Ali, bez Guglovanja... :)
...(нама) је јасно да се излаз из постојећих тешкоћа у спољној трговини не може наћи путем оганичавајућег увоза, нити политиком извоза по сваку цену, већ пре свега преузимањем потребних мера за стварање ефикаснијег система, повећање продуктивности рада и смањења трошкова производње. Либерализација спољне трговине је нужност која се мора спроводити врло брзо, али не и моментално. Одређене мере заштите домаћег тржишта морају се спровести ради оспособљавања земље за равноправно учешће у конкуренцији на светском тржишту.
Међутим, пракса је показала да једном уведене протекционистичке мере имају тенденцију да се на отворен или мање видљив начин задржавају што је могуће дуже. Таква тенденција настаје због тога што се у условима протекционистичке спољнотрговинске политике формирају одређени интереси како послодаваца тако и радника, као и региона у којима су лоциране заштићене гране индустрије.
Током времена протекционизам постаје део нормалне атмосфере за производњу, запошљавање, стицање профита и надница, односно дохотка свих врста, те сви друштвени слојеви имају заједничку склоност, да без обзира на друге интересе, задржавају протекционизам што је могуће дуже. Врло често тај протекционизам води монополистичком протекционизму и на ту замку се озбиљно мора рачунати.
Ovde je odgovor na pitanje. Program je, navodno, donet 23. oktobra ove godine, mada dosta tu ima "arhaičnosti". Očigledno je dobar deo programa prepisan iz nekog programa od pre desetak godina. Recimo, pominje se "socijalistički režim", a nude i rešenje problema stare devizne štednje.
63 comments:
Koliko vidim i koliko me sećanje služi, ovo je Program Srpske radikalne stranke usvojen u proleće 1996, stavljen u zagrade već tokom izbora u leto/jesen 1997, a potpuno napušten kad su radikali 24.marta 1998. ušli u Marjanovićevu vladu, sa SPS i JUL-om.
To sam i ja mislio, a onda sam video datum na kraju dokumenta.
Nemoj reci da su radikali sadasnji!?
Verovatno su radikali jer su naprednjaci "ozbiljna" stranka te im ne prilice ovakve ekstremisticke ideje.
Pazi tek ovo:
"Српски радикали се држе старог демократског и либералног начела да је најбоља она држава која најмање влада. Зато се залажемо за концепт цивилног друштва, грађанске самоиницијативе и минималне државне регулативе"
Imajuci u vidu postove od juce i danas, mislim da se formiraju kosturi nove, autenticne i stvarne srpske desnice: LDP i SRS.
Ako se ujedine mozda i predju cenzus. :)
Sad ću ja da pomutim slavlje povodom navodne pojave još jedne stranke s liberalnim ekonomskim programom, iznoseći sledeću hipotezu. Srpska radikalna stranka je zahtev za pre-registraciju podnela krajem oktobra 2009, u isto vreme, skoro istog dana, kad je navodno usvojen ovaj Program. Moja hipoteza je da im je u trenutku pre-registracije, pošto su obavili za svaku stranku ipak najvažniji i za većinu najteži deo posla, a to je skupljanje potpisa, trebalo da prilože i program stranke. Setili su se da ga imaju, usvojenog još 1996. Onda ga je neko pročitao i uneo po koju sitnu izmenu tek da ga uskladi s postojećim zakonima, stilski ispegla, itd. Taj Program je i danas, i biće, kao što je bio sve od negde sredine 1997. do danas, mrtvo slovo na papiru. Nemojte da se palite. Radikali (govorim o rukovodstvu) su to što su uvek bili i kakvim ih znamo. Najbolji dokaz da Program nije pisan ovih dana, nego davno, davno, jeste što se nigde ne pominju ni NATO, ni EU, pa čak ni Rusija, ne pominje se nepravedni Haški sud koji tamniči njihovog vođu, itd, itd. Nema ničeg aktuelnog. Prosto ne može biti da je pisan 2009.
A pogledajte ovo:
http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/pdf/misc/20091123-registracija.pdf
U Rešenju o registraciji SRS od 23.11.2009, navodi se da je SRS uz svoj zahtev podnela Program, usvojen 1996, kao i Statut, usvojen 2009. Pogledajte Statut, pa ga uporedite s Programom. Osim što se Statut (na početku) verbalno zaklinje na Program, sve drugo je potpuno različito. Oni poznati, nama dobro poznati radikali.
Statut SRS možete naći na:
http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/pdf/misc/20091023-statut.pdf
Ivane, LDP nije a nadam se da nikad neće ni biti desna, a ni leva, a ni u centru, nego van tih podela koje se zasnivaju samo na različitom opravdanju, ideološkoj boji ili terenu na kome se od države traži da vlada nad pojedincem.
Lighhouse,
salio ono o ujednjenju, mislio sam da je to ocigledno. :)
Sto se tice toga da li je LDP leva ili desna partija, meni malo smeta ta skoro religiozna negativna onotologija, da se ne moze znati sta je LDP. Stotine stranaka sirom Srbije i sveta deklarise se kao leva ili desna, ili centristicka. Nije bas najjasnije po cemu je LDP toliko poseban da se ne moze staviti u taj spektar. Klasicno liberalne stranke se obicno definisu kao desne. Sad, to i nije najvaznije, al cemu to protivljenje bilo kakvoj etiketi. Etikete su tu da olaksaju komunikaciju.
Prvo, svrstavanje u leve ili desne je trpanje sve šarolikosti političkih ideja, kao i realnih ljudskih potreba i interesa kojima se te ideje obraćaju, u dve sve neprikladnije kutije, skrojene još u 18. veku po meri tadašnjih političkih podela.
Drugo, problem s "desnim partijama" je što u paketu s relativno slobodnijim ekonomskim aktivnostima, od građana očekuju da prihvate državno tutorstvo u dobrom delu svog privatnog života, od nametanja "porodičnih vrednosti", tradicija, religije, etno ili drugog nacionalizama, do cenzure umetnosti, sakaćenja ljudske mašte kroz autoritarno vaspitanje, militarizma, strogo kontrolisanje intime, itd.
A problem s "levim" partijama je što, iako (s izuzetkom staljinističkih partija) ne brane šta ćeš svirati (sviraj, brate, šta hoćeš, salsu, džez, Mocarta, igraj uz bubnjeve, itd) ali ti brane da po volji zaradiš i kupiš instrument, pa ti još naplate posebnu taksu za proveru je li instrument od štetnih materija i može li te povrediti ako kreneš da ga gutaš.
Levi lišavaju građane niza mogućnosti da steknu svojinu kao pretpostavku slobode, desni bitno ograničavaju upotrebu te svojine i slobode, daleko preko mere koju nalaže liberalni princip da je dozvoljeno sve što ne škodi drugome.
