Današnju naslovnu stranu Kurira dobio je Tomislav Nikolić. Pored već tradicionalno dobrog seciranja nesposobnosti aktuelne vlade i kontinuiteta sa Jeremićevom politikom trpanja EU, Rusije, Irana, SAD, Kine, Kipra i inih država u saveznike jednake (i posledično male) težine, Nikolić pokazuje da nema blage predstave šta bi trebalo da se radi u ekonomskoj sferi. Time se iznova postavlja pitanje da li su za za ideje ekonomske slobode manje štetni novoobučeni radikali koji nemaju ekonomski program, pa posledično mogu da krenu u bilo kom smeru, ili DS&co koji imaju jasan ekonomski program tajkunsko-socijalističke Srbije. Elem, kako sad nema SRS koji bi bili "bad guys", pa nije jedina opcija glasati protiv njih, ja bih se osvrnuo na ekonomske tačke intervjua koje me čine skeptičnim u pogledu kapaciteta SNS da budu promoteri ičega smislenog na polju ekonomske politike.
Prva tačka koja budi sumnju je da Nikolić kaže da bi voleo da uzima kredite koje će ulagati u fabrike i poljoprivredu. To je svakako bolje nego uzimanje kredita za pokrivanje Krkobabićeve megalomanije, ali neko ko hoće da promeni Srbiju bi morao da eventualno kaže "ključne infrastrukturne projekte", a ponajpre da ih neće uzimati uopšte, nego će stvarati uslove za dolazak investitora. Nisam od onih koji bi nipodaštavali nečije obrazovanje i životno iskustvo, ali ni on, ni bilo ko iz SNS sigurno ne zna bolje od investitora šta, koliko i kada treba Srbiji.
Drugo, Nikolić se sprema da izmisli perpetum mobile - nema povećanja PDV, nema otpuštanja, nema smanjenja penzija. To u ovom trenutku nije matematika koja ima ikakve izglede na uspeh, a čak i da ima, osim povećanja PDV ostale stavke uopšte nisu pogrešne, niti nepravedne. Smanjenje penzija bi pre značilo reviziju lažnih invalidskih penzija, smanjenje prava iz porodičnih penzija, kasnije penzionisanje i početak neke smislene reforme. Kada je reč o otpuštanju partijskih kadrova, loših i neradnih prosvetara i medicinskog osoblja, zatvaranju škola i domova zdravlja koji stvaraju višestruko više troškova od koristi,to teško da može biti loš marketinški potez. Tvrditi da su obrazovanje i zdravstvo u Srbiji odlični, da su penzije male, a državna uprava manje-više po meri je u najmanju ruku glupo.
Možda sve ovo ne bi ni napisao da Nikolić spas Srbije ne vidi u povratku na selo. Ovo protivreči razumu i iskustvu svih razvijenih zemalja, a i elementarnoj ekonomskoj logici da sa jednog hektara oranice možete imati oko 7,5 tona pšenice prinosa, pa vam je bolje da od toga živi što manje osoba. Mogućnost da se prinos uveća na 15 tona je ravna nuli. Dakle, ako je ovo prva mera, onda je očigledno da ekonomskog programa nema. Ne valja ni što se govori "ulaganjem u poljoprivredu i proizvodnju" umesto "privlačenjem investicija", a pogotovo ne valja što se proizvodnja glorifikuje u odnosu na usluge koje imaju najveći potencijal rasta, a od sve proizvodnje bira se ona sa najmanjim potencijalom rasta.
Konačno, lakonski odgovor da će se analizirati budžet i videti gde su rupe govori o tome da ga nisu analizirali kako treba, a još manje da su pripremili ikakva rešenja. Ili i ako jesu da svog kanddata za premijera nisu ni najmanje pripremili za rešavanje ekonomskih pitanja.
