Pages

10 December 2009

Alisa u zemlji čuda

B92:
Vlada Srbije i Narodna banka imaju stav da je država loš bankar i da banke ne mogu biti njeno vlasništvo. S druge strane, ekonomisti misle da treba da postoji finansijska institucija, koja bi objedinila sve postojeće koje finansiraju privredu i mnoge razvojne projekte.

Ovo je bizaro svet -- država dokazuje ekonomistima da je država loš bankar i da državna svojina ne funkcioniše!

To je možda zato - videti post ispod - što nam je državni obrazovni sistem školovanjem ovakvih ekonomista omogućio uslove za ubrzani razvoj.

5 comments:

Saša said...

Slaviša,

odlično nadovezivanje na prethodni post. Državni ekonomski fakulteti mogu "proizvoditi" samo državne ekonomiste.

"Tako će, Metals banka postati Razvojna banka Vojvodine i poslovaće kao komercijalna banka sa jakim razvojnim aspektom, na celoj teritoriji Srbije".

Jezička bravura dostojna upravo Alise u zemlji čuda. Meni ovde ništa nije jasno... NBS je protiv toga da država bude vlasnik banaka, zakon ne poznaje kategoriju razvojnih banaka, a Razvojna banka Vojvodine, čiji je osnivač Vojvodina, će da posluje kao komercijalna banka sa jakim razvojnim aspektom (šta god to značilo) na celoj teritoriji Srbije. Brilijantno.

perica said...

Država je loš bankar, loš lekar, loš profesor, loš penzioni fond, loš policajac, loš sudija.

Marko Paunović said...

Stvarno bizaro svet.

Ali to svakako nije izolovan slucaj. Mnogi domaci ekonomisti su "levlje" od vlade i po pitanju privatizacije, spoljnotrgovinske liberalizacije, socijalne politike i mnogih drugih stvari.

Velja said...

Број покрајинских развојних фондова, банака и сл. изгледа ће надмашити републичке. Не бих имао ништа против уколико би се исти финансирали посебним порезима које би плаћали само грађани Србије који живе у покрајини (наравно, и да сви грађани то знају).
Често се може чути и идеја да се државна Српска банка интегрише са Фондом за развој Србије и да тако настане "Српска развојна банка"... Један од разлога да то није учињено је и калкулација брилијантних државних економиста (и њима сличних) да би Српску банку требало утопити у Поштанску штедионицу, не би ли се иста извукла из хроничних губитака и падања испод прописаног капиталног цензуса.
Тада би наравно добили само још већу банку-губиташа. Једна од инфузија из буџета Србије у Поштанску је била 17 мил. евра, и то је било крајем 2007, ако се не варам. Врећа је то без дна, као и бројни други вишедеценијски примери (Застава, Петолетка...).

alektrich said...

Da ironija bude veća, Vladimir Vučković je profesor na jednom od privatnih fakulteta...