednom rastu i industrijskoj revoluciji i, konačnom, napustanju poligamije.
10 comments:
Marko, pošto postiraš Landsbergovu izjavu bez komentara pretpostavljam da se slažeš s njim. I ja sam za legalizaciju (tj. ukidanje zabrane i zaprećene kazne) skoro svega, ali kad smo kod poligamije, par komentara.
U Srbiji nije zabranjeno da jedan muškarac živi sa više žena. Može i da ima decu sa više žena - on i one moraju biti consenting adults i sve je OK. Ono što jeste zabranjeno i kažnjivo je "dvobračnost", zaključivanje braka s nekim ko je već u braku. Znači država Srbije je spremna da bude garant jedne vrste braka - između muškarca i žene - i samo to naziva brak. Ostale stilove zajedničkog života consenting adults-a država ne zabranjuje i ne kažnjava - dakle legalni su, nema šta da se legalizuje.
Libertarijanski zahtev pre bi išao u suprotnom smeru - smanjivanju državnog subvencionisanja (heteroseksualnog) braka.
Хехе, дошло старом да направи харем и надокнади оно што је у младости својој учењачкој пропустио.
Него, шта је то consenting adults?
Consenting adults su odrasli ljudi koji dobrovoljno pristaju na nešto, na primer seks. Age of consent je zakonom definisana starost od koje se računa da osoba može biti consenting adult - 14, 18, 21 ili koliko već godina.
Consenting adulthood je zanimljiv pojam zbog njegovog korišćenja "izvan konteksta" da bi se istakla nedoslednost savremenih liberala tj. dobro nam poznatih socijalista - consenting adult ima (ljudsko) pravo da se upusti u S/M igru ali ne i da udje u radni odnos za manje od minimalne plate.
Cokanj,
Kako mozes biti siguran da rezultat poligamije nece biti taj da ce on da izgubi zenu za koju je sada ozenjen?
Mislim, moram priznati da mi je veoma cudno upravo ovo sto perica pominje - da drzava nema apsolutno nista protiv toga da budes vencan, ali da paralelno odrzavas seksualne, emotivne i bilo kakve odnose sa kim god hoces, ali ima protiv toga da tu "drugu zenu" proglasis legalnom zenom.
Sada jedini nacin da to uradis je da se razvedes od prve zene. Zasto je prvoj zeni oduzeto pravo da kaze "ja bih pre da delim muza sa nekim, nego da nemam nikakvog"? Naravno, to mnoge sada i kazu, ali onda jedna od njih dve ne uziva nikakvu pravnu zastitu.
Poenta je da zabrana poligamije oduzima pravo izbora i zastitu ZENAMA, a ne muskarcima. Muskarac i sada moze sasvim zakonito da odrazava seksualne odnose sa svim zenama koje to zele. Kada bi poligamija bila dozvoljena, on ne bi mogao da kaze "Znas, ja te volim, ali ne mogu da se razvedem zbog dece", jer bi ona rekla "Pa ozeni I MENE".
U knjizi koju sam pre neki dan pominjao, The Moon is a Harsh Mistress, je opisan citav spektar razlicitih brakova koji postoje na Mesecu. Ima brakova koji traju stotinak godina, gde stalno novi muskarci i zene "ulaze" u taj brak i uvek ih ima jedno desetak.
Moje misljenje je da legalizacija poligamije (i poliandrije) ne bi mnogo toga promenila. Vecina zena i muskaraca bi vise volela da zivi u monogamnom braku, ali ne vidim zasto bi drzava sprecavala one koji imaju drugacije preferencije...
Kako mozes biti siguran da rezultat poligamije nece biti taj da ce on da izgubi zenu za koju je sada ozenjen?
Машала! Две муве једним ударцем. Реши се своје бабе, а доведе четири младе снајке.
Добро би било, на пример, да се легализује неки принцип типа "вајф шеринг", па да и једну жену могу делити више мушкараца, дакле, ствара се полигамија у оба смера.
Рецимо, седам мушкараца деле седам или више жена, свака специјализована за обављање једне радње, рецимо, једна добро кува сарме, друга мусаку, трећа фино пегла, итд. Сваки дан да једеш разноврсно!
