Eto, ispade da lik i delo Tome Nikolića jednakom brzinom inspirišu i u Južnom (Novom) Sudanu i u Srbiji. Biće da je to odraz neodređenosti statusa obe države i vršljanja liberala sa Tr u obe od njih.
Sporedno pitanje iz već komentarisanog intervjua koje se tiče naziva ulica u Bgd i širom Srbije tradicionalno je otvoreno od 1944. godine. Ako je neko mislio da su neka nova imena razlog za selidbu i loš marketing, naveo bih nekoliko naziva ulica u širem centru Beograda, ili većih ulica, na koje se niko ne obazire, a koje su u domenu kurioziteta, bizarnosti ili neukusa.
1. Baba Višnjina - jedina njena zasluga je što je majka Miloša Obrenovića. Čak ni u doba najvećih majstora preimanovanja ulica nije bilo ulice Marije Broz, možda i zato što se o njoj jako malo zna, baš kao i o baba Višnji.
2. Jelena Ćetković - po zanimanju komunista. Streljana 1943. godine.
3. Save Kovačevića - dve ulice i jedan blok, predratni krijumčar duvana, potom glavni egzekutor tokom lijevih skretanja u Hercegovini. Jednako bi bilo "opravdano" dati Ratku Mladiću ulicu ili blok.
4. Palmiro Toljati - generalni sekretar italijanskih komunista. U najmanju ruku Lepen ili Ahmadinedžat treba da dobiju ulicu u Beogradu, a mislim da bi i imao ko da podrži ovakav predlog.
5. Josipa Broza
12 comments:
A zamislite u Slavonskom Brodu
uprava "Đure Đakovića " (Mašinska industrija iz doba socijalizma ) nalazi se u ulici Mile Budaka -ustaški ministar i doglavnik
Aleksandre,
Za Baba Višnjinu ste u pravu. Za Josipa Broza takođe. Ako je tačno da je Sava Kovačević bio egzekutor 1942, onda ne zaslužuje ulicu, pa makar hrabro poginuo 1943. Jelena Ćetković valjda nikog nije ubila, pa kao streljani resistense može da prođe. Palmiro Tolajti, koliko znam, nikog nije ubio, verovali ili ne. Svi drugi kom lideri (uklj. Broza) su tokom boravka u Moskvi cinkarili bar po nekog kolegu iz svoje zemlje ne bi se dodvorili Staljinu i/ili uklonili konkurente, Toljati, kažu, nije ni jednog. Sad, to nije dovoljna zasluga za ulicu, ali možda jeste bar dovoljno da ga stavimo uz Baba Višnju.
Ima još problematičnih imena ulica. Gavrila Principa. Kraljevića Marka. Itd. Ima i problematičnih svetaca, da ih sada ne imenujem, a to ne bi bio problem da država, posredno ili neposredno, ne su-finansira izdavanje njihovih sabranih dela. Itd.
Ali, hajde da razmišljamo bez zajedljivosti, pozitivno. S obzirom da smo ovde na TR: kad će svoju ulicu dobiti Čedomilj Mijatović? Džon Plamenac? Adam Smit? Milton Fridman, koji je, uzgred, 1960-tih dolazio u Jugoslaviju i Srbiju? O Hajeku i Mizesu da i ne pitam, ko je ovde i čuo za njih.
Hajduk Stanko i Hajduk Veljko. Arkan i Giška I srpskog ustanka.
Imam još dva predloga za nove ulice: Ulica Ajn Rand. A druga? Alise Rozenbaum. :)
Постоје само два поштена начела код одређивање имена улица: 1) да о томе одлучује онај ко улицу направи; 2) да о промени имена одлучују њени становници већином гласова, кад год пожеле да то учине. Дакле, ако је Тољати био нешто важан комунистичкој власти у чије доба је улица направљена, и ако садашњи становници немају ништа против, нема разлога да се улица не зове тако. Улица Јелене Ћетковић се звала Теодосијева и комунисти нису имали право да име промене, без обзира на који начин, па стога треба вратити старо, а њој ако треба дати неку другу улицу.
Nemanja,
Da da ime ulici onaj ko ju je "napravio", to može onaj ko napravi ulicu na svom privatnom imanju. Tako je "Mercator" u svom novom centru u Beogradu dao ulicama imena po svojoj volji, Ulica Santane, itd. Meni se sviđa, nekom ne, kome ne ne mora da ide tamo, ima drugih mesta za shopping.
A na javnim površinama bi imena ipak trebalo da daje onaj ko je zadužen za javni interes.
Ne vidim zašto demokratsko pravo na određivanje imena ulice rezervišete samo za stanare. Neki ljudi i rade u firmama u toj ulici. Mnogi prolaze. U ime svih njih odlučuje od njih izabrana Skupština Grada, ili u unutrašnjosti gde nema mesta sa statusom grada Skupština opštine. Nemam ništa protiv ni da se sporni predlozi iznose na referendum, naravno u celom Gradu ili Opštini. Tu je i Vlada Srbije da spreči najdrastičnije zloupotrebe tog prava lokalnih samouprava, tako što u izuzetnim slučajevima može poništiti odluku.
a Ljudevita Gaja u Zemunu
Мало сам на брзину писао коментар, па сам остао недоречен. Наравно да ово правило "ко направи улицу" треба условно схватити. Мислио сам на то на неки начин треба исказати поштовање према оним градским властима у чије доба је нека улица просечена. Наравно, то није приватни подухват властодржаца већ обављање јавног посла, али ... давање имена улицама је као постављање споменика. Сматрам да не би било културно уклањати споменике које су претходници оставили, шта год мислили и о претходницима и о споменицима. Изузетак су ситуације када је и сам претходних поступио некултурно, када је поставио нови споменик на место старог, или, у нашем примеру, када је променио улици име.
Кад је реч о референдуму, мислио сам да је најпоштеније да одлуку донесу они који тамо живе. Могу и фирме које су тамо да се питају. Јесте да се и нас друге грађане та ствар занима, али становницима треба дати предност - они ће, на крају крајева, морати да мењају документе и да име те улице запишу и изговоре много пута у животу, па нека и одлуче.
A da li znate da za iznose do 30.000 EUR opština ne mora da raspisuje tender, nego se ide na tri prikupljene ponude?
E u tome je poenta, a ne u ulicama. Svaka nova vlast najavi a će da menja imena ulica, i onda nastane debata koja traje mesecima. Što su uđi predlozi, više se razglaba. A opštinari samo broje šuške.
Što se mene tiče ja bih uveo njujorški sistem, prva ulica, šesta avenija itd..
Treba organizovati aukciju za dodelu imena ulica. Kumuje onaj koji najvise plati.
sta mislite?
Lighthouse
Mislite li da Đura Đurović nije zaslužio ulicu. Radi se svakako o uzornoj ličnosti demokrate, liberala (u klasičnom engleskom smislu) a koji se na ovom blogu nije niti jednom spomenuo verujem iz neznanja( anateme iz jajca još važe)
Post a Comment