Pages

07 March 2010

Ron Paulov program

Već duže vreme slušajući govore Ron Paula jedna stvar mi je bila vrlo čudna: zašto, naime, on nikad, ali bukvalno nikad, ne govori o zdravstvenom osiguranju i penzijama i potrebi da se to reformiše? Uvek su u prvom planu samo popularne stvari sa kojima se mogu steći poeni ili levo ili desno: napadi na Fed i "bankstere", ili pak napadi na neokonzervativce i njihove ratove i vojnu potrošnju. I u CPAC govoru koji smo ovde već komentarisali spominjao je kako će vojna potrošnja da bankrotira Ameriku. Međutim, čudno da nije spomenuo trilione dolara nefundiranih obaveza u zdravstvenom osiguranju i penzijama, i Obamine planove da nacionalizuje zdravstveno osiguranje, ili pak činjenicu da na redistributivne programe danas otpada oko 50% federalnog budžeta, a da će za 10 godina otpadati preko 70%. Kako misliš da smanjiš dug, deficit, potrošnju i poreze ako nemaš ideju šta uraditi sa "entitlements" programima koji će vrlo uskoro da jedu 3/4 federalnih para, i čak ih uopšte i ne spominješ u svojim govorima?

U svom predsedničkom planu koji je objavio na sajtu Lew Rockwella, Paul razjašnajva ovu dilemu: on nikad ne govori o reformi države blagostanja naprosto zato što ne planira da reformiše državu blagostanja. Iako u uvodu obećava demontažu "welfare-warfare state", to je samo prazna priča, jer detaljne tačke tog programa koje dalje čitamo pokazuju da on zapravo hoće da demontira samo warfare state (tj smanji drastično vojni budžet), ali istovremeno da dramatično poveća potrošnju na redistributivne programe. On kaže da će drastično skresati vojnu potrošnju, ukinuti cororate welfare i neke birokratske agencije, i da će te uštede koristiti da oporavi Medicare, Madicade i penzioni sistem!

Čudno, ali čovek bi pomislio da libertarijanski predsednik, kad drastično skreše državnu potrošnju u bilo kojoj oblasti, treba da smanji poreze narodu, a ne da zadrži postoječi nivo oporezivanja i samo prespe iste pare u druge propale državne programe koji su nepopravljivi i koji će u bliskoj budućnosti da fiskalno razore tu zemlju. On doduše napominje da je njegov "konačni cilj" sistem u kome će ljudi moći da biraju da li da plaćaju državno penziono i zdravstveno osiguranje ili da imaju samo privatno, ali je to čisto "ne lipši magarče do zelene trave": njegov neposredni politički cilj je da oporavi i "postavi na noge" postojeće sisteme dizajnirane od strane progresivaca od Njudila naovamo. On čak ni ne obećava da će išta preduzeti kao predsednik da reformiše te propale sisteme (osim ubacivanja stotina milijardi u iste). Ovo je potpuno nelogično i može se objasniti samo politikanstvom i odsustvom bilo kakve želje za reformama. Jer ako misliš da su redistributivni programi nesolidni, onda moraš početi da ih demontiraš što pre, a pod tranzicijom da ne podrazumevaš neodređeni vremenski period zadržavanja postojećeg sistema dok se navodno ne oporavi, nego zaista troškove tranzicije ka novom sistemu koji moraš lansirati ODMAH. Jer ako je te programe moguće fiksirati sa više para, čemu onda govor o privatizaciji? Ako nije moguće, zašto onda čekati Ad Kalendas Grekas sa reformom?

Ovo je vrlo razočaravajuće. Kakav je to "libertarijanac" koji misli da treba sačuvati državu blagostanja onakvu kakva jeste na neodređeno vreme? Kongresmen iz Viskonsina Paul Ryan ima plan za demontažu države blagostanja koji je deset puta radikalniji, iako je i on vrlo daleko od savršenog. Ryan naime predviđa uvođenje neke vrste blažeg čileanskog penzionog modela gde bi dve trećine doprinosa za socijalno osiguranje išlo u postojeći penzioni sistem, a trećina na lične štedne račune, kao i fazno ukidanje Medicarea i Medicaida koje bi započelo odmah. Ovaj plan su već prihvatili i Sara Pejlin i nekoliko drugih važnih republikanaca. Ja mislim da je Ryanov plan nedovoljan i parcijalan, posebno u domenu penzione reforme. Ali, i to je mnogo više od ovog što nudi Paul. Što bi iko ko veruje u klasični liberalizam glasao za Ron Paula kad on ne nudi nikakav ozbiljan program, već samo prazne priče bez ikakve supstance?

15 comments:

Dejan said...

"...ili pak napadi na neokonzervativce i njihove ratove i vojnu potrošnju."
-Ah, to ce biti problem.