Čak i neke partije koje se zovu i smatraju liberalnima, prenaglašavaju samo jednu od komponenti slobode. Ja ih zovem ćopavim liberalima. Hramaju ili na levu ili na desnu nogu. Za razliku od njih, LDP bi da stabilno stoji na obe (liberalne) noge, ne zato što je to šik, nego zato što je to najlogičnije, najdoslednije za svakog ko je postavio slobodu pojedinca kao najvišu vrednost i najvažniji cilj u politici.
Zašto bi se LDP izjašnjavala kao "leva", pa išla u isti koš sa onima koji su za komesarsku, dirigovanu ekonomiju, i tlačila ljudsku slobodu u ime crvene zastave (ne one svoje crveno-bele, nego one sa srpom i čekićem)?
Zašto bi se izjašnjavala kao "desna" pa se svrstavala uz one koji bi da uvedu obaveznu veronauku, Ustavni sud zamene Svetim sinodom, silom mobilišu ljude i vode ih u ratove za osvajanje tuđih teritorija i etnička čišćenja, da zabrane abortus i oporezuju kondome kao da se radi o duvanu ili viskiju, a kad im se mogne još i da zabrane razvod, uvedu obavezan post, cenzurišu internet, a posle i nauku (npr. biologiju) i umetnost, itd, i tako tlačila ljude u ime plave ili crne zastave?
"Carstvo" LDP nije od tog (levo-desnog) sveta, sveta zadiranja u ljudske slobode preko mere neophodne za zaštitu tih samih sloboda. Bar ja je tako, možda malo idealistički, vidim.
U načelu se slažem sa Lighthouse-om. Ipak govorimo o Srbiji i njoj definitivno nije potreban LDP kao leva ili desna stranka. Moj problem sa LDP-om je druge prirode. Po mom skromnom mišljenju, oni suviše vuku na levu stranu. Sva ta priča protiv crkve, veronauke itd., nije motivisana zaštitom slobode pojedinca, nego komunističkom ideologijom Zagorke Golubović, Latinke Perović i njima sličnih. Da ne bude zabune, nisam ni ja za obaveznu veronauku o trošku poreskih platiša, ali razlika je u tome što nisam ni protiv ako su verske organizacije spremne to da finansiraju o svom trošku. U kontekstu toga, njima verovatno ne smeta kad Jehovini svedoci idu od vrata do vrata pa smaraju ljude, ali bi im to sigurno smetalo kad bi to radila SPC. Drugim rečima, LDP nema toliko problem sa činjenicom da je SPC ogrezla u etatizam, koliko im SPC smeta zbog onoga što je Marks govorio o religiji. Naravno, predmet njihove kritike u javnosti jesu etatističke tendencije SPC, ali bi oni kritikovali SPC i da toga nema. Nije problem samo SPC, nego je problem i patrijahalna porodica, ali se oni ne bi zaustavili samo na njenoj kritici, nego bi je najradije zabranili kad bi mogli. Po meni, ako patrijahalna porodica nastaje kao rezultat dobrovoljne saradnje supružnika, ona nužno ne mora da bude loša. Naprotiv. Po LDP-u, čini mi se, patrijahaln porodica je loša u svakom slučaju. Bila ona rezultat dobrovoljne saradnje supružnika ili, pak, regula propisujućeg karaktera od strane države. To je ta levičarska dimenzija LDP-a koja meni smeta i koju ja ne mogu nikako da svarim. Pa još i taj dominantno crveni logo, nije to slučajno :-)
Mišljenja sam da ako bi LDP otvoreno delovao sa pozicije liberalne desnice, da bi imao daleko više šansi na izborima. Sadašnja uslovno rečena neutralna pozicija im neće omogućiti da postignu neke naročito rezultate u doglednoj budućnsoti i to me uopšte ne raduje. Delovanje sa pozicije liberalne desnice, ne mora nužno da znači da se nalaze u društvu sa SRS, DSS i SNS, jer ja njih kvalifikujem kao nacional-socijaliste, što znači kao deo levog krila. I DS je deo tog istog krila, samo preko marksizam-lenjinizma. Što se LDP pre reši Zagorke Golubović i Latinke Perović, to će im biti bolje. Samo u tom slučaju ih nike neće moći svrstati bilo gdje.
Realni problem današnje Srbije je da je SPC etatistička crkva, a Jehovinim svedocima razbijaju glave. Realni problem današnje Srbije su fašisti koji su se uvukli u sve pore države i društva, od etatizovanih sportskih klubova do crkve, akademije, vojske, školstva, itd, o tajnim službama i njihovim tabloidima i da ne govorimo, a mnogo manje anarho-komunisti koji se svode na šaku pijanih studenata koji su bacili jednu zapaljivu napravu (btw, ne mislite da ih iole branim, daleko bilo). Realni problem današnje Srbije su žene koje koje trpe batine od fizički jačih muževa, a ne teorijska rasprava šta je bolje (nigde LDP nije rekla da je protiv toga da žena dobrovoljno izabere da bude "domaćica", ili da muškarac dobrovoljno izabere da ostane kod kuće). Realni problem današnje Srbije je nacionalizam (to što 63% veruje da Mladić mrava nije zgazio), a tu su Latinka Perović, pa i Zagorka Golubović (eh, samo da i ova druga hoće)dobrodošli saveznici LDP. Uostalom, daj mi jedan citat Latinke Perović u zadnjih 5-10 godina koji je iole anti-liberalan, u bilo kom smislu "liberalizma". Bar jedan, molim. Vama Saša, kod LDP smeta nešto "što bi bilo kad bilo" a ne smeta vam kod svih ostalih sve ono što realno jeste i što je tako loše.
Liberalna levica je cudo .
Obama style all the way.
To vuce korene jos od Ruzvelta i njegove zloupotrebe termina Liberalizam u socijalisticke svrhe .
Socijalni inzenjering ide naravno u paketu , uz narociti osvrt na borbu protiv "nacionalizma" ( ovo poslednje bas bazdi na titoizam ) .
O tome kako razmislja baba Zagorka se lep[o moze videti ovde :
http://www.katalaksija.com/v2.0/index.php?option=com_content&task=view&id=235&Itemid=6
Chicha, pogodio si u metu. Za mene je Latinka Perović sinonim za kontaminaciju termina "liberalizam" u Srbiji levičarskim sadržajima, analogno onome što se desilo u SAD po Ruzveltom. Od onog o čemu Latinka govori, možda bi bilo značajnije analizirati ono o čemu ona ćuti. Primer: ćutanje o progonima opozicije posle WWII u Jugoslaviji, dok je ona bila na vlasti. To su bile prilično hebene godine, zar ne? O tome bi ona imala što-šta reći. Umesto toga, njena primarna oblast interesovanja su iskušenja autoritarizma i progon opozicije u Kraljevini Srbiji. Ispravite me ako grešim. I to joj je onda model za analizu Srbije danas, a ne poluvekovna vladavina komunista i njihovih fašističkih pomagača. To je za mene koliko simpomatično, toliko i iritantno. Da u Srbiji postoji vladavina prava, Latinka Perović bi, kao i mnogi drugi ljudi iz vrha režima koji je Srbijom vladao 1945-2000., prošla lustraciju i bilo bi joj zabranjeno javno delovanje na bar 10 godina. To se, naravno, neće desiti, između ostalog i zbog okolnosti da u LDP-u ima kandidata za lustraciju bar koliko i u SRS-s, kao i u ostalim strankama. Srbijom vlada zločinačka komunistička gerontokratija bilo sa Čedinim, Botinim ili Tominim licem.
