Istražujući ideološke intuicije - implicitne pretpostavke o društvu koje, po mom mišljenju, igraju važnu ulogu u stvaranju ideološkog identiteta - otkrila sam da je jedna važna razlika između levičara i desničara način na koji vide ljudska bića.
U osnovi, levičari smatraju da, što je više ljudi to je bogastvo manje, dok desničari smatraju da veći broj ljudi uvećava bogatstvo. Argumenti o iščezavanju prirodnih resursa do kojih dovodi neumereno trošenje sve veće ljudske populacije su odavno poznati. Malo manje poznat je argument po kojem veći broj ljudi omogućava veću specijalizaciju, a samim tim, uz pomoć slobodne razmene, i veće bogatstvo za sve.
Takodje, prema mojim podacima, desničari su skloniji da bebe vide kao 'slatke' i mnogo manje skloni da se slože da su 'ljudi životinje'. S druge strane, od ranije je poznato da desničari imaju više dece od levičara. "Višak ljudi" je stara elitistička opsesija i uopšte ne iznenađuje da se se ponovo aktivirala, ovog puta u cilju spasavanja planete.
17 comments:
Tradicionalno razmisljanje je da je GDP per capita dobra mera prosperiteta. Medjutim, kao sto sam negde ranije procitao "kakva je to mera prosperiteta koja opada kada se rodi dete, a raste kada se rodi prase".
Ali, dok levicari kukaju o globalnom rastu stanovnistva (a evo na stolu mi stoji jedan od poslednjih brojeva The Economista sa naslovnom stranom Falling Fertility - How the Population Problem is solving itself, mozda napisem post o tome), dotle desnicari cesto brinu o lokalnom padu stanovnistva, ili o promeni strukture stanovnistva.
Hocu da kazem da, iako desnicari mozda vise vole bebe, cini mi se da je ta ljubav cesto usmerena samo na bebe "odgovarajuce" nacionalnosti (boje, veroispovesti...). Srbin desnicar se zaista raduje kada cuje da se rodilo dete, ako je to dete Srbin. Ako je dete Albanac, mozda ce da kaze da je "slatko", ali ne verujem da ce biti posebno srecan zbog toga. U tom smislu mi se cini da je ta ljubav prema deci koju si identifikovala kod desnicara mozda samo proksi za nesto drugo... Ljubav prema naciji, ili sta ja znam.
U stvari, ne znam ni kako si definisala "desnicara". :)
aha, i ovde torijevci potpuno podrzavaju porodicu i radjanje dece, ali bi da smanje imigraciju.
ali, jos zanimljivije, ima gomila ljudi (ideoloske intuicije- izgleda da ima i od jednih, i od drugih), koji kazu da engleska treba da prestane da raste, ne samo u broju stanovnika, nego i ekonomski. kazu dovoljno je razvijena, i ne treba vise da se razvija. jednostavno su toliko protiv imigracije i povecanja stanovnista da bi zrtvovali ekonosmski rast (a svesni su da je imigracija bitna za rast), i barem na recima, i svoje blagostanje.
cak i kada im kazes da ako engleska prestane da se razvija, to bi znacilo da zapravo zaostaje, ne odustaju, i dalje su pri tome da ne treba vise da se razvija. takve stavove jos nisam cula od gradjana ni jedne druge zemlje.
Rekao bih da je desničarska mržnja nacionalno determinisana, ali samo prema određenim nacijama, sa kojima postoji odgovarajuća istorija konflikta. Naravno, to je loše. S druge strane, levičarska mržnja ima univerzalni karakter. Prosečan levičar mrzi svakoga ko nije levičar i ide korak dalje. Naiame, on prezire običan narod (pojedince) jer smatra da je u tolikoj meri moralno i intelektualno superioran da ima nekakvo metafizičko pravo da deli moralne lekcije drugima i da upravlja njihovim životima, budući da bolje od njih samih zna šta je najbolje za njih. Levičar smatra da postoji mali broj njih "prosvećenih" i veliki broj "zatucanih" ostalih, vrednih prezira, kojima treba upravljati, pošto oni sami nisu sposobni za to. Zato bih rekao da je mizantropski kapacitet levičara daleko veći nego kod desničara.
jel taj podatak o broju dece potvrdjen i u ostalim zemljama, ili vazi samo za US?
nisam sigurna da je tako u UK. ovde mi se cini da je cak i broj dece class thing. a ne znam kakvu ideologiju imaju 22-godisnje korisnice socjalne pomoci sa 5-oro dece od pet oceva. po svoj prilici ne onu koja promovise postenje i radinost.
e, sale, sva sreca da u tvom postu nema netrpeljivosti ni mrznje :)
Gabriela pokrece temu o kojoj sam hteo nesto da kazem u komentaru, ali sam zaboravio...
