Pages

14 April 2010

Izbori u Sudanu





U Sudanu su u toku izbori. Ovo su prvi izbori koje posmatram koji traju pet dana. Deluje mnogo ali je zaista neophodno jer se organizuju zakonodavni izbori za tri nivoa vlasti i izvršni izbori takođe za tri nivoa. Kako koriste kombinaciju proporcionalnog i većinskog sistema glasači u južnom sudanu glasaju na 12 glasačkih listića dok u ostatku Sudana koriste samo 9. Ukupno ima oko 1270 različitih vrsta glasačkih listića. Kao što je moglo da se pretpostavi veliki broj ovih listića je završio na pogrešnim glasačkim mestima. U toku drugog i trećeg dana su listići premeštani sa jednog na drugo glasačko mesto (koja mogu biti udaljena i po par hiljada kilometara jer je Sudan veličine pola Evrope) sa tim da glasanje uglavnom nije prekidano. Tako je na nekim mestima dan ili dva glasano za jedan set kandidata a osalih dana za kompletno drugu kombinaciju.

Organizovanje ovakvih izbora bi predstavljalo logistički izazov i u razvijenim zemljama a kamoli u Sudanu sa 40 procenata nepismenog stanovništva i 142 jezika u upotrebi. Da bi olakšali prepoznavanje partija izborna komisija je dolelila simbole politčkim partijama i kandidatima. Na njihovu žalost na mnogim glasačkim listićima su ovi simboli pomešani. U ovoj situaciji je gotovo komično delovalo negodovanje jednog od kandidata za lokalni parlament da obećani paun liči na pevca. Liste glasača su takođe često završavale na pogrešnim glasačkim mestima.



Jako je teško izneti generalnu političku analizu o toku procesa jer se ovaj proces može posmatrati jedino kao organizovanje izbora u bar tri zemlje, na primer Srbiji, Bosni i Kosovu. Problemi u glavnom delu Sudana (sever), Darfuru (zapad) i Južnom Sudanu su veoma različiti. Na severu su se izbori posmatrali kao prilika za demokratsku transformaciju zemlje što u prevodu znači Baširovu smenu koji je na vlasti preko 20 godina. Međutim kako je bilo izvesno da će Bašir dobiti izbore nekoliko značajnih opozicionih političkih partija su odlučili da ih bojkotuju (iako je to tehnički nemoguće jer su glasački listići već bili odštampani kada su se setili da obaveste javnost tri dana pre početka glasanja, tako da će i stranke koje bojkotuju verovatno osvojiti poneko mesto u parlamentu).

Najznačjniji politički pokreti u Darfuru ne mogu da učestvuju na izborima jer im nije bilo dozvoljeno da se registruju kao političke partije ako ne rasformiraju vojne jedinice, što ljudi koji žive u fazi permanentog sukoba nisu mogli da prihvate. Ipak i ovi pokreti su bili iznenađeni kada se više od 60% stanovništva registrovalo da učestvuje na izborima pre par meseci pa je najozbiljnija frakcija pokušala da na brzinu potpiše mirovni sporazum ne bi li uspela da odloži izbore dok se ne registruju kao stranka. Na njihovo razočarenje to se ipak nije dogodilo jer je predlog stigao prekasno.



Konačno, političare u Južnom Sudanu, koji je de facto nezavistan od potpisivanja mirovnog sporazuma 2005, interesuje jedino referendum koji prema odredbama ovog sporazuma mora biti organizovan početkom 2011. Pošto su izbori uslov za referendum vladajuća partija (u Južnom Sudanu) SPLM je odlučila da učestvuje na izborima i ispoštuje formu kako bi mogli legalno da se odcepe za šest meseci a da u narodu ne budu poznati kao "lažna država Južni Sudan". Ipak, da ne bude sve tako jednostavno, SPLM je odlučio da bojkotuje predsedničke izbore da bi izrazili solidarnost sa opozicionim strankama na severu ali i da bi u isto vreme učinili uslugu predsedniku Baširu kome ovaj bojkot praktično garantuje pobedu u prvom krugu. I pored toga malo je verovatno da će Bašir podržati ideju organizovanja referenduma bez obzira što se na to obavezao 2005.

Međunarodna zajednica dodatno komplikuje stvar. Amerika, koja je garant mirovnog sporazuma, šalje jako konfuzne signale. Amerika, Velika Britanija i Norveška tri dana pred izbore izdaju saopštenje da izbori trebaju da se održe bez odlaganja. Američki specijalni izaslnik izjavi da će izbori biti pošteni i slobodni. Posle dva dana američki ambasador u UN izjavi kako postoji mnogo nepremostivih problema za održavanje izbora i u ne toliko reči primeti kako bi trebalo da se odlože da bi portparol Stejt departmenta zatim zaključio da postoje problemi i da je svima jasno da izbori neće biti idealni ali da je to deo procesa. Posle dva dana u Sudanu Jimmy Carter izjavljuje da će izbori biti fer i pošteni, čisto zarad poštovanja zatvorene kompozicije ideja.

