Izgleda da dok ne dođe inspiracija za malo jače teme ne bi bilo loše i da se posvetim laganijim stvarima. Trudiću se da od danas imam rubliku Glupost dana, iako je konkurencija žestoka tako da nije lako odabrati pobednike.
Ministar Saša Dragin, inače poznat i po povremenim visprenim i pametnim izjavama danas je laureat za glupost dana.
Izjava da PKB treba da ostane u državnom vlasništvu jer je to opšti interes je sama po sebi dovoljna - demagogija, čak i bez malo truda da se izrekne nešto što nije prazna i notorna neistina.
Mala razrada gorenje rečenice je još besmislenija jer ministar kaže da je u ovom vremenu ekonomske krize bitno da država zadrži deo mogućnosti za snabdevanje građana najvažnijim poljoprivrednim proizvodima i zato smo vrlo blizu odluke da ostavimo PKB kao jedino državno preduzeće u ovoj oblasti. Svi znamo da je državno vlasništvo najbolji put da se ovaj gore pomenuti cilj, kakogod bio fluidan, nikada ne ostvari. A ne vidim da nam preti glad.
U duhu mešanja baba i žaba ministar kazuje da će posle krize ipak biti moguće prodati PKB, ali nakon restrukturiranja. Da je država efikasan vlasnik, onda ne bi bilo potrebe za restrukturiranjem. Kako nije, evidentno je da će restrukturiranje bolje obaviti privatni vlasnik.
Naravno u duhu socijalno-demagoške vlade ministar kaže da će ovako da zaštiti interese radnika, mada nije jasno u čemu se ta zaštita ogleda, osim ako ne misli na zadržavanje viška radne snage i prevaljivanje tih troškova, ili na teret kapitala firme, ili na teret svih građana.
Iz poslednjeg pasusa izbija malo iskrenosti, ali opet uz mnogo demagogije. Ministar se plaši da bi budući vlasnik mogao da odluči da se bavi nečim što nije poljoprivreda. Ako budući vlasnik odluči da promeni delatnost to je znak da je prethodna namena zemljišta pogrešna i ekonomski neefikasna. Poljoprivreda je po pravilu najmanje produktivan način korišćenja zemlje, što govori da je cena hektara poljoprivredne zemlje ponekad jednaka ceni metra kvadratnog građevinskog zemljišta.
Jadac je u tome da nam urbano planiranje škripi i da niko nije siguran u to kako se i kada se vrši prenamena upotrebe zemljišta. A da je prenamena neophodna u mnogim slučajevima u to nema sumnje.
7 comments:
Poslednji pasus ti je kljucan, mada tu postoje dva odvojena problema.
Jedan problem je promena namene gradjevinskog zemljista (da li je industrijsko, stambeno i sta ja znam). Tu je Luka Beograd klasican primer.
Potpuno drugi (mozda cak i veci) problem je pretvaranje poljoprivrednog u gradjevinsko zemljiste, a to je ono o cemu ovde pises.
Ja mislim da je to u nadleznosti opstine, ali da je potrebna i neka saglasnost ministarstva poljoprivrede (koje kao treba da pazi da ne potrosimo svo zemljiste na neproduktivne stvari tipa stanovi, lokali i fabrike).
A sto se PKB-a tice, secam se Djilasove recenice, nesto tipa "to ne sme da se privatizuje, to je firma koja HRANI BEOGRAD".... A ja mislio da se sam hranim, od onoga sto zaradim. Doduse, ne zivim u Beogradu, mozda vas Beogradjane zaista hrani PKB. :)
Ministar se plaši da bi budući vlasnik mogao da odluči da se bavi nečim što nije poljoprivreda.
kako je to moguce? nemamo li neke planove i zakone koji to regulisu? ili svako moze da pocne da nesto gradi na poljoprivrednom zemljistu?
meni se cini da je srbija jedna od najlibertarijanistickijih zemalja u evropi, po nekim parametrima i libertarijanistickija od US. doduse, ne kao u vreme milosevica, ali ipak, jos uvek gomila stvari moze da se radi skroz slobodno.
Драгин и Ђилас су у овом случају плагијатори, или блаже речено препричавају оригиналну идеју коју је својевремено лансирао (министар) Слободан Милосављевић.
Парафразирам Милосављевића: "ПКБ треба да постане јавно градско предузеће како бисмо били сигурни да ће Београђани бити снабдевени основним прехрамбеним намирницама."
Ово је био један од разлога што сам за њега гласао за нетржишно решење године.
Da, u pravu je Velja...
Milosavljevic je to prvi rekao javno. Sasvim je moguce da ga je u to ubedio njegov naslednik na mestu predsednika PKS, koji je, ako ne gresim, dosao upravo iz PKB (odakle nas je hranio, pa mu valjda dosadilo).
Poljoprivredna korporacija Beograd
Površina zemljišta:
22.000 hektara
Neto gubitak u 2008 (prema konsolidovanom fin. izveštaju): 14.5 miliona evra
Broj zaposlenih:
2.489
Znači na svakog zaposlenog ide oko 9Ha i gubitak od 5.800EUR
Koliko privatnika bi ostvarivalo gubitak od 6.000EUR godišnje, na površini od 9Ha pa taman i korov da zasadi? Građanima se uopšte ne iznose suve činjenice nego ih plaše katastrofama i glađu. Prodaja pod hitno!!!
Inače finansijski izveštaj je jako zanimljiv: hipoteke, tužbe gubici....
http://www.pkb-sr.com/izvestaj2008pkb.htm
Vlado, problem je sto si zaslepljen tu nekim "brojevima" i "cinjenicama", pa ne vidis siru sliku.
Ko bi te hranio, crni Vlado?
A zamisli tek sta ce se desiti ako to zemljiste kupi neki tajkun, pa napravi stanove i trzne centre!
Ne smem ni da pomislim na takvu strahotu da se tu umesto krava i njiva nadju stambene zgrade, skole, vrtici i poslovni prostor. O uzasa!
A ti sve gledas kroz pare, "dobit" i "profitabilnost".... :)
Da znaš, kod Srbina je strah od gladi genetski usađen i ne može se nikako iskoreniti :))
Ne znam samo gde su nestale one priče da Vojvodina može da hrani pola Evrope itd..
Odoh da prezalogajim nešto, ova priča me je izgladnela :))
Post a Comment