Poznat je primer Švajcarske koja malo-malo pa nešto pita građane. Poslednji primer je vezan za izgradnju minareta. Moram da priznam da se meni ovakav oblik direktne demokratije sviđa. Odnosno, nije da mi se baš sviđa, ali mi se svakako više sviđa od situacije u kojoj političari sami donose mnoge bitne odluke.
Glavni argument u korist predstavničke demokratije je što je direktna demokratija skupa. Ne možeš svaki dan da organizuješ referendum, jer to košta, kako u parama, tako i u vremenu.
Čime dolazimo do razloga zašto uopšte pišem ovaj post. Pre izvesnog vremena sam dobio publikaciju pod nazivom "Modern Democracy: The Electronic Voting and Participation Magazine". Ima par manje-više zanimljivih tekstova, ali je posebno zanimljiva mapa na kojoj su ucrtane zemlje koje su uvele ili razmišljaju da uvedu elektronsko glasanje ili glasanje putem Interneta. Koliko ja shvatam, nove lične karte omogućavaju glasanje putem Interneta i u Srbiji.
Naravno, narednih nekoliko godina (decenija?) od toga nema ništa, ali je zanimljivo razmisliti o tome kakve to efekte može da ima na politiku u nekom dužem roku. Meni se čini da bi efekti uglavnom bili pozitivni, ali se setim onog referenduma iz 1998. godine, pa više nisam tako siguran.
2 comments:
Marko,
zamisli da se nakon lepo spinovane kampanje u kuriru npr. organizuje referendumcic, pa jedan pa drugi, mene je nekada vise strah sta bi rekao narod od toga sta ce sami uraditi politicari
Ali ako pustis politicare da odluciju, onda cak nema razloga ni da spinuju. Ovako moraju bar da se potrude. :)
Post a Comment