Kao sto mozes da "premalo" volis decu (pa se zalazes za ogranicavanje radjanja i slicno), mozes i da PREVISE volis decu (pa se zalazes za podsticanje radjanja, zabranu kontracepcije i/ili abortusa). Moj stav je da je odluka o broju dece POTPUNO PRIVATNA STVAR u koju ne treba da se mesa ni drzava ni drustvo. Po meni, to treba da bude odluka iksljucivo roditelja (znaci RODITELJA, ne samo majke).
SVAKO drzavno mesanje u tu odluku je po meni problematicno, bilo da dolazi sa leva ili sa desna.
I levicari i desnicari smatraju da postoje izvesni eksterni efekti dodatnih ljudi. Levicari smatraju da su ti efekti negativni (trose se resursi, zagadjuje se...), a desnicari smatraju da su ti efekti pozitivni (losi argumenti poput - ima "nas" vise, jaca ce nam biti vojska, "opstacemo kao narod", ali i dobri argumenti poput jednog koji lici na Zeljkin - vise ljudi znaci vise mogucih genija, koji mogu da rese neke postojece probleme).
Ja, dakle, mislim da je ocekivani eksterni efekat dodatnog deteta svakako pozitivan, ali da je, u odnosu na efekat na roditelje, zanemarljiv. Zato mislim da eksterni efekat treba prosto zanemariti o ostaviti odluku o broju dece iskljucivo roditeljima.
Gabriela,
ne znam šta bih ti rekao. Kao svaki normalan čovek trudim se da ne mrzim nikoga. Ustvari, lažem te. Ne trudim se, nego ulažem nadljudske napore. U svakom slučaju, čak i kad bih mrzeo levičare, to je mnogo lakše podneti, pošto njih tako prosvećenih (moralno i intelektualno superiornih) ima jako malo. E sad kad bih bio levičar, onda bi ciljanih objekata moje mržnje bilo na milijarde. E to bi bilo teško izdržati i ostati normalan. Sva sreća pa nisam levičar :-)
PS. To što nisam levičar, ne znači automatski da sam desničar. Nadam se da nisam u prethodnom komentaru odao takav utisak?
"U stvari, ne znam ni kako si definisala "desnicara". :)"
ma ono staro, na skali od 1-9 (1 - extremely liberal, 9 - extremely conservative), to je uobicajeno medju politickim psiholozima.
"jel taj podatak o broju dece potvrdjen i u ostalim zemljama, ili vazi samo za US?"
sumnjam da su drugi radili takva istrazivanja - u svakom slucaju ne znam da jeste potvrdjen u drugim zemljama. s druge strane, mislim da nije slucajno da evropa, koja je levo u odnosu na SAD, ima manji fertilitet.
inace, glavni uzrok ove razlike verovatno i nije ideologija kao takva, nego religioznost, koja je visoko korelisana sa ideologijom.
religioznost je povezana sa nizom altruistickih ponasanja - volontiranjem, davanjem krvi, novca... americki liberali i konzervativci se jako razlikuju u ovim ponasanjima, ali to je rezultat religije a ne ideologije (izmedju konzervativaca i liberala ateista nema razlike). zato mislim da je i broj dece verovatno u vecoj meri povezan sa religijom nego samom ideologijom. ideoloske intuicije bi tu mozda vecim delom bile medijator a manje nezavisan faktor.
inace, glavni uzrok ove razlike verovatno i nije ideologija kao takva, nego religioznost, koja je visoko korelisana sa ideologijom.
u linku koji si dala kaze:
"The fertility gap doesn't budge when we correct for factors like age, income, education, sex, race--or even religion. Indeed, if a conservative and a liberal are identical in all these ways, the liberal will still be 19 percentage points more likely to be childless than the conservative."
