Pages

25 March 2010

Profesori

Već smo više puta pominjali neverovatno ideološko jednoumlje koje vlada na američkim univerzitetima. Evo još jedne ilustracije - donacije koje su profesori dali vodećim strankama. Odnos donacija je 8:1, što je zapravo i dobro, budući da je, prema nekim podacima, odnos glasanja još preko dva puta gori. Od pet članova moje komisije, troje sam našla ovde da konstantno daju pare demokratama, a nema praktično nikakve sumnje da su i preostala dvojica demokrate.

Meni se čini da je u Srbiji bila dosta bolja situacija i da na npr. Filozofskom fakultetu nije bilo ovakvog jednoumlja. I to se ne odnosi samo na politički stav, nego, što je verovatno povezano, i na raznovrsnost perspektiva u samom nastavnom programu. Da, bilo je tu mnogo budalaština, ali mozda i zbog toga, bilo je i stvarno dobre diskusije o fundamentalnim stvarima.

15 comments:

Vladimir said...

Na mom fakultetu svi profesori (i svi asistenti) su protivnici surovog neoliberalnog kapitalizma... ili bar ja ne znam ni jednog profesora na mom fakultetu da je zagovornik neoliberalizma... a zestokih protivnika znam bar 10-15.

Lighthouse said...

Da, na Filozofskom je uvek vladao pluralizam, čak i u najgora vremena u okruženju. To je značilo da se upoznavala vrlo široka lepeza različitih filozofskih škola, možda površnije nego da se sviralo na samo jednom instrumentu, ali niko ne može da kaže, već negde od 1960, pa neprekidno do danas, da su mu profesori ispirali mozak.

Lighthouse said...

Vladimire,

Ne vidim po čemu je neoliberalni kapitalizam "suroviji" od nekog drugog kapitalizma, a o pravom socijalizmu da i ne govorim. Ko je suroviji, i prema kome: bivši "neoliberal" (ha, ha, ali hajde, neka bude) Dinkić koji sada populistički deli ljudima još nezarađeno s naredbom da to potroše i tako opterete svoju decu a pre toga svoj sopstveni poreski saldo, ili njegovi i dalje "neoliberalni" kritičari, koji traže da muzike ne bude više no para a da se evtl. višak para (od Telekoma?) upotrebi za nekakvo ulaganje u budućnost (npr. u infrastrukturu, ili po meni još bolje - u korenitu reformu penzijskog i zdravstvenog sistema!)? Što je onaj ko brine o budućnosti "suroviji" od onog ko hoće tu budućnost da profućka? Što je onaj ko nudi građanima da se ponašaju kao odrasli ljudi "suroviji" od onoga ko bi da ih večito drži u pelenama, da bi on sam zadržao privilegiju da im menja pelene, ako su dobri?

Чокањ said...

Čitam današnji citat na naslovnici:
"Ko nije socijalista sa 19, nema srca. Ko je još uvek socijalista sa 30, nema mozga."
-- Otto von Bismarck

A naleteo sam pre par dana i na ovo:
http://foia.fbi.gov/foiaindex/einstein.htm

Kakav je tučko bio taj Ajnštajn. Jeraded sam video i njegov citat na ovim stranicama. Intruder je to i uljez. Izbacite ga! Mesta njemu ovde nema. On ne zaslužuje da se druži sa Bizmarkom, niti sa nama.

Dejan said...

Pa dobro, imao je 19 godina, Einstein, mislim. Kod njega je, naime, vreme bilo posebno relativna kategorija.

Ivan Jankovic said...

Cokanj,

zaboravio si jos dvojicu velikana i progresivnih, socijalistickih mislilaca 20 veka koji su nasim neoliberalnim fanatizmom iskljuceni iz Panetona kao uljezi

-Benito Musolini, zvani Duce, i Adolf Hitler poznatiji kao Firer.

Dejan said...

Kome se čita, ima zanimljiva rasprava par amer. profesora na amazon.com (apropo knjige One-Party Classroom: How Radical Professors at America's Top Colleges Indoctrinate Students and Undermine Our Democracy).

Link za recenziju knjige koju je postavio jedan od profesora, i kasniju raspravu, nalazi se ovde.

Brut said...