Neko će reći da Nikolić i ne mora da zna sve o privredi, ali moje mišljenje je da mora znati barem nešto i da ne treba da predlaže stvari koje bi unazadile srpsku privredu. Konačno, ako se pogleda ekipa koja čini ekonomski tim, uvek se javlja ista boljka - odlična analiza onoga što ne štima i kada očekujete poentiranje i dobra rešenja, uvek se začudite kako predlozi mogu biti toliko pogrešni da vam se DS&co čine kao razumna opcija.
4 comments:
chip si.
Osim izolovanih pojedinaca u raznim partijama, kojima svaka čast, jedina stranka koja u svom programu ima koliko toliko jasnu i pozitivnu (čitaj, tržišno orijentisanu) ideju šta bi u ekonomiji je LDP. Da nije bilo protesta LDP prošle jeseni, kao i Tadićevog snebivanja prema LDP, kao mogućim koalicionim partnerima u budućnosti, Krkobabić bi jahao mnogo više i pogubnije. Đelić, na svoj način, takođe. Sve bi se ojkalo, naravno na lokalni srpski način, od, prvo, socijalno odgovorne države, a po izbijanju krize od bejlauta i stimulusa, na način i po receptima levog krila DS. Malo se u javnosti primećuje da je LDP brana - tolika koliko je LDP sama jaka - ne samo plemenskom shvatanju ličnih sloboda i ljudskih prava, nego i plemenski uređenoj ekonomiji.
Znam ja to kad sam i sam imao svog udela u toj prici, ali me prilicno zastrasuje sto ne bih mogao da sa sigurnoscu ulozim novac na to da LDP prolazi cenzus na sledecim izborima. Dzaba sto se slazem sa velikim delom onoga sto LDP radi (osim svinjarije sa zakonom o informisanju, averzije prema ravnogorcima, ljubavi prema Obami i metiljavosti kada je rec o ekonomskoj ideologiji), kada se ti proizvodi ne prodaju na pravi nacin. Rezultati sa lokala su neumoljivi, ide se na dole, umesto da se predje kota 10%. A i da se ostane na 5% to garantuje da ce uticaj LDP biti minoran. Ali to je tema za malo duzu raspravu koje ce valjda biti gde treba da je bude.
Aleksandre:
dobra analiza. Mada, samo ako je teorijska. U smislu, sta bi bilo, kad bi bilo. Sa Nikolicem i SNS-om po meni stvari stoje ovako: cak i da im je ekonomski program prekopiran sa stranica TR-a, NIKAD ih ne bi podrzao. Pa makar morao da zivim u socijalizmu.
Znam da ovo nije mesto koje se fokusira na suocavanje sa prosloscu etc. (neki to cak shvacaju to kao nastavak boljsevicke indoktrinacije...), ali jednostavno preko Antina, zardjalih kasika, zakona o informisanju iz '98-me, vredjanja mrtvog Curuvije, zvanja Tadica ustasom, pa do paljenja Beograda posle hapsenja Karadzica i svega ostalog izmedju se NE MOZE preci. Pa makar im i TR pisao ekonomski program. Zao mi je.
A analiza vam je odlicna.
Lighthouse:
ja se bojim stvari stoje gore po LDP nego sto se to cini. Cak i ako u novu vladu udju sa Tadicem, sve zavisi od resora koje ce dobiti. Tadic je do sada pokazivao vecu ljubav prema Dacicu nego prema Cedi, pa cak i ako se nadju zajedno u vladi (ne zaboravite Ljajica, cija stranka potpisuje "strateski" sporazum sa DS-om), open nam ne jenjava vlada sa 20+ resora i svim svinjarijama koje sa tim idu. Zasto bi recimo LDP dobio resor finansija ili ekonomije, a ne DS (ovde racunamo da je G17+ ispao iz igre)? Ne znam, ali meni sve to dosta sumorno deluje. Cak i ako udju u sledecu vladu, bojim se da LDP-u sleduje dalje utapanje u politicki mainstream. Sto je steta i po njih ali i po nas.
Post a Comment