Kad god kupim paklo cigara nađem onaj odvratni natpis o štetnosti duvana po decu, trudnice i ostalo, kad god političar želi da mi nametne neki dodatni porez, opravdanje je budućnost naše dece, sećam se i Slobe i "radosti Evrope", Titovih pionira, itd. Veliki brat je pružio svoje papke i na netu, sve u ime borbe protiv dečije pornografije, pa mi gviri u komp, pa me komšija tuži ako slikam dete bez pelena, itd. Po školama, kad ideš na roditeljski, vidiš one glupe plakate o dečijim pravima, itd. Mogao bih dalje da nabrajam dobre razloge zašto libertarijanci treba da mrze decu. Ona su najkraći put ka Velikom Bratu. Deca su danas prezaštićena. Deca se danas ubijaju po školama, mlate nastavnike, prete vam tužbom ako podviknete na njih. Imaju "pravo" na to. Orvel je lepo opisao tu dečiju zlobu, tiraniju dečijih prava, pod Pol Potom deca su bili glavni doušnici. Deca su najpouzdaniji saradnik Velikog Brata. Mrzim ih... :)
brute,
mislim da su to ipak odvojene stvari od npr. simpatija prema bebama i zelje da nas bude sto manje.
konkretno, postoje znacajne razlike izmedju konzervativaca i liberala glede odnosa dece i roditelja - konzervativci se po pravilu opiru decjima pravima, narocito u smislu prava u odnosu na roditelje.
takodje, prema mojim podacima na primer, konzervativci su mnogo skloniji da veruju da "roditelji najcesce znaju sta je u interesu njihove dece", i, prilicno neintuitivno, "roditelji jednako vole svu svoju decu". hocu reci, po svemu sudeci postoji jos niz drugih intuicija koje su vezane za funkcionisanje porodice i statusa dece u drustvu po kojima se ljudi razlikuju.
"u linku koji si dala kaze:"
da, to sam zaboravila, nisam citala originalan clanak a oslanjala sam se na njegovu knjigu gde sam on forsira religiju a umanjuje znacaj ideologije. kako god, ovo mi zapravo odgovara, jer se ja bavim ideologijom.
"Mogao bih dalje da nabrajam dobre razloge zašto libertarijanci treba da mrze decu. Ona su najkraći put ka Velikom Bratu."
Da, opšte je poznato da deca izazivaju ono najgore u ljudima. Da nema te perfidne dece, sigurno nikom nikada ne bi palo na pamet da pokušava da nametne svoje stavove drugima ili da pokušava da ih kontroliše. A čak i ako bi poželeo, ne bi mogao da nađe tako dobar izgovor (sva sreća, pa se još niko nije setio socijalne pravde, klimatskih promena, borbe protiv terorizma, ljudskih i manjinskih prava, zdravog života i sl.).
Tekst "Why I hate Children"
http://www.pierrelemieux.org/artchildren.html
Željka
dali vaša podela na levo -desno iz anglosaksonskog sveta može da se preslika na balkan. U Srbiji i Hrvatskoj (primeri koje dobro poznajem) podela levo-desno svodi se manje više na nacional socijaliste i anacional socijaliste i njihova ekonomska stajališta i metodologije vođenja državom bitno se ne razlikuju
a treći pol (nazovi liberalni ) je manje više isto samo su deklarativno filopederičniji i klerofobičniji ( ovo je usput budi rećeno interesantno jel među klerom ima najviše prikrivene gej populacije)
Ja još nisam čuo nikoga iz parlamentarnih stranaka da bar liči na poštenog republikanca/konzervativca .
kod nas je ta podjela nadri ideološka u potpuno nebitnim stvarima za funkcionisanje države
"dali vaša podela na levo -desno iz anglosaksonskog sveta može da se preslika na balkan."
ja mislim da moze da se primeni, tj. da i tu postoji leva-desna podela, ali ne moze da se preslika, sto ce reci, sadrzaj levog i desnog se dosta razlikuje u odnosu na npr. SAD. to negde i vi kazete.