Lighthouse,
ja moram da priznam da mi to vaze prigovaranje pokusajima da se "sputa ljudska masta autoritarnim vaspitanjem" malo lici na radikalno socijalisticke i rusoisticke ideje ala Adorno, Markuze i slicni. Ili jos bolje, kasni Mil-"humanista"-socijalista. Ne kazem da to ne postoji pomalo u modernom americkom libertarijanizmu, ali ipak :)
Ivane,
Dobro ste primetili. Veliki sam fan časopisa Reason i njovog motoa "Free Minds, Free Markets". Pakovanje u levi ili desni tabor odbijam jer je krajnja istina o jednom streljanje svakog ko nosi naočari i govori francuski, a o drugom spaljivanje veštica i jeretika (iako 99% pristalica i jednog i drugog to sami nikad ne bi uradili). U oba slučaja je svaki napredak bio potpuno isključen. Za ceo srednji vek, za 1000 godina, od pada Rima do Renesanse, ceo svetski GDP/pc je narastao, ne znam, valjda za nekih 60%. Deset vekova su tlačili ljude, i opet bi. Ovi drugi, ceo jedan vek su tlačili ljude, i opet bi. Kad baš moram da krajnje pojednostavim analizu, onda koristim koordinatni sistem s četiri kvadranta, gore autoritarizam, dole individualizam, desno tržišnjaštvo, levo intervencionizam. Liberale/libertarijance vidim u donjem desnom kvadrantu. I sebe tu vidim. A mislim da je, manje-više, tu negde i LDP.
Brute,
Vi biste prvo da lustrirate one koji su bili u tom sistemu a pokušavali da ga iznutra izmene, pa tek onda, šta ostane, za one koji su u tom sistemu ostali do kraja ne mrdnuvši prstom da ga izmene, sve do njegove poslednje, miloševićevske metastaze, do srebreničke i dreničke kulminacije. Zaboravljate da Česi nisu lustrirali Aleksandra Dubčeka, nego mu, naprotiv, 1990, dali da predsedava prvom višestranačkom demokratskom skupštinom. A Latinka je naš srpski Dubček, nesumnjivo. Ne daj praštam pola, nego 90% svega onog od pre 1972.
Lighthouse,
ne znam da na osnovu čega ste stekli utisak da meni ne smetaju druge stranke. Ne mislite valda da smatram da je nacional-socijalizam neka mnogo dobra ideologija. LDP mi smeta, to je tačno, ali samo iz razloga što je nešto najbliže za šta bi glasao na izborima, da nije levih skretanja predvođenih Latinkom. Što se tiče citata, prvo neka se gospođa distancira od toga što je podržavala i još uvek podržava jednu takvu fašističku ideologiju kakva je marksizam-lenjinizam, pa ćemo onda moći da razgovaramo. U pravu ste vi Lighthouse kada kažete da je realni problem današnje Srbije to da je SPC etatistička crkva, a Jehovinim svedocima razbijaju glave. To nije sporno i to jeste problem. Međutim, problem današnje Srbije je i što su sve stranke levičarske orijentacije, a prave stranke desnice nema. LDP je potpuno zbunjen. Mislim, da bi imao daleko veće šanse na izborima, kada bi zauzeo zdravu desnu liberalnu ideološku poziciju.
@ Lighthouse
Nikom ne verujem na reč i u nečije dobre namere, pogotovo ako je komunista. Pričate o Dubčeku i komunizmu sa ljudskim licem? Ja ne znam šta bi uradio Dubček da nije smenjen. Ne znate ni vi. A upravo na to neznanje se oslanja čitava ta mitologija "humanizovanog" staljinizma, taj "Dubčekov san". Ja kažem da je upravo taj "Dubčekov san" ono što je pružalo i još uvk pruža legitimacijsku osnovu najkrvoločnijem režimu u istoriji. Deo toga je bila i Latinka Perović, i to kakav. Bila je najmoćnija žena u Srbiji dok nije smenjena. Od svoje 18 godine pela se stepenicama komunističke hijerarhije, meteorskom brzinom. Uspinjući se, prošla je i kroz Lekin kabinet, u vreme dok je Leka tamanio četničku, šiptarsku i ostalu reakciju po Srbiji. Govorite o slobodi mišljenja i liberalizmu u kulturi? Ta žena je zabranila Tarzana u Srbiji, kao proizvod buržoaske propagande i nemorala, bacala je stripove na lomaču. Liberalno, nema šta. I vi biste njoj orden? Ok, možda Tarzan ide u onih 10% kojih joj ne biste oprostili. Ja tvrdim da Latinka Perović i njena mizantropska vizija "druge Srbije" blokiraju napore da se Srbija okrene stvarnim problemima. A glavni problem u Srbiji nije nacionalizam, kako vi tvrdite, već još uvek delatno komunističko nasleđe prošlosti. Jedino to suočavanje je Srbiji potrebno da bi se okrenula liberalizmu i tržišnom kapitalizmu. Ako slušate Latinkinu priču, i priču njenih papagajčika, dobićete utisak o izvesnoj praznini u srpskoj istoriji - čitava stvar se završava negde krajem 19. veka, ili u najboljem slučaju do sredine 20. veka, da bi opet vaskrsnula 1987. Latinkina verzija istorije podseća me na onu Fomenkovu reviziju istorije, u koju veruje i Gari Kasparov, po kojoj Srednjeg veka nije bilo. U Latinkinom istorijskom revizionizmu srpski Srednji vek nije nikad ni postojao.
Btw, kad već pomenuste Dubčeka, pade mi na pamet ovaj dokument:
http://praguedeclaration.org/
Da li biste potpisali?