Исто тако и за жене важи. Осим што би добијале љубавнике различитих техника, један би можда био изврсни водоинсталатер који би јој продувао цевке, други шофер, трећи економиста, итд.
Дакле, ствара се мрежа ускоспецијализованих стручњака, чија колаборација ствара веома продуктивније и квалитетније окружење за живот. Мис'им да разумете шта оћу да кажем, и сами сте говорили, колико ми се чини, против селф-сафишенси начина живота.
Опасност од богатих стараца који ће да наватају 200 снајки и да оштете младе, равна је нули. Физички не може тај једну једину да задовољи, а камоли две или више њих.
Јеби га, кочи нас само тренутна морална инфраструктура, ал' доћи ће и такав дан када ће наша деца ће да беру плодове наших идеја.
Upravo takva vrsta braka je i opisana u knjizi koju sam pominjao. Nekoliko muskaraca, nekoliko zena, svi srecni i zadovoljni, a ako je neko bas nezadovoljan, moze da ode kad god pozeli.
Davno sam čitao jedan članak o poligamiji kao jednom od ključnih razloga za postojanje bombaša samoubica. Naravno da nema šanse da nađem taj članak, ali ukratko:
U društvu ima bogatih, recimo šeika, koji sebi mogu da priušte više žena. Priušte u smislu izdržavaju, a i one više vole da se udaju za bogate. Tako se stvara manjak žena na "tržištu". Šta je činiti onom siromašnom? Pa ništa, opaše se bombama, kaboom, i eto ga u raju sa 72 device koje ni u ludilu ne bi mogao sebi da priušti u ovozemaljskom životu.
Zvuči logično?
Marko, ja nisam rekao "da drzava nema apsolutno nista protiv toga da budes vencan, ali da paralelno odrzavas seksualne, emotivne i bilo kakve odnose sa kim god hoces". Ne znam gde si to pročitao? Štaviše, jedan vid državnog promovisanja heteroseksualne monogamne veze je činjenica da brak podrazumeva da će država držati stranu bračnom partneru koji želi da veza ostane heteroseksualno monogamna. Hoću da kažem - država se već previše meša u veze između ljudi. Predlaganje legalizacije poligamije, poliandrije, kao i G/L veza je u suštini predlog da se sve ove veze zakonom regulišu. Čini mi se da, sa aspekta slobode, ima više smisla tražiti da se dereguliše i hetero-mono veza, nego (moderno liberalno) smišljati kako da se rešavaju razvodi, dečji dodaci, usvajanja, preljube i svi drugi galimatijasi koji mogu da nastupe u neortodoksnim brakovima a koje bi državni sudovi onda morali da rešavaju.
perice,
Naravno da je "deregulacija" braka najbolja opcija. Moja poenta je da se zabrana poligamije uglavnom brani pozivanjem na neki moral, a da je upravo sa moralnog aspekta to tesko braniti, jer je svakako moralnije biti ozenjen/udat za dve zene/dva muskarca, nego biti u braku sa jednom/jednim, a de facto biti sa vise.
pokušavajući da nađem onaj članak koji sam spomenuo u postu gore, našao sam ovo:
Međutim, ne treba zanemarati ni ''zasluge'' poligamije. Prema studiji N. Lagerlofa, upravo je višeženstvo bilo značajan faktor kumuliranja neophodne količine znanja za industrijsku revoluciju. Naime, akumulacija znanja zavisi od broja ljudi angažovanih na intelektalnim aktivnostima. U davna vremena to su mogli biti samo bogataši, odnosno posednici zemlje, koji su sebi mogli priuštiti luksuz da misle. Količina znanja je, dakle, mogla rasti samo sa porastom klase zemljovlasnika. Budući da je vladala poligamija, bogati zemljovlasnici su mogli imati više žena i samim tim i više dece što je vodilo laganom rastu broja zemljovlasnika i potencijalnih intelektualaca te i ukupne količine znanja. U određenom momentu, količina znanja i ekonomskih dobara u jednoj civilizaciji može preći kritični nivo i čak i oni bez zemlje mogu sebi priuštiti intelektualni rad (što se tada, istina, smatralo teškim neradom). Ovo vodi ubrzanom povećanju ukupne količine znanja, privrednom rastu i industrijskoj revoluciji i, konačnom, napustanju poligamije.
Post a Comment