"Ja još nisam čuo nikoga iz parlamentarnih stranaka da bar liči na poštenog republikanca/konzervativca."
slazem se sa tim. u srbiji ne postoji ta sprega konzervativizma i libertarijanizma, koja je karakteristicna za americku desnicu. i skoro da i ne moze da postoji, jer se tradicije fundamentalno razlikuju.
zagovornik ekonomskih sloboda se u americi poziva na oceve osnivace i mitinguje u kostimu iz tog vremena. on se na emotivnom planu ne poziva na nesto novo vec na nesto staro, dobro poznato, nesto sto u velikoj vecini naroda budi pozitivne asocijacije. u srbiji on zvuci kao drustveni inzenjer - pametnjakovic koji na bazi par knjiga narod gura u nesto novo i nepoznato.
Tako je, Marko, na taj tekst sam mislio. A postoji i na srpskom.
http://www.katalaksija.com/v2.0/index.php?option=com_content&task=view&id=214&Itemid=6
Poenta mog komentara nije bila da ja stvarno mrzim decu iz ideoloških razloga, kao što to izgleda veruje Jovana, niti iz nekih ličnih psihopatoloških razloga, nego da mi je sumnjiv sam koncept koji bi da poveže privatne emocije - ljubavi, mržnja, nada, strah, itd. - i ono što Žejka naziva "ideološkim intuicijama". Zato sam malo i parodirao čitavu stvar (kao što, uostalom, ni Lemiju ne misli ozbiljno kad kaže da mrzi decu). To sam mogao da uradim i iz ugla socijaliste ili konzervativca (srpskog ili američkog, kako god). Koncept mi je sumnjiv jer me podseća na novolevičarski koncept analize "buržoaskih predrasuda" (favorizovali i popularizovali Markuze, Adorno i čitava KTD ekipa) i "buržoaskog mentaliteta" kao proizvoda klasnih odnosa i odnosa proizvodnje. (Kod nas je bila popularna jedno vreme analiza "duha palanke".) Odatle su stvorili moćno kultur-kritičko oruđe za ostvarivanja "marša kroz kulturne institucije" u kojima danas vladaju levičari, sa istim tim dubioznim koncepcijama. Zar nije uloga kultur-kritičara ili sada političkog psihologa u društvu malkoc ono svešteničko usađivanje grižnje savesti u svest vernika, koji treba svako malo da kopa po svojoj duši kako bi sozercavao da li je levičar ili desničar, buržuj ili proleter. Znamo, revolucija mora da počne "iznutra".To je po meni zanimljiv sport, ali daleko od nauke.
Nemam ništa protiv toga da libertarijanci, poput levičara ili konzervativaca krenu na "marš kroz kulturne institucije". Ali ne sa tog polazišta. Lična osećanja i ubeđenja nisu "ideološke intuicije", jer onda verujete da ideologija, društvo, kultura, oblikuju dušu pojedinca. Analizirajući te ideološke naslage i intuicije, nikada nećete stići do pojedinca, individue, a što bi bilo važno za jednu libertarijansku kritiku kulture.
Ljubav prema bebama, recimo...to mi pre liči na retoričko trik pitanje nego na ozbiljno polazište za analizu. Lenjin i Hitler nisu imali dece, Staljin, Musolini i Broz jesu (ovaj zadnji ni sam nije znao valjda koliko). Šta nam to govori o njihovim ubeđenjima? Ništa. Da li je Staljin bio veći filantrop od Hitlera? Nije. Da li je Hitler manje od Staljina smatrao da su "ljudi životinje"? Nije. Kao ni Musolini, Broz ili Lenjin. Ja razumem da analiza svakog od režima na čijem su čelu bili mora da uzme u obzir i njihov psihološki kolorit. Ali to neće mnogo promeniti ideološki profil tih režima. Svi oni su, na kraju krajeva, obožavali decu, slikali se sa njima, imali svoje omladince i omladinke, slavili i veličali život, zar ne?
Sećam se jednog opisa Česlava Miloša gde govori o svom upoznavanju sa pomenutim Markuzeom. Gledali su zajedno kroz prozor na zaliv San Franciska. Onda je Markuze procedio: "Ovaj grad je pun svinja." Česlav Miloš je, kako kaže, tada shvatio da u levičarskoj ideologiji ima nešto mizantropsko i zlo. I ja verujem da je levičarska ideologija mizantropska i dijabolična. Isto kao i desničarska. Zato što im u osnovi stoji konfliktna slika društva, sukob klasa, nacija, kultura, itd. Ali to je ideologija. Ona je cinična, odnosno, potpuno nezainteresovana za psihološke zavrzlame i tričava lična osećanja i njihova objašnjanja.
Post a Comment