Brute,
Da li bih potpisao Prašku deklaraciju? Naravno da bih. Kakve to veze ima s našom raspravom o Latinki? Da, Tarzan spada u onih 10%. Imate li još šta? S druge strane, za čijeg vakta su u Srbiju stigli FEST, BITEF, TV u boji (mnogo pre Ist.Evrope, i to u PAL varijanti a ne Jugorosgasovoj) i sto drugih stvari? Pogotovo nema nijedan ne anti-demokratski, nego ni anti-liberalni stav L.P. u zadnjih 5-10 godina, verovatno i mnogo više. A mnogima koji nikad nisu bili komunisti, odmah mogu da nađem štošta, i to od pre 5-10 dana. Mnogi anti-komunisti su zaslužili, pa i dopali Haga, savremene verzije Nirnberga. Ipak mislim da bivši komunisti koji se danas po Istočnoj Evropi aktivno bave politikom kroz demokratske partije nisu toliki problem kao oni koji (bez obzira na vlastitu prošlost) gaje totalitarne ambicije, u Evropi uglavnom neofašističke. U današnjoj Srbiji je mnogo više ljotićevaca nego čavezista i pred tim ne treba zatvarati oči. Ja jesam antikomunista kao i antifašista, ali kad sam prešao preko vola na Palama, preći ću i preko Tarzana, koga sam tada kad su ga Latinkini pomoćnici spaljivali i dalje slobodno kupovao i čitao.
Lighhouse,
ima samo jedan problem sa vasim kvadrantima. Sto nema nikog u donjem desnom kvadrantu! Odnosno istorijski gledano liberali nikad nisu bili u tom kvadrantu. Komunisti, socijalisti i razni "slobodni duhovi" su bili i ostali nosioci tih pokreta ka oslobodjenju od tiranije obicaja. Samo donji levi kvadrant realno postoji. Prvi u njemu je bio Ruso, ali i engleski "leveleri" i "digeri" za vreme Kromvela, pre njih rani hriscani, od 19 veka naovamo komunisti i anarhisti. Religija - opijum za narod, porodica - instrument patrijarhalne opresije, svojina - instrument eksploatacije. To su izvori vaseg novog progresivnog "libertarijanizma" - Platonova drzava, radikalne hriscanske sekte, Marks i Engels, Adorno i Markuze.
To sto se u savremenom americkom libertarijanizmu taj obrazac donekle primio vise govori o propadanju samog liberalizma, nego o skrivenom afinitetu izmedju njega i "slobodnih duhova". Nikad niko od velikih mislilaca liberalizma nije bio "slobodni duh", vec su naprotiv svi bili pobornici jakog civilnog drustva i hijerarhije, od Spinoze, preko Loka, Hjuma, Berka, Mizesa, Hajeka, Fridmana, Rotbarda. To rade samo trecerazredni preprodavci ideja iz druge ruke koji pokusavaju da se akomodiraju trenutnim trendovima na Zapadu.
Reason spada u tu rubriku mutiranog, veleoprodajnog kvaziliberalizma koji se polako ali sigurno stapa sa socijalizmom. Slicne tendencije ka stapanju sa socijalizmom mozete videti jos i vise medju nekim ljudima na Catou, i na George Mason univerzitetu, ceo taj kompleks dvorskog "libertarijanizma" koji pokusava da udje u mainstream. Po pravilu je iskorak ka "slobodoumlju" propracen jednakim iskorakom ka ekonomskom socijalizmu. Kad pogledate ko su vodeci "slobodni duhovi" (Brink Lindsay, Will Willkinson, Tyler Cowen etc) videcete da su to socijalisti u isto vreme! Rush Limbaugh i Glenn Beck su apostoli libertarijanizma u odnosu na te vase dvorske libertarijance koji pisu za Njujork Tajms, podrzavaju Obamu i misle da republikanci treba da prestanu da "iritiraju kulturni senzibilitet intelektualnih klasa i Zapadne i Istocne obale". Zato je znak raspoznavanja tog "pinko" libertarijanizma legalizaovanje marihuane (ali ne i kokaina), ritualne pljuvacine na Saru Pejlin i Ron Paula, trabunjanje o konzervativcima kao relgiioznim Talibanima, odbijanje da se ucestvuje ili makar podrzi Tea Party revolucija (pobuna suvise seljacka i "fundamentalisticka" za njihov prefinjen metropolitenski ukus). Dragi Lighthouse, vas "progresivni" libertarijanizam je zapravo polu-socijalizam u nastajanju, i kao takav deo problema a ne resenja. Nema nazalost carobnog drugog kvadranta. Drugi kvadrant je samo tranzitna stanica ka trecem. Pogledajte pod J.S. Mill - kako je ko po nekoj marksistickoj gvozdenoj nuznosti od "slobodoumnog liberala" zavrsio kao pristalica sindikata, velike drzave i socijalizm
Ivane,
Ako je B "tranzitna stanica" na putu od A do C, isto tako može biti i na putu od C do A. Ali, ne verujem da je bilo šta od toga u mom slučaju. Bio sam već u C (a živeo u D) pa ne bih da se vraćam. To što je drugi kvadrant poluprazan, za mene je samo izazov, a imam i objašnejnje zašto je poluprazan. Kad ste političar, treba imati snage i morala i odreći se nepotrebnog vladanja nad ljudima, u bilo kom obliku.
Oni iz A su specijalisti za kontrolu traganja za srećom, a oni iz C za kontrolu svojine. Zato oni iz D - njih ste zaboravili, a i oni se nazivaju konzervativcima, štaviše u Srbiji su konzervativci baš i skoro samo to - su specijalisti i za jedno i za drugo. Ako kvadrant ima smisla, onda i B ima smisla, ako ništa drugo kao protivteža D.
Ja čak mislim da ko nije u B nema razloga da se naziva liberalom. Ugrubo, u A i D (clockwise) su konzervativci, u C i D socijalisti i zeleni, a dosledan liberal je u B, jer se drži "kategoričkog imperativa" slobode. Iz kog bi on razloga bilo kome ograničavao bilo koju slobodu čijim se uživanjem ne ugrožava nikakva sloboda nekog trećeg?
Posprdno govorite o liberalima koji su za legalizaciju marihuane ali ne i kokaina. A šta reći o "liberalima" koji nisu za legalizaciju ni marihuane ni kokaina? Ili onima koji su protiv abortusa, ili čak protiv kontarcepcije? Ili onima koji bi da cenzurišu umetnost, medije, Internet? Ili im ne smeta rasna ili etnička diskriminacija, čak u javnom sektoru? Ili im je sunarodnik mio ma koliko krvavih ruku bio, makar bio pobio hiljade nevinih ljudi?
Takvi ne vole i ne veruju u ljude, u njihovu sposobnost da sami upravljaju svojim životima, sami prosuđuju šta je za njih bolje. Plus, mizantropi su, jer mrze sreću, mrze svako zadovoljstvo, smatraju da na ovom svetu to nije prikladno. Sreća je, valjda u zagrobnom životu, a ako ne tamo, onda u služenju svetosavlju, naciji, porodičnim vrednostima, tradiciji, ili već čemu drugom, ali obavezno kolektivnom. Bratstvo, a ne sloboda! Zato svaki gram sreće, u sistemu koji bi oni krojili, ima skupo da se plati. Njima. Nema seksa dok ga crkva ne blagoslovi, a i tada je greh samo manji, za koji ima da se ispovedaš, i koji ima da platiš devetomesečnom (željenom ili neželjenom) trudnoćom a onda i osamnaestogodišnjom brigom o podizanju deteta. Hoćeš to da izbegneš? E, ne može, zabraniću abortus, pod izgovorom da je samo moje tumačenje kad počinje život jedino ispravno. Zabraniću pilule i kondome, ili ih učiniti prohibitivno skupim, ili nedostupnim, zabraniti reklamiranje, izbaciti info o njima iz javnih škola. Pa makar dodatni milioni umrli od side. Uh, to je dobro, jer šalje poruku da se greh (zadovoljstvo) skupo plaća, zar ne?