Da se u Srbiji otvore dosijea tajnih sluzbi, mislim da bi ova idilicna slika o kvalitetu diskusija o sustinskim stvarima na srpskoj akademskoj sceni bila umnogome narusena. Pogotovo sto se tice Filozofskog fakulteta i pluralizma misljenja koji je tamo vladao (ili vlada), o cemu govori Lighthouse. Necu da nabrajam, ali ono malo sto znam ko je sve tamo bio "taster", jos uvek me sokira. Taj "pluralizam misljenja" je donekle i bio omogucen sviranjem na istom instrumentu - UDBE. M. Markovic je tome dao i zvanicnu formulu - "pluralizam u okviru jedne partije (SK)". A kakva su nam dobra doneli praksis filozofi i njihove pluralisticke ideje, ne treba trositi reci.

Brut said...

Naravno, postoje nijanse tog inetelektualnog i moralnog sivila: nije isto raditi za Sluzbu i biti "pokrice" za agente Sluzbe. Dok je Ajnstajn bio samo "simpatizer" koji je spijunima KGB sluzio kao moralno i intelektualno pokrice, dotle je Vitgenstajn, na primer, iz ubedjenja bio KGB spijun. Ovaj prvi je samo sarlatan i intelektualni nitkov (kad se setim da mu je ponudjena funkcija prvog predsednika Izraela, najezim se), dok je ovaj drugi bio i moralna hulja. Na nasim visokoskolskim ustanovama postojali su, naravno, samo ovi drugi. Ajnstajn ili Vitgenstajn, takodje, mogli su se braniti neznanjem da njihove akcije pruzaju podrsku zlocinackoj masineriji za unistavanje ljudi, dotle su nasi "tasteri" na visokoskolskim ustanovama, u kojima se razvijao "pluralizam misljenja" i gde se "polemiziralo vjesto", znali da svojim uslugama direktno ugrozavaju zivote svojih kolega i prijatelja. nemali broj njih se i slomio pod pritiskom savesti. Debelokosci su daleko brojniji.

Inace, ispostavilo se da senator Makarti u svojim izvestajima nije nista fingirao, tj. da su "vestice" koje je lovila njegova komisija bile itekako stvarne. Sta bi bilo kad bi se u Srbiji otvorila dosijea i povela slicna "hajka" (kao u bivsoj DDR), ne smem ni da pomislim. :)

Željka Buturović said...

moja poenta je bila relativna, a ne apsolutna. prosta je cinjenica da ja ne mogu sa sigurnoscu da pogodim stranacku pripadnost profesora sa filozofskog fakulteta. na harvardu i kolumbiji uopste nisam imala taj problem.

moze se reci da je i ta varijansa privid, da su sve te stranke u fundamentalnim stvarima vrlo slicne. kako god, u srbiji, po mom misljenju, postoji manji jaz u raznovrsnosti akademske populacije i obicnog sveta iz koje se ta populacija regrutuje.

postavlja se pitanje koji mehanizam stoji iza toga, i ja bih rekla da je americkim akademcima vise stalo do ideja. ideoloska selekcija se u velikoj meri vrsi posredno, kroz sadrzaj naucnih radova, sto dovodi do homogenizacije na nivou ideja. u srbiji je pretpostavljam bilo vise sirove klanovske i partijske podobnosti, gde je bitnije na sta si spreman, nego sta mislis.

Brut said...

Zeljka, u sustini nema mnogo razlike, mozda je samo po sredi perspektivisticki privid. Mislim da se ne radi toliko o stranackoj osvescenosti jednih ili apoliticnosti drugih, koliko o tome da kod nas ne postoji izdiferencirana politicka scena oko pitanja koja bi oblikovala racionalnu politiku. Politicke teme u Srbiji su prilicno maglovite i uzvisene, i spadaju u domen lova u mutnim vodama "nacionalnog interesa", sivila u kojem brat brata ne bi prepoznao a kristalna kugla je od male pomoci. Stoga i ne cudi da je manji ideoloski gap izmedju plebsa i inteligencije ovde, ali to nije zato sto je ovde inteligencija dezideologizovanija, nego zato sto je ovde dnevna politika (pa i plebs) ideologizovanija.:) To sto se tice politicke opredeljenosti.