Velikom delu međunarodne zajednice je bitno da se ovi izbori što pre završe bez velikog talasanja kako bi moglo da se nastavi sa neminovnim odcepljenjem Južnog Sudana. Do tada su spremni da trpe Bašira optuženog za ratne zločine ali takođe i garanta mira. Zvuči poznato. Tek pošto se Južni Sudan odvoji krenuće se u rešavanje problema Darfura. Darfur se trenutno inače tretira isključivo kao humanitarni problem a nikako politički na žalost velikog broja zvezda i organizacija okupljenih oko koalicije Save Darfur. Isto kao što je Kosovo moralo da čeka da se završi rat u Hrvatskoj i Bosni, Darfur će čekati Jug.

Za par dana će ovi izbori biti okarakterisani kao uspešni. Narod Sudana će biti pohvaljen za organizovanje relativno mirnih izbora koji će biti okarakterisani kao prihvatljivi, doduše ne slobodni i fer, a izborna administracija će biti umereno kritikovana zbog gomile logističkih problema. Brže bolje će cela stvar biti zaboravljena i svi će se posvetiti organizovanju referenduma ili pripremanju za unilateralnu deklaraciju nezavisnosti.


Iako su ovi izbori u velikoj meri nebitni jer se praktično biraju samo privremene institucije dok ne dođe do podele zemlje, ne mogu a da ne primetim koliko je ljudima glasanje bitno. Satima ili čak danima traže svoje glasačko mesto a onda provode sate u redu čekajući da po prvi put učestvuju u procesu biranja predstavnika. Mi ovde često pričamo koliko su ekonomske slobode bitne a ponekad zaboravimo koliko su i one političke važne.

12 comments:

Gabriela said...

odakle ti to za 79-80% nepismeno. pitam zato sto CIa factbook kaze da je 40%, pa se pitam koliko su pouzdani.

Gabriela said...

typo: 70-80%

Miss Tocqueville said...

UNICEF kaze da je adult literacy 59%, a posto je neto stopa upisa u osnovnu sk. ispod 50%, ne bih rekla da pismenost moze da bude vise od 50-60 (ukljuciti starije generacije itd.)

Lazar Antonić said...

Nasao sam na nekom blogu. Provericu sa ljudima koji se time bave pa cu da vas obavestim. Izvinjavam se zbog zabune. Nije typo nego moguce aljkav research.

Lazar Antonić said...

U svakom slucaju na jugu sudana je situacija mnogo gora nego u ostatku sudana, a kako zivim na jugu trenutno to mi se nije ucinilo prevelikim.

Lazar Antonić said...

Ispravljeno. U pitanju je 40 posto nepismenih.

Gabriela said...

inace, kako se oni informisu o kandidatima? direktno, od lokalnih aktivista na pijaci? kako izgleda kampanja u zemlji gde je 40% nepismeno, jos vise nema pristup stampi i internetu, a verujem ni TV-u?

Lazar Antonić said...

Ni TVu. Informisanje o kandidatima je veliki problem. Svi otprilike znaju ko je predsednik, ali kako se glasa i za guvernere i tri parlamenta na jugu tu ni obrazovaniji glasaci ne mogu da pokupe bas sva imena.

Stranke mobilisu glasace i govore im za koji simbol da glasaju. Edukacija glasaca koju rade nevladine organizacije je prilicno ogranicena, ne krivicom organizacija, vec neophodnim svodjenjem projekata na direktni kontakt.

Marko Paunović said...

Kako tacno pravite razliku izmedju "edukacije biraca" i "agitovanja za odredjene kandidate"?

Lazar Antonić said...

Eh Marko :) Razlika izmedju kampanje i edukacije je daleko jednostavniji koncept od razlike izmedju nominalne i bazne inflacije, ali evo kratkog kursa za ekonomiste.

Izborna komisija, nevladine oranizacije i UN se bave edukacijom. Zamisli selo u kome nikada nisu videli a pogotovu drzali olovku. Onda dodju "edukatori" i pokazu im olovku. Onda im pokazu primere glasackih listica i kako se glasa. Kako da drze olovku i koje sve opcije imaju za stikliranje. Onda im kazu da je glasanje tajno i da bez obzira sta im kazu politicke partije ili plemenski lideri mogu da glasaju za koga hoce. Takodje ih obaveste o datumu odrzavanja izbore i lokaciji glasackog mesta.

Politicke partije se ne bave edukacijom nego kampanjom. Oni odu u isto selo, sednu sa plemenskim liderom i obecaju mu bunar ako svi glasaju za njihov simbol. Onda im pokazu glasacki listic i njihov simbol i kazu ako zelite bunar morate da crtate samo pored ovog znaka.

Marko Paunović said...

Svaka cast na integritetu. :)

Nema sanse da bih ja odoleo da im ne kazem "Samo nemojte nikako da glasate za tog i tog kretena".

Lazar Antonić said...

Nemoj tako. Nisu u pitanju sudbonosni izbori gde su predizborni slogani nevladinih organizacija identični DSovim. Ovo je fina zemlja.

Svima (medjunarodnoj zajednici pogotovu) je stalo samo da se otaljaju izbori a rezultati ionako nisu toliko nepredvidivi.