Jesu li takvi išta bolji od onih koji nam sistematski pelješe novčanike, uzimaju pola BNP za svoje često besmislene a ako ne to onda koruptivne projekte, propisuju sve i svašta, brane da ljudi slobodno rade i trguju, hoće da niko ne uživa svojinu ako njima ne da lavovski deo i praktično deli tu svojinu s njima?
A i da ne govorim o onima, većini konzervativaca, bar ovdašnjih, koji bi i jare i pare, tj. da ti vire i u novčanik i u spavaću sobu. O njima samo da kažem da su, bar, dosledni. Ne foliraju se. Hoće da vladaju nad ljudima, totalno, i to ne kriju. S njima bar znaš na čemu si.
Lighthouse,
Verujem da pročitate nešto pre nego potpišete, pa mi nije jasno kako ne vidite vezu sa našom raspravom. Pa, ovi momci kažu da im je dosta amnestiranja komunističkog nasleđa, traže jednak tretman za bivše komuniste kakav su imali bivši nacisti, traže zabranu komunističkih simbola i još razne druge anti-liberalne grozote. Oni su, u stvari, pravi "istorijski revizionisti", kako bi to nazvao krug istoričara/ki oko L.P., tj. oni izjednačavaju komunizam i fašizam kao dva lica istog totalitarnog zla. Oni ne veruju, poput vas, da je nacionalizam problem a ne komunizam, već na nacionalizam gledaju kao na "poslednji stadijum komunizma". L.P. smatra da je 1987. došlo do nekakvog negativnog hilijastičkog preloma u srpskoj istoriji, amnestirajući poraženu stranu unutar komunističke prepirke od svake odgovornosti. Pitate me gde je L.P. izjavila nešto antiliberalno u zadnje vreme. Ja vam kažem da je ona revidirala ili reinterpretirala čitavu modernu istoriju Srbije i ideološki kontaminirala termine na takav način da može da govori o liberalizmu a da misli na socijalizam sa svojim licem. Radi se o mnogo temeljnijoj i opasnijoj laži od hvatanja nekog za reč, kako biste vi to voleli. Ona je bila visoki član jedne zločinačke organizacije koja je terorisala Srbiju punih pola veka. Sloba je samo njena udaljena posledica. Ako Latinka nije odgovorna što je bila u samom vrhu jednog zločinačkog režima, onda vala ni Sloba ne može da bude odgovoran za ono što mu u Hagu sudili. Ja želim da gledam na Hag kao na mini komunistički Nirnberg, iako znam da se tamo piše neka druga istorija, istorija koja počinje Načertanijem i uspostavljanjem grozomorne moderne srpske države, pa onda imamo lagani prazni hod, pa Vaskrs 1987. i Slobu.
Kažete da ja nemam šta da joj zamerim. Imate li vi onda šta da zamerite Slobi, recimo? Ne sećam se baš neke njegove nacionalističke izjave, naprotiv, bilo je mnogo više antinacionalističkih (ciničnih ili ne). Knjige nije zabranjivao, bar ne otkad se domogao vlasti, stripove nije palio. Opozicija i nije baš džedžala po zatvorima. Dozvolio višepartizam, pluralizam, sve te lepe stvari. Tu mu Latinka nije ni do kolena. Ako gledate posledice, ako gledate deklamacije i samolegitimacije a ne sistem koji direktno vodi posledicama koje su u suprotnosti sa tim parolama, ideološkim kamuflažama i samolegitimacijama, nećete daleko stići. Nećete razumeti ni devedesete o kojima toliko govorite. Zato je važno da se u Srbiji postigne minimum moralnog konsenzusa o prirodi komunističkog režima. Zato je važno da osobe poput L.P. izgube auru žrtve, da se prestane sa viktimizacijom dželata koji su izgubili utakmicu samo zato što su utakmicu izgubili, od Leke i Krcuna, preko Latinke i Marka, pa do Slobe i Mire.
A na tu svopštu ideološku viktimizaciju eks-komunista kače se u Srbiji manje-više sve partije. Zato i nema liberalne desnice u Srbiji. Svi su iz komunističkog šinjela iskočili.
Što se Čede i LDP-a tiče, možda je zanimljiva jedna istinita anegdota, koju mi je ispričao jedan moj prijatelj iz Slovenije. Pričao mi je kako su svi sa divljenjem i pomalo zavisti gledali na Srbiju kada se pojavio ekonomski program LDP-a, "Ekonomija bez granica" (koji su pisali Ivan Janković, Aleksandar Stevanović i ekipa). Kaže moj liberalni prijatelj, to je bio njima u Sloveniji takav vetar u jedra, sada su konačno mogli da kažu: Eto, ima jedna partija u Srbiji, koja u svom programu ima načela za koja se i mi zalažemo. Na taj način su vršili pritisak na vladu. I onda, ode Čeda u Sloveniju, i sretne se - s kim? - sa Kučanom! Zamislite taj hladan tuš. Dolazi Čeda i rukuje se sa prokaženim komunistom, a za liberalizam i liberale u Sloveniji - koji su od njegove posete očekivali nov zamajac - boli ga uvce, ne razume on to. To je to Čedino shvatanje liberalizma kome frenetično aplaudirate, dragi Lighthouse, to su vam ti Latinkini skuti.
kad je amerika u pitanju, nema neke velike potrebe da se uvodi nova ideoloska osa jer velika vecina "libertarijanaca" sebe vidi kao desnicare. jednom prilikom sam ovde i ostavila podatke na tu temu.
osnovna razlika izmedju libertarijanaca i konzervativaca je u spoljnoj politici a ne u odnosu prema tzv. "drustvenim slobodama". radi se o tome da, cak i kad konzervativci i libertarijanci o njima imaju drugaciji stav, za veliku vecinu libertarijanaca (pricam na osnovu mojih podataka) je to sporedna stvar. ekonomske slobode su za njih daleko najvaznije i zbog toga gravitiraju ka raznim religioznim grupama sa kojima dele stavove o ulozi drzave u ekonomiji a ne "progresivnim" intelektualcima kojima su po demografskom profilu daleko slicniji.
ljudi poput wilkinsona i lindseya su po tom pitanju izuzetak a ne pravilo. cowen nisam sigurna ni da sebe vidi kao libertarijanca.
cato pa i reason su mesavine obe struje - vidjenje 'tea party' je prilicno pozitivno na oba mesta, a cak je i o sarah palin moglo da se nadje pozitivnih tekstova, sto jasno pokazuje da oni sebe ne vide kao deo progresivne ekipe.
