B92 piše o stranim kompanijama i korupciji:
Član Saveta za borbu protiv korupcije Stjepan Gredelj kaže da je u logici kapitala korupcija normalna pojava i da je kompanije neće izbegavati ako nema nekog ko će im to zabraniti i ko će kontrolisati njihove klijente: "Zašto svetske kompanije beže u poludivlje banana države kakva je još uvek Srbija? Zato što je najlakše loviti u mutnom. Da sam ja kapitalista verovatno bih radio isto."
Imam vest za Gredelja: svetske kompanije ne beže u poludivlje banana države. Čak je jedna od velikih zagonetki druge polovine 20. veka bila zašto kapital nije odlazio iz razvijenih u manje razvijene zemlje. Ekonomisti su predviđali da će odlaziti, ne zbog lova u mutnom, nego iz ekonomskih razloga -- kapital je sa mesta gde ga ima više, trebalo da odlazi tamo gde je relativno oskudan, gde bi zbog toga ostvario veći profit. Ali to se nije dogodilo. To što vidimo da kapital odlazi u zemlje u razvoju je sitnica u odnosu na strane direkte investicije između samih razvijenih država. Ako pogledamo i samo Istočnu Evropu, kapital ide tamo gde je bolje poslovno okruženje, gde ima manje, a ne više korupcije -- ide u Baltičke zemlje pre nego u Bugarsku ili Ukrajinu. Po svim merilima, kapital radije odlazi tamo gde su institucije uređene i gde se ne lovi u mutnom. Ima neku logiku drugačiju od Gredeljove.
26 comments:
Kapital je kao kunić. Lako se pripitomi, brzo se razmnožava, ali ako ga i malo uplašiš, odskakuće na drugu poljanu.
A mi prodajemo nacionalne brendove :)))
Kakva se ovde histerija pravi pri prodaji firmi koje rade u Srbiji. U komentarima se prizivaju Čaves i Putin... I posle svega što se desilo, ljude je ovde lako potpaliti uz priču o nacionalizmu i nacionalnom ponosu, umesto da budu srećni što je neko rešio da ovde uloži svoj novac.
Koliki priliv FDI imaju Balticke zemlje? U istocnoj Evropi najveci priliv FDI ima Rusija.
A u svetu najveci priliv direktnih stranih investicija imaju:
1.SAD $316 mlrd
2.Francuska $117 mlrd
3.Kina $108 mlrd
4.Britanija $96 mlrd
5.Rusija $70 mlrd
http://www.cnbc.com/id/33230032/Countries_with_the_Most_Foreign_Direct_Investment?slide=16
I da, to je veliki mit da zemlje u razvoju sa jeftinom radnom snagom bez sindikata imaju naveci priliv FDI, mnogo veci priliv FDI imaju razvijene zemlje sa skupljom ali i stucnijom i obucenijom radnom snagom sa sindikatima.
Vladimire, komparativni prikaz:
-Estonija: 1.34 miliona stanovnika, $1.95 milijardi (2008.), $1455 per capita
-Letonija: 2.27 mln st, $1.36 milijardi (2008.), $600 pc
-Litvanija: 3.35 mln st, $1.77 milijardi (2008.), $530 pc
-Ukupno ELL: 6.96mln st, $5.08 milijardi (2008.), $730 pc
-Amerika: 307mln st, $316 mlrd, $1029 pc
-Velika Britanija: 61mln st, $96mlrd, $1570 pc
-Rusija: 140mln st, $72.88 milijardi (2008), $520 pc
-Kina: 1.2mlrd st, $108mlrd, $90 pc
Ne mos' ovo objasniti bivsim ( mozda i sadasnjim ) marksistima za njih je sticanje duboko neposten proces pa je samim tim i logicno da kapital ide tamo gde je sve mutno .
Najveci priliv FDI ima Svedska - 43 milijardi dolara, 4300 dolara po stanovniku, iako u Svedskoj radna snaga uopste nije jeftina i 80% radne snage je organizovano u sindikate.
I da, Balticke zemlje imaju 730 dolara po stanovniku priliv FDI, Rusija 520 dolara, da, ali sada sa silikonskom dolinom Skolkovo kod Moskve Rusija ce prestici Balticke zemlje.
Hoce ako bude privlacila vise od 30 milijardi dolara godisnje, ceteris paribus.
Al zato u Hrvatskoj nema ništa osim kupovine lokala po moru od sumnjivih tipova
U Baltickim zemljama je sada ekonomska depresija (kao 1930-ih godina u SAD), nezaposlenost je oko 20% - najveca u EU.
I Rusija je u vreme liberala Cubajsa imala priliv FDI maksimalno do $4,8 milijardi (1997. godine), danas Rusija ima $70,3 milijardi priliv FDI (2008. godine).
http://stats.unctad.org/FDI/
Cuj "liberal" Cubajs - to nisu bili liberali vec korumpirana banda koja je sebe nazivala liberalima .
Mnogo vaznije od cene radne snage je vladavina prava koje kod nas nema , a nije je bilo ni u Rusiji .
"U Baltickim zemljama je sada ekonomska depresija (kao 1930-ih godina u SAD), nezaposlenost je oko 20% - najveca u EU."
Letonija 20%, Litvanija 17.4%, Estonija 19%, Španija 20.5%... Skoro pa si u pravu. Jedina razlika između Baltičkih zemalja i većine ostatka EU je u tome što će ove tri mnogo brže da odskoče i povrate visoke stope rasta (koje us najviše u EU) i brže da počiste nezaposlenost. Pitanje je šta će biti sa Španijom.