Sto se tice sledjenja ideoloskih ubedjenja i vernosti ubedjenjima, to ce uvek biti evropski specijalitet, kojem se Ameri mogu samo asimptotski priblizavati. Zadnjih 50-tak godina su evropski profesori-imigranti i njihovi sledbenici svojim akademskim delovanjem uspeli da donekle smanje tu razliku. Ipak, reci da su u Americi levicari do ubedjenja dosli kroz argumentativnu raspravu, mislim da je preterivanje, precenjivanje uloge argumenta pri formiranju ideoloskih ubedjenja. To bi, u stvari, znacilo reci da su levicari (bar u Americi) racionalne zivotinje, sto nije mali kompliment. Ja bih rekao da slicnu literaturu citaju i na Harvardu i na BU, samo sto je sadrzaj te literature emotivisticki a argument mu tu dodje kao naknadna racionalizacija i ukras. Ja sam citao dosta te levicarske literature, ali na nijedan racionalan argument nisam tamo naisao. Sumnjam da su oni koji su oko takvih argumenta uspeli da formiraju svoja ideoloska ubedjenja to uradili zato sto su bili inteligentniji pa videli nesto sto ja nisam, naime, "racionalno jezgro" ideoloskih ubedjenja. Tako da postoje knjige bez ijednog racionalnog argumenta u koricama - stavise, vecina ih je takva - pa je citanje (ili pisanje) tih knjiga mala garantija da ce ubedjenja biti racionalnija ili intelektualnija.

Inace, klanovske podele na FF ne poklapaju se sa ideoloskim ubedjenjima, tako da si tu u pravu. Samo, videti u tome pluralizam misljenja je pogresno. Radi se samo o dobrom zelucu i sirovosti, nikako o "misljenju". Secam se price menadzera jedne ovdasnje estradne zvezde, koji se zgrazavao nad moralnim i inim neredom ljudi iz akademskog sveta, recima da su ovi na estradi puka nevinasca spram ovih na BU, jer se na estradi bar zna "ko koga". Ne znam zasto bi drugde bilo drugacije? Sto bi rekao brat Djura: CIA, snajka, CIA. :)

Željka Buturović said...

"Ipak, reci da su u Americi levicari do ubedjenja dosli kroz argumentativnu raspravu, mislim da je preterivanje, precenjivanje uloge argumenta pri formiranju ideoloskih ubedjenja."

gde sam ja to rekla? prvo, ja ovde nisam pricala o nastanku licne ideologije nego o nastanaku odredjene raspodele ideologije (konkretno, ogromne ideoloske homogenosti) u konkretnim grupama.

tu je moje tvrdjenje bilo da do te homogenosti u americkoj akademiji dolazi jer se vrsi selekcija direktno na nivou misljenja, a ne putem socijalnih i partijskih veza kao na nekim drugim mestima. da bi postao deo akademije u americi moras da imas iza sebe intelektualni opus koji se uklapa u postojece norme. te norme su uze nego u srbiji i pridaje im se vise znacaja.

dakle, proces bukvalno filtrira podobne na osnovu misljenja. u srbiji, to je moj utisak, to ne postoji u toj meri - naucni rad igra manju ulogu. jednostavno, ocekuje se manje publikacija, iz manje redukovanog spiska casopisa (dakle, posredno legitimisanih od strane sireg kruga ljudi), a drugi faktori igraju relativno vecu ulogu u zaposljenju.

to je s jedne strane mana, ali kao posledicu ima vecu raznovrsnost.

Brut said...

"da bi postao deo akademije u americi moras da imas iza sebe intelektualni opus koji se uklapa u postojece norme. te norme su uze nego u srbiji i pridaje im se vise znacaja."

Tvrdis da u SAD postoji direktnija veza izmedju ideoloskih opredeljenja i tema kojima se bave pripadnici akademskog establismenta, dok je u Srbiji to manje slucaj. Meni je zbog ove veze izmedju naucnog rada i opredeljenosti izgledalo da tvrdis da tu ideoloska opredeljenja podlezu nekim standardima racionalnosti. U Srbiji bi to bio cist random, radile bi veze i vezice, pa bi bilo i manje racionanosti i ideoloskih obzira pri izboru kandidata, tj. ideologija bi bila nebitna). Ali ok, posto kazes da nije, dozvoljavam onda da je ovo irelevantno za ono sto si tvrdila.