Brute,
Pažljivo sam čitao Prašku deklaraciju, pa mislim da vi a ne ja niste primetili da pokretači izričito kažu da ne izjednačavaju nacizam i komunizam, nego traže da se svakome sudi prema konkretnim nedelima, a da, naravno, komunizam ne bude aboliran.
Kažete da Sloba nije nikog ubio? A naredio? Ibarska? Pravosnažno sudski dokazano. Pa Stambolić, Ćuruvija? A o 2+2 jednako 4, u vezi s njegovom izjavom pred kulminaciju sukoba na Kosovu, kako tamo ima 700-800 hiljada Albanaca, manje-više onoliko koliko i ostalih, da i ne govorimo. A ovde, 4 hiljade uhapšenih Otporaša? Batine na svakom koraku. Izvinite, ali i ja sam ih dobio, a nisam palio ničiju ambasadu, pa čak (tada) ni ometao saobraćaj.
Šta imate Latinki da zamerite kao rđavu posledicu? Stotinak primeraka izgorelih stripova. Par okrvavljenih studentskih glava 3. juna 1968. (a i to samo po "komandnoj odgovornosti"). A na drugoj strani terazija je ekonomski i društveni život neuporedivo slobodniji (u periodu 1966-1972) od onog pod predhodnicima (Lekom), i onog pod naslednicima (Draža Marković, ili ko već).
Napokon, najviše grešite kad tvrdite da je Latinka anti-liberalni mislilac. Za učešće u režimu J.B.Tita još nekako možete da je krivite (iako je puno radila da izmeni taj sistem), ali za teorijske radove svakako ne. Pa znate li vi uopšte šta je njena glavna teza? To da je u Srbiji od početka 19. veka na delu sukob plemenske, zadružne, kolektivističke svesti i odnosa s jedne, i modernizacijskih, kapitalističkih s druge strane. Na jednom mestu izričito kritikuje radikale što su sprečili ukrupnjavanje poseda na selu kroz realizaciju bankrota kod nenaplaćenih kredita, i time sprečili ulazak kapitalizma na srpsko selo. Ona je jednako kritična prema Svetozaru Markoviću kao i prema Nikoli Pašiću, a uzdiže ondašnje liberale i naprednjake.
Na temu Č.Jovanovića i Slovenaca. Čedomir Jovanović (ili njegovi saradnici) se redovno, vrlo redovno, sastaje ili dopisuje sa slovenačkim liberalima, onima koji su deo Evropske liberalno demokratske i reformske partije (ELDR). Ako pak mislite na Klub Libertarec, pa oni su NGO! Lepo bi bilo da se vidi i s njima, i verovatno jednom i hoće, ali odakle ideja da mora. Jesu li ga ikad zvali, ili bar pisali LDP-u? Što se tiče Kučana, ne znam je li se ikad sreo s njim, a ako jeste, verovatno je to bilo u vreme kad je bio potpredsednik vlade, a član DS, a ne po izlasku liberalnog programa LDP, aprila 2008. Ne sećam se da je od tada Jovanović uopšte bio u Sloveniji. Kad je to bilo, molim vas, podsetite me?
Lighthouse,
sudeci po onome sto ste napisali izgleda da vi ne mislite da komunizam i nacizam treba da budu izjednaceni u smislu tretmana kao dva oblika totalitarnog sistema u 20 veku? Da li me uvo vara ili ja cujem diskretnu notu aboliranja komunizma u smislu simbolickog razdvajanja od nacizma?
Razlog za njihovo razdvajanje do sada nikad nije bilo to da se svakom sudi prema zaslugama, nego upravo da se komunizmu ne sudi po zaslugama, nego po "humanistickim" proklamacijama. Ja mislim da je, ako taj pristup odbacimo, i prihvatimo sudjenje prema zaslugama, "izjednacavanje" nacizma i komunizma vrlo blagonaklon opis situacije po komunizam.
Btw, cini mi se da potpisnici Praske deklaracije direktno pozivaju na izjednacavanje u smislu kriminalizacije i jednih i drugih simbola i doktrina. Ja, kao liberal se sa tim ne slazem, vec mislim da treba dekriminalizovati i nacizam, ali ovi ljudi zele da jednako kriminalizuju i izjednace oba, a ne samo da ucine da se cuej vise o zlocinima komunizma u okviru postojeceg rezima aboliranja komunizma i tretiranja nacizma kao apsolutnog zla, kako mi se cini da vi implicirate.
Ivane,
Uvo vas vara. Nije mi do aboliranja komunizma, nimalo. I tvorci Praške deklaracije, a i ja kao njen čitalac i podržavalac, govorili su o svojevrsnoj "lokalizaciji" optužnica. Nije reć o tome ko je pobio više, "čija je majka kurva", nego da se svaki od ta dva totalitarna sistema objasni i tačno na svom terenu osudi. Koliko god da su oba bila zločinačka, imali su različite kriterijume za izbor žrtava. To kod osude, hendlovanja istih u savremenim uslovima, kao i prepoznavanja istih, nije nevažno. Samo sam na to mislio, a ne na to da, daleko, doista daleko bilo, Staljinu treba oprostiti, samo zato što su ga okolnosti naterale da se na kraju nađe u društvu koje je pobedilo nacizam.
Ja ne spadam u "antifašiste" koji su spremni da aboliraju komuniste od njihovih zločina. Slažem se da je antifašizam u temelju današnje Evrope, ali je to i anti-komunizam. Evropski parlament je osudio komunističke zločine, a zdrav razum govori da današnje EU ne bi bilo u ovom formatu da nije bilo štrajka u Gdanjsku, Solidarnosti i pada Berlinskog zida.
Uostalom, oba su u gornjoj polovini koordinatnog sistema :)
Lighthouse, mislim da se radi o perceptivnom prividu kod vas. Ne sumnjam da ste pažljivo pročitali, ali sad verujem da vi naprosto ne možete da shvatite da neko ozbiljan može da izjednačuje nacizam i komunizam, da veruje da oni poseduju "substantial similarities", da traži "equal treatment" za zločine komunizma kao i za zločine nacista, itd. Uostalom, pročitajte još jednom pažljivo, ili bar navedite ovde gde oni to "izričito kažu" da ne izjednačavaju komunizam i nacizam?