Eurostat za Estoniju predvidja rast GDP-ja od 0,9% u ovoj i 3,8% u sledecoj godini, za Letoniju predvidja PAD 3,5% u ovoj i rast 3,3% u sledecoj godini, a za Litvaniju isto PAD 3,5% u ovoj i rast od 3,2% u sledecoj godini.
IMF-ova predvidjanja do 2015. su slicna - stopa rasta od oko 3% do 2015. za ekonomije Baltickih drzavica.
Super je kad izvučeš podatke iz konteksta i tako ih prikažeš da teraju vodu na tvoju vodenicu.
Ajde da probamo ovako, prosečna diskretna stopa rasta u Estoniji, u poslednjih petnaest godina je iznosila (uključujući krizne godine) 5,7% GDP pc. U Litvaniji oko 6.1%, Letoniji 4.6%. Ukoliko bi Baltičke zemlje nastavile da rastu do 2015. po stopi od 3 - 3.5% i dalje bi bile zemlje sa najbržim rastom u EU u poslednjih 20 godina. E pa meni je mnogo bitniji podatak kako se nezaposlenost kreće tokom 20 ili 30 godina, kako se kreće rast tokom dugog perioda, da li je održiv itd. A ne izvučeni podaci o jednoj ili dve godine. No to je ovde izgleda izuzetno popularno, bar kad su tvoji komentari u pitanju.
Vladimire V,
a kakve su prognoze "svetskih eksperata" za Spaniju, Italiju, Nemacku i Francusku? Ili SAD?
Stopa rasta od 3% za zemlje u razvoju je niska, za razvijene zemlje EU stopa rasta od 3% je visoka, ali ne i za zemlje u ravoju i zemlje u tranziciji, a Balticke zemlje su zemlje u razvoju a i Balticke zemlje su sasvim nebitne u svetu i u Evropi i u istocnoj Evropi, GDP sve tri Balticke drzavice je do $100 mlrd, a samo GDP grada Moskve je $321 mlrd, GDP grada Sankt Peterburg je $91 mlrd, GDP grada Varsava je $58 mlrd.
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_cities_by_GDP#Europe.2C_Eastern
VladimirV, ti jednostavno ne razumeš relativne odnose. Sve i da je proekcija do 2015. godine tačna, GDPpc bi i dalje rastao nadrposečno u Baltičkim zemljama nego u ostatku EU, računajući i druge bivše tranzicione zemlje. Kao što sam već napisao. Relevantan je čitav period tranzicije ako hoćeš da ceniš uspešnost neke zemlje. U poslednjih 20tak godina, uključujući krizu (08 - 10.), mereno GDPpc, baltičke zemlje su šampioni rasta u Evropi. Njihova nezaposlenost je dugoročno bila izuzetno niska. Imaju najbolje srednjeročne proekcije rasta u Evropi, izuzimajući Tursku i Albaniju i najveći potencijal da se se trenutno visoka nezaposlenost počisti.
Evo zašto pokazivanje jednogodišnjeg podatka izvan konteksta može da učini pogrešan zaključak primamljivim. Ali gledajući podatke koje si sam navodio (Eurostat) moraš priznati da nisi u pravu.
Ne znam uopste zasto su tema tri male nebitne drzavice? Nekoliko milijardi dolara priliva FDI u Balticke zemlje je sasvim nebitan, nije vredan pomena, najveca i najbitnija drzava u tranziciji i u istocnoj Evropi je Rusija, priliv FDI u Rusiju je $70 milijardi, a u Poljsku $16 milijardi, MMF predvidja do 2015. rast GDP per capita u Estoniji na $17.000, u Letoniji $12.500, u Litvaniji na $13.000, a u Poljskoj na $17.000 i u Rusiji na $22.000.
A u zemljama liberalnog kapitalizma veliki bum u ekonomiji se okoncava slomom ekonomije, bum tokom 1920-ih u Americi je okoncan slomom berze oktobra 1929. i ekonomskom depresijom, kolapsom industrije i ogromnom nezaposlenoscu 1930-ih godina.
@VladimirV
Ako tako pristupaš ekonomskojh analizi onda je tvoj stav potupno nebitan. Jer su u ekonomiji bitni realitvni odnosi.
Pavle Mihajlović said...
Imaju najbolje srednjeročne proekcije rasta u Evropi, izuzimajući Tursku i Albaniju
=====================================
Albanija ima projekcije rasta!?!? :)
Rasta cega? Kriminala? Sive ekonomije? Trgovine drogom? :)
Vladimire,
"bum" tokom 1920-ih nije bio izazvan od strane "liberalnog kapitalizma", nego od strane ekstremno labave monetarne politike centralnih banaka koje su stvorile finansijski "bum" (isto kao i 2000ih,a li i poznih 1990-ih), a onda je efekat bio pojacan trgovinskim restrikcijama i uvecanjem drzavne potrosnje i kartelizacijom privrede (reklamiranim kao i danas kao sredstvo "izlaska iz krize") koji su usporili rast i pripremili teren za II svetksi rat.
Ne znam od kada bi centralno bankarstvo, trgovinski restrikcionizam i fiskalni stimulusi trebalo da budu izraz "liberlanog kapitalizma".
Post a Comment