Demokratski nacionalni komitet, centrala Demokratske partije u Americi, izdao je propagandni oglas kojim napadaju/kritikuju Tea Parties. Naziv je "Republican Tea Party Contract on America", aludirajući na čuveni Ugovor sa Amerikom (Contract with America), programski dokument republikanaca iz vremena njihove pobede 1994 na kongresnim izborima.
Ovaj novi proglas bi trebalo da bude plašenje birača ekstremističkim stavovima koje imaju Tea Party kandidati, poput Rand Paula, Sharon Angle i drugih. Međutim, kad pogledate listu stvari za koje američki demokrati optužuju "čajdžije", vidite da je to zapravo jedan sjajan libertarijanski ekonomski program, dosta sličan programu LDP iz 2008, i možda još i bolji i konkretniji. Evo tih grozomornih desničarskih ujdurmi Tea Party:
- Repeal the Affordable Care Act (Health Care Reform) ("Obamacare" - prim, prir.)
- Privatize Social Security (or phase it out altogether)
- End Medicare as it presently exists
- Extend the Bush tax breaks for the wealthy and big oil
- Repeal Wall Street Reform
- Protect those responsible for the oil spill and future environmental catastrophes
- Abolish the Department of Education
- Abolish the Department of Energy
- Abolish the Environmental Protection Agency
- Repeal the 17th Amendment which provides for the direct election of senators
Osim stavke 6 (zaštita ekoloških prekršilaca), što je glupost koju niko ne zagovara, i stavke 5 koja ima element istine ali je namerno tendenciozno formulisana (smanjenje poreza, naime, neće važiti samo za "naftaše" nego i za "ekološki svesne" firme poput General Electrica, Microsofta i drugih velikih donatora Demokratske partije), sve ostalo su zapravo sjajne libertarijanske ideje.
Problem sa ovim oglasom je upravo u tome što je on propagandna fikcija, a ne realnost: kamo sreće da postoji i jedan političar koji bi bio spreman da javno podrži išta od ovoga (osim možda dve najmanje kontroverzne stvari - ukidanja Obamacarea i produžavanja poreskih smanjenja, ali nije jasno do koje mere čak i to uživa nepodeljenu podršku republikanskog establišmenta). Čak i neki političari bliski Tea Parties koji su pominjali nešto od toga ranije, povukli su ili minimalizovali odanost takvim idejama.
4 comments:
Ivane:
Evo mozda kad postane Boehner mr. speaker, Paul Ryan ce biti chairman Ways&Means, ili bar blizu vrha posto je on dosta mlad, pa se mozemo bar necemu nadati ;) Nedavno je Niall Ferguson pricao o njegovom (Ryan-ovom) planu veoma pohvalno, sto je bar za mene bilo iznenadjenje mislivsi da je Ferguson mainstream. Jedini problem je sto ni republikanci nisu odusevljeni Ryan-ovim planom, tj. jos uvek nema "politickih okolnosti" u kojima bi taj plan bio politicki odrziv. Mozda je zato i bolje da demokrate drze kongres jos dve godine, jer ce jos vise uprskati pa ce republikanci lakse sprovesti teske rezove...
Ukinuti neposredan izbor senatora?! Zbog cega je to dobro?
XVII amandman (1913.) je promenio način izbora senatora. Do tada su senatori birani od strane vlada država. Od tada se senatori biraju direktno. Ideja je da je time smanjena moć pojedinih država u federalnom kongresu. I gornji i donji dom se biraju direktvo. To je učinilo vlade država više zavisnim od federalne vlasti. Inicijalna ideja je bila da se federalna vlada ograniči na samo 18 tačaka - funkcija (Article 1, section 8) i ništa više, sve ostalo da se prepusti saveznim državama i ljudima. Time su odluke decentralizovanije i direktnije. Direktnim izborom se dobija na personalnoj odgovornosti senatora, ali se dosta gubi na nezavisnosti u donošenju odluka, koja je ključ zaštite interesa država članica unije.
@Pavle
Senat je prvobitno bio zamisljen ne samo kao mehanizam za ravnopravno predstavnistvo drzava nego i kao konzervativna tvrdjava koja treba da ogranici demokratiju, sto je stvar koja nije ostala nepoznata i u drugim ustavnim sistemima (Francuska, Italija), pa i kod nas (Aprilski ustav 1901., Oktroisani ustav kralja Aleksandra 1931.). Sam naziv ustanove, duzina mandata, kao i posebne nadleznosti ukazuju na to. Otuda je i bilo predvidjeno da se senatori biraju posredno u legislativama pojedinih drzava.
Razumem sve sto si napisao medjutim meni se cini da prava drzava nisu ugrozena zbog neposrednog izbora senatora nego zbog - postojanja politickih partija. Jednostavnije receno, senatori se prilikom izjasnjavanja rukovode stavovoma i interesima svoje partije a ne interesima drzave iz koje dolaze, mada i ovde treba imati u vidu da partijska disciplina u SAD nije tako rigidna kao u Evropi.
Uostalom, citava ta rasprava oko pitanja prava drzava resena je davno, oruzanim putem, i danas deluje anahrono. Svako dobro.
Post a Comment