Zahtev za procesuiranjem konkretnih zločina je samo deo ove deklaracije. (Ne treba biti naivan, nažalost, veliki broj komunističkih zločina neće biti nikad otkriven, iako i ono što je, na primer, dosad otkrila Državna komisija za otkrivanje tajnih grobnica Ministarstva pravde Srbije, daje jezivu sliku o razmerama tih zločina. Mnogo vremena je proteklo. Stambolićeva grobnica je otkrivena, postojali su živi svedoci, njegove ubice, za Dražin grob, međutim, to se teško može očekivati.) Zahtev Praške deklaracije, između ostalog i zbog svesti o nemogućnosti procesuiranja svih komunističkih zločina - mnogo je obuhvatniji, i traži se dekomunizacija na svim nivoima, kulturnom, ideološkom, političkom, obrazovnom, itd. Radi se o moralnom izjednačavanju i jednakoj osudi komunizma i nacizma. Tada, na primer niko ne bi mogao bez osude akademske javnosti i gubitka katedre, napisati, kao što je to napisao Todor Kuljić, profesor na Filozofskom fakultetu u Bgd., da "suza ukrajinskog deteta ne vredi isto kao suza jevrejskog deteta". Smem li da u vašem stavu: "Koliko god da su oba bila zločinačka, imali su različite kriterijume za izbor žrtava.", nazrem sličnu moralnu asimetriju u osudi nacizma i komunizma (ili kako vi više volite da izdiferencirano kažete, staljinizma)?
No vi vidite samo ono što vama odgovara, kako biste me uhvatili na krivoj ideološkoj nozi. Zbog toga što tvrdim da Milošević nije bio nacionalista nego ordinarni komunista, koji je i nacionalizam koristio u političke svrhe (kohabitacija ne toliko retka), vi ste umislili da sam ja tvrdio da Milošević nikog nije ubio. I komunisti ubijaju, zar ne, a ne samo nacionalisti? Ja samo tvrdim da bez tog komunističkog ideološkog bacgrounda nikada nećemo razumeti prirodu Miloševićevog režima. Jedan od važnijih elemenata komunističkog nasleđa je i nekažnjivost zločina. Cela Srbija, Slovenija, Crna Gora...pokrivene su komunističkim tajnim masovnim grobnicama od pre 65 godina. Što opet ne bi ubijali i bacali u krečane? Ili, da parafraziram jednu "antifašističku" parolu: "Ne možete osuditi nacionalizam, ako prethodno ne osudite komunizam." Ili: "Ne možete osuditi Srebrenicu, Vukovar, Mladića i Slobu, ako prethodno niste osudili 60 godina komunističke tiranije i njihove zločine protiv čovečnosti za koje niko nikad nije odgovarao!"
Nemojte me terati da ponovo čitam Latinku, to sam batalio kad sam shvatio njenu genijalnost u izboru da bude "devetnaestovekovnjak", da se bavi temom koja je ničim neće podsećati na vlastitu službu zločinačkom komunističkom režimu, kome je prodala dušu, a on joj na kraju uzvratio odbacivanjem. Zaista mudar način da se neko ne bavi sobom i sopstvenom odgovornošću - to je bio njen beg u sjajnu i tragičnu prošlost. I otkud je neko ko se bavi liberalizmom liberal? Latinka Perović je kritičar nacionalizma i kolektivizma koji je apsolutizovao svoj predmet kritike u univerzalno zlo. Ta apsolutizacija je u funkcije legitimizovanja sopstvene pozicije kao progresivističke i modenističke. Ona tu samo ponavlja staru komunističku kuknjavu na zatucanog seljaka koji neće da prihvati njihove inače sjajne i progresivne ideje (pa mora malo i na silu - oni komunizam zovu "prisilna modernizacija", inače). Samo to, i ništa više. Kakav liberalizam, pobogu? Otkud je neko koga nemarna komunistička frazeologija osudi kao "anarho-liberala" doista liberal? Uostalom, već sam rekao da me u ovom slučaju ne zanimaju ideološke legitimacije i samolegitimacije. Važnije je ono o čemu ćuti i ona i dobar deo srpske javnosti.
Tarzana nikad nisam voleo, bio mi je uvek pomalo rusoistički tip sa onim lijanama. To sam pomenuo zbog onih vaših 10%, jer me zanimalo što joj ne opraštate svih 100%, kad je već toliko slavite. Ja Latinki, dakle, ne stavljam na dušu Tarzana, već to što je bila dugogodišnji visoki funkcioner režima zasnovanom na zločinu i kršenju osnovnih prava i sloboda. Vidite, te metode koje opravdano pripisujete Miloševiću, nije izmislio on na VIII sednici, nego su ih inaugurisali Tito i KPJ s jeseni '44., režim kojem je Latinka Perović predano služila i u čijem je vrhu bila. To je isti princip komandne odgovornosti po kome se Miloševiću sudilo u Hagu, ne izmišljam ja tu ništa, samo tražim da se isti taj princip univerzalizuje, i da se, između ostalog, lustrifikuju svi bivši visoki funkcioneri KPJ. dakle, jedan Hag i za Latinku.
Što se tiče Čede i Slovenaca, tog aprila 2008., link:
http://www.ldp.rs/vesti.84.html?Id=84&newsId=404&showForm=true&title=Re:%20da
Inače, ja nisam rekao da se iko žalio što ga Čeda nije posetio, nego na kakav je odjek u slovenačkim liberalnim krugovima naišlo njegovo viđenje sa Kučanom. Uz to, moja lična ocena je da je taj Čedin izbor da se vidi sa Kučanom znakovit.
Dragi Lighhouse, moram priznati da ne razumem najbolje smisao sledeceg vazeg iskaza:
"Koliko god da su oba bila zločinačka, imali su različite kriterijume za izbor žrtava. To kod osude, hendlovanja istih u savremenim uslovima, kao i prepoznavanja istih, nije nevažno."
Od kakvog su znacaja "kriterijumi za izbor zrtava" za ocenu nacizma i komunizma? Valjda je cinjenica da imaju zrtve u milionskim iznosima, pobijene od strane drzavnog aparata ono sto ih spaja, a ne kriterijumi na osnovu kojih je izbor vrsen. Ili vi mislite da razliciti kriterijumi izbora povlace razlicit stepen krivice za zlocine? Ne shvatam.
Moram da priznam da se slažem sa Brutovom tezom da je nacionalizam poslednji stadijum u razvoju komunizma. Logična posledica komunističkog ispiranja mozga i socijalnog inžinjeringa širokih narodnih masa. Mentalne mape ljudi su promenjene i programirana za različite forme kolektivizma. Sve dok srpsko društvo nedvosmisleno ne raskrsti sa komunizmom i decidirano ne osudi sve njegove aspekte kolektivistička mentalna matrica Srba će biti uvek plodno tlo za nacionalizam. Izučavanje autoritatizma 19. veka u Srbiji, uz ignorisanje komunističkom autoritatizma 20. veka smatram vrhunskim cinizmom i oličenjem intelektualnog nepoštenja. Latiniki Perović definitivno nije mesto u LDP. Što se tiče kriterijuma za izbor žrtava, sudeći po Lighthouse-ovim prethodnim komentarima, želim da verujem da je u pitanju najobičnija semantička omaška. Komunizam i nacizam su dve strane istog novčića, a zajednički imenitelj obe ideologije je socijalizam. Kolektivizam je cilj, a sredstva su koncentracioni logori, glulazi, Goli Otoci i ubistva političkih neistomišljenika uz pomoć tajnih službi, bez suđenja i presuda. Da sad ne potežemo pitanje konfiskacije imovine od ideoloških neprijatelja, bili to Jevreji ili sitni i krupni kapitalisti. Baš me zanima šta LDP misli o tome, odnosno šta im je Latinka Perović rekla da treba da misle?