Nego: Ron Paul thinks the government has no place interfering in health care. npr.

"I want everybody to have maximum care at the best price. And that's why I want the government out of it completely."

Good enough for me.

Paranoid Android said...

Uf Ivane, mislim da si ostar bez dobrog razloga (ako razlog nije ton kojim je isti stav trebao da iznese). Njegova politika o entitlementsima:

"The government cannot afford the long-term expenses of entitlements, even if we were to reduce all other unconstitutional foreign and domestic programs."

Ok, slazete se. Ali sad, pitanje je sta znaci "shoring up" medicara i sl. sa ustedjenim parama. Odmah sam pretpostavio:

"This re-routing of spending would allow payroll taxes to be slashed"

Koliko shvatam, poenta je da se sad ukinu porezi koji se placaju za Medicare, ali problem je sta raditi sa ljudima koji su te poreze vec debelo placali i sad trebaju da dobiju tu zastitu. To jednostavno MORAS da pokrijes odnekle ako zelis da ukines obavezno placanje medicara za nove radnike

Uostalom cini mi se da je senator dosao do istog zakljucka:

"The Road Map secures Medicare for current beneficiaries, while making common-sense reforms to save this critical program. It preserves the existing Medicare program for Americans currently 55 or older so they can receive the benefits they planned for throughout their working lives."

Vidim da te preduhitrio:

"Some people raise concerns that talk of transitions is an excuse for indefinitely putting off the end of the welfare state. I understand those concerns, which is why a transition plan must lay out a clear timetable for paying down the debt, eliminating unconstitutional bureaucracies, and setting a firm date for when young people can at last opt out of the entitlement programs."

Sad, lepse bi zvucalo "We must act now!" ali meni izgleda da se konacni cilj ne razlikuje. Mozda bi neka druga retorika vise prijala usima nas ovde ali slutim da bi to realno zavrsilo kao Obama sa Guantanamom, zdravstvom, klimom i slicnim

Ivan Jankovic said...

Dejane,

problem je da ne mozes u istom dahu da kazes kako hoces da razbucas fedralnog lEvijatana, dramaticno smanjih potrosnju, eliminses dug i deficit, a istovremeno da povecas potrosnju na neodredjeno vreme na programe koji jedu 50% budzeta a u bliskoj buducnosti ce jesti 75%.

Ako procitas lanifest koji sam linkovao videces da on govori o koriscenju budzetskih para za dotacije Medicareu, Medicaidu i penzionom sistemu na NEODREDJENO vreme, i da te zvake o slobodi izbora vaze za neku nedefinisanu buducnost. Kako bi klinic rekli "Limburga meseca" ili "kad na vrbi rodi grozdje". Ili mozda "kad drzava odumre".

Dakle, on NE OBECAVA da ce ako bude izabran odmah da pristupi razmontiravanju tih sistema, nego naprotiv, da ce da poveca njihovo finansiranje.

Ivan Jankovic said...

Paranoid,

ja ne vidim ni jedan razlog zasto ne bi reforma pocela odmah, osim ako namera nije da se odlozi ad kalendas grekas? Zasto ne kaze kad ce poceti? KOliko godina ce da se cek ai zasto? Reforma u Cileu je pocela kad je pocela, a tranzicioni troskovi su troskovi placanja penzija ljudima koji ostaju u sistemu dok mladi izlaze iz njega. Ali kod Paula troskovi tranzicije nisu to, nego troskovi popravljanja postojeceg sistema BEZ OPT OUTA. Zapazi da on govori o opt outu kao dalekoj perspektivi i "krajnjem cilju" koji ce se dostici jednog lepog dana, Limburga meseca.

Ako entitlement programi rastu neuporedivo brze nego vojni izdaci, nije li njihova reforma tim urgentnija? Da, act now je jedino resenje. I to predlaze Pol Ryan, ako si zapazio. Njegova reforma pocinje odmah. Zasto ne i Polova?

Ivan Jankovic said...

Paul: "The eventual goal would be to move to a completely voluntary system where people only pay payroll taxes into Social Security and Medicare if they choose to participate in those programs."

Problem je sto ovo mora da bude proklamovano dana prvog, a ne ostavljeno za neku nedefinisanu buducnost, da bi program imao bilo kakav kredibilitet. Ovo sto sam citirao je direktno priznanje da ljudi nece imati opt out opciju odmah, nego nekad ko zna kad, posto se trilioni para od Pentagona preusmere u entitlement programe i oni "oporave".

Vladimir said...

Ja ne znam nista o Ron Polu i njegovom programu... da li Ron Pol planira da smanji korporativne poreze?
To je kljucno pitanje... korporativni porezi u Americi su bezobrazno visoki i trebalo bi ih smanjiti...

Vladimir said...

Odbrambeni izdaci imaju najveci udeo u federalnoj potrosnji: Defense je 23% federalnog budzeta, Medicare & Medicaid - 19%, Social Security - 20%... warfare state treba demontirati jer ce warfare state bankrotirati Ameriku.

http://en.wikipedia.org/wiki/United_States_federal_budget

Pavle Mihajlović said...

Vladimire,

Porezi na dobit preduzeća čini samo 15tak % u strukturi federalnih poreza. Dok porez na dohodak građana iznosi preko 40% već dugi niz godina.

U strukturi federalnih rashoda vojska jeste najveći pojedinačni izdatak, oko 22%, ali je socijalno osiguranje odmah iza. Kada se sabere, socijalno osiguranje, socijalna zaštita, zdravstvo (uključujući i mediker) to šiša preko 50% federalnih rashoda.

Dakle warstate jeste tema. Sigurno tu mogu mnogo da uštede. Ali je Ivan u pravu, ovaj problem će samo rasti i potrebno ga je odmah rešavati (iako mi se čini da je prema Paul-u prestrog)...

A porez na profit po meni nije toliki problem, već skup kombinovani-sintetički porez na dohodak sa 500 miliona deductions... Na toliko mesta ostavlja prostor za direktan i arbitrarni uticaj vlasti.

Ivan Jankovic said...

Vladimire,

vojni budzet je pojedinacno jos uvek najveci, ali kad saberes sve redistriburivne stavke to je vec sada oko polovine, a do 2020 ce biti 70% ukupnog buzdeta. Ako se Paulov plan primeni bice i vise.

Dakle, welfare state ce bankrotirati Ameriku mnogo, mnogo vise od warfare state. Mada se slazem da treba smanjiti drasticno i vojne izdatke. To ne sporim.

No, ako si minimal state libertarijanac poput Paula onda prihvatas da je obaveza drzave da pruza usluge bezbednosti, te je vojska neminovno finansirana porezima (iako ne nuzno u ovolikom obimu). Ne mozes ukinnuti vojsku.Ali ako si libertarijanac ti onda ne verujes da je obaveza drzave da brine o pojedincu od kolevke pa do groba, te drzavno penziono i zdravstvneo osiguranje mozes ukinuti.

andreas breme said...

Ivane, evo nesto za tebe

promene u okeanima

Vlada said...

Breme, evo još malo

Šume upijaju više CO2 nego što se mislilo:
http://www.b92.net/zivot/vesti.php?nav_id=311785&fs=1&start=-15

Gradovi čistači vazduha:
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=172987&title_add=Gradovi%20%C4%8Dista%C4%8Di%20vazduha&kword_add=zagadjenje%2C%20ugljen-dioksid

Vladimir said...

Od welfare state-a americko stanovnistvo ima neke koristi, dok od warfare state-a americko stanovnistvo nema nikakve koristi, a svet ima ogromne stete... i porezi u Americi su generalno niski ostim poreza na profit... visoki porezi na profit nisu podsticajni za biznis i investicije se finansiraju iz profita, visoki porezi na profit znace drzavne potrosnju umesto privatnih investicija... drzava kupuje novo naoruzanje umesto da firme kupuju novu opremu.

Ivan Jankovic said...

Breme i Vlado,

to je passe compose sto bi rekli Francuzi. U price o smaku sveta i it's worse than we thought vise niko ne veruje. Sve i da nastupi katastrofa ljudi u to ne bi verovali jer su prommoteri katastrofa do sada bili otvoreni lazovi i propagandisti, poput Jonesa, Manna i ekipe iz CRU i IPCC koji su kompromitovali klimatologiju kao takvu za duze vremena. Sa Climategateom je ta prica zavrsena.

Vladimire,

jedno pitanje da li je drzava blagostanja dobra ili nije. Necu sad o tome da se ubedjujem jer nije predmet posta, a i mislim da je suvise ocigledno, cak i najokorelijim socijalistickim vernicima, da je postojeci sistem drzave blagostanja apsolutno finansijski neodrziv.

Predmet mog posta je nesto sasvim drugo: da li ti mozes istovremeno biti libertarijanac i obecavati povecanje izdataka za drzavu blagostanja?

Saša said...

"da li ti mozes istovremeno biti libertarijanac i obecavati povecanje izdataka za drzavu blagostanja"

Naravno da ne možeš.

Vladimir said...

Februarski budzetski deficit 221 milijardi dolara... prihodi 107,5 milijardi, rashodi 328,4 milijardi... znaci prihodi pokrivaju tek 1/3 rashoda:

http://www.emg.rs/vesti/svet/116096.html

Rekordan budžetski deficit SAD u februaru

Budžetski deficit SAD je u februaru dostigao 221 milijardu dolara, što je najveći mesečni deficit u istoriji te zemlje, saopštilo je američko ministarstvo finansija.