Inace, ja sam rekao da je uzrok odsustva takve direktnije veze izmedju nauke i ideoloskih opredeljenja to sto u Srbiji ne postoji jasnija politicka diferencijacija, odnosno da su u srpskom politickom zivotu dominantne neke druge teme (Kosovo, Cane-Zabac, nesvrstani), a to nikako ne implicira nekakvu apoliticnost ili rasterecenost od ideoloskih obzira medju akademskim svetom. Mislim da si tu pomerila akcenat, pa nedostatak ozbiljnih tema u politickom zivotu Srbije tumacis kao neopterecenost akademske zajednice i njenih standarda ideoloskim pitanjima. Kao sto bi bilo pogresno zbog prvoga tvrditi nekakav pluralizam politickih ideja u Srbiji, umesto ideoloske uniformnosti, pogotovo je pogresno tvrditi da u srpskoj naucnoj zajednici postoji nekakav liberalizam u nacinu misljenja. To bi bilo kao da nevolji dajes ime vrline. Itekako se ovde pazi na ideolosku podobnost i kojim temama se bavis, itekako ovde postoje institucionalno-naucni azili za one koji se ne uklapaju u pozeljni ideoloski profil (samo je malo onih koji pokusavaju da naruse te zadate standarde politicke korektnosti). Liberal se ovde moze u najboljem slucaju uglaviti u kakav nebitan institut, jako tesko na fakultet. Liberale mozes na BU na prste jedne ruke da nabrojis. Ja znam da ni na americkoj akademskoj sceni nije mnogo svetlija situacija, pogotovo kada znamo kakav ponizavajuci tretman su tamo imali emigranti-liberali, poput Hayeka ili Misesa, ili kasnije Rothbard ili danas Block ili Hoppe, itd. To, svakako, dovoljno govori nesto i o standardima americke akademske zajednice. Ali mi je preterana teza tvrditi da zbog toga akademska scena u SAD ima rigidnije filtere ideoloske podobnosti nego u Srbiji. To mi izgleda potpuno neverovatno. Budalastine mozes da pronadjes, ali dobru diskusiju o fundamentalnim stvarima, jako tesko. Na Filozofskom fakultetu, toj "oazi slobodnog misljenja", narocito je ne trazi.

Ja mogu da ti navedem samo jednog liberala na FF medju profesorima. Svi drugi su progresivci i hard-core levicari. Naprosto, ne moras da pogadjas i citas njihove naucne radove.

Vladimir said...

Ono sto ja znam je da su na mom fakultetu svi profesori i asistetni socijaldemokrate/kejnzijanci/protivnici surovog libealnog kapitalizma... a i u Americi postoje freshwater i saltwater univerziteti... freshwater univerziteti su na Velikim jezerima i profesori na freshwater univerzitetima su zagovornici liberalizma (najpoznatiji freshwater univerzitet je University of Chicago - profesori Fridman, Hajek,...) a svi ostali americki univerziteti su saltwater unviverziteti na istocnoj i zapanoj obali - to su najbolji i najprestizniji americki univerziteti, Ivy League univerziteti - MIT, Stanford, Yale, Princeton, Colombia, Harvard, Berkley,... i svi profesori na tim univerzitetima su kejnzijanci i zagovornici mesanja drzave u ekonomiji.

Vladimir said...

Lighthouse said...

Ko je suroviji, i prema kome: bivši "neoliberal" (ha, ha, ali hajde, neka bude) Dinkić koji sada populistički deli ljudima još nezarađeno s naredbom da to potroše i tako opterete svoju decu a pre toga svoj sopstveni poreski saldo, ili njegovi i dalje "neoliberalni" kritičari, koji traže da muzike ne bude više no para a da se evtl. višak para (od Telekoma?) upotrebi za nekakvo ulaganje u budućnost (npr. u infrastrukturu, ili po meni još bolje - u korenitu reformu penzijskog i zdravstvenog sistema!)?

-----------------------------------

Dinkic nije neoliberal - ni fridmanovac ni kejnzijanac, on je jedan jako dobdar populista, a G17 je jedna kriminalno-korupcionaska organizacija.