Brute, Ivane, Saša,
Trebaće mi malo vremena i truda da odgovorim na poslednja četiri komentara, pa ću to učiniti u nekoliko sledećih komentara, tokom narednih nekoliko sati. Molim za malo strpljenja.
Brute, evo gde tvorci Praške deklaracije traže da se i nacizmu i komunizmu sudi prema njihovim konkretnim nedelima a ne da se paušalno izjednačavaju:
" ... reaching an all-European understanding that both the Nazi and Communist totalitarian regimes each to be judged by their own terrible merits to be destructive in their policies of systematically applying extreme forms of terror ..."
To ne znači da oni, ili ja, prave moralnu asimetriju. Ovoliko ili onoliko miliona, iz razloga boje kože, oblika nosa ili imovinskog stanja, stvarnog ili pretpostavljenog političkog stava, svejedno je, zločini su toliko apsolutni da nema drugog moralnog odgovora do apsolutne osude. To nije sporno, i ja, Ivane, ne zagovaram različite stepene krivice. Razumevanje njihovih drugačijih načina delovanja i izbora žrtava "nije nevažno" jer pomaže prepoznavanju istih u sadašnjosti, kao i razmatranju uzroka nastanka i jačanja istih u prošlosti.
Brute,
Na linku koji ste dali, na sajtu LDP, 25.04.2008, piše: "Na poziv slovenačke stranke Liberalna demokracija [LDS] da poseti Sloveniju, a u susretu sa visokim zvaničnicima te zemlje, Jovanović je predstavio osnove nove spoljne politike LDP-a ..."
Dalje se kaže da se sreo s liderima LDS - evropskim poslanikom Jelkom Kacinom i predsednicom LDS (koja će kasnije postati ministarka unutrašnjih poslova) Katarinom Kresal.
A tek na kraju vesti i ovo: "Jovanović se sreo i sa brojnim istaknutim kulturnim i javnim ličnostima među kojima su i gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković, kao i nekadašnji predsednik Slovenije Milan Kučan."
Dakle, nije tačno da se Čedomir Jovanović nije video sa slovenačkim liberalima, naprotiv. Oni su bili glavni domaćini a Kučan je tu bio "pod razno". U politici je takav pluralistički pristup neophodan, jer ne znate, ako sutra budete ministar, ko će vam biti kolega na istoj funkciji u dotičnoj zemlji.
Ili možda mislite na drugu slovenačku liberalnu stranku, ZARES? Oni su tada tek bili u nastajanju, ali kasnije su odnosi uspostavljeni i sa njima. Ili mislite na Klub Libertarec? O njima se u Srbiji, pa i u LDP, (tada) malo zna(lo) - da su se javili, našlo bi se možda vremena i za sastanak s njima, verujem.
Napokon, izvinjavam se, jesam pogrešio kad sam tvrdio da "od" aprila 2008. Jovanović nije bio u Sloveniji - tačnije bi bilo reći: "posle aprila 2008" (bar zvanično). To ne znači da u međuvremenu nije bilo, verujte mi bar toliko, skoro svakodnevnih kontakata LDP i LDS, na raznim nižim nivoima. Aktivisti LDP su na terenu u Sloveniji pomagali kampanju LDS za izbore za Evropski parlament u junu 2009, istovremeno učeći. Kad se članovi LDP zateknu u Briselu, skoro je obavezan susret ili s Jelkom Kacinom ili s nekim iz njegovog kabineta. Slovenački liberali su, zajedno sa nemačkim i švedskim, odigrali važnu ulogu u ukidanju Šengen viza za tri zemlje Zapadnog Balkana. Kroz saradnju s njima, LDP je ukidanju viza i većoj slobodi kretanja doprinela daleko više nego što se to u našoj javnosti shvata.
Dakle, saradnja je višeslojna i nema osnova tvrdnja da LDP preferira bivšeg komunistu Kučana u odnosu na slovenačke liberale.
Sad o Latinki Perović. Nisam siguran da je opravdana tolika buka ovde oko nje, na stranu što mnoge primedbe ne stoje, krajnje su nepravedne, ili netačne, ili rezultat primene dvostrukih merila.
Perović nije članica LDP. Doduše jeste jedna od (30-tak) članova Političkog saveta LDP, strogo savetodavnog tela koje ni o čemu ne odlučuje. Nikad se u ime LDP nije kandidovala za neku javnu funkciju, niti je takva kandidatura u izgledu. Ipak, nije nimalo nevažna, njene analize i njen teorijski opus bitno utiču na ono što LDP danas jeste, kome se obraća i kuda smera.
Velika Latinkina zasluga je što je otkrila brojne istorijske korene kolektivističkih instinkata u srpskom društvu, koji sežu dalje u istoriju, dalje od 20. veka. Nije kolektivizam pao s neba 1944, nije došao (samo) na sovjetskim tenkovima ili kroz intrige Filbijeve grupe. On je duboko ukorenjen, i Latinka je pokazala da za njegovu vitalnost itekako snose odgovornost devetnaestovekovne elite, među njima, svaki na svoj način, Svetozar Marković i Nikola Pašić. Uostalom, zašto su komunisti između WW1 i WW2 bili toliko jaki na beogradskom univerzitetu? Zbog ruskih tenkova? Zašto su 1941. imali ustanički pokret tada jednak po snazi ravnogorskom? Ruski tenkovi? Kim Filbi? A sistem pre 1941, šta, je li bio slobodno-tržišni? Ha! Pogledajte samo odnos Kraljevine SHS prema automobilu, tom simbolu slobode u dvadesetom veku, pa ćete videti istu mentalnu matricu radikala i komunista. Matricu koja je lendslajdom pobedila 1880-tih i od tada ubija ili smenjuje, ili tabloidima satire i zatire svakog ko pokuša stvarnu modernizaciju u smislu individualizma, neprikosnovenosti svojine, vladavine prava i poštovanja zakona, inovativnosti i kreativnosti, opštih načela umesto plemenske pristrasnosti, itd.
Bilo bi suludo da se LDP odrekne savetodavnih usluga i podrške Latinke Perović. To bi značilo, pored ostalog, i aboliciju pred-komunističkih autoritarnih sistema, a teško zamagljivanje stvarnih problema današnje Srbije, koji su delimično izazvani poluvekovnom komunističkom diktaturom a delimično su bilo starijeg bilo novijeg datuma (ovo poslednje je oho-ho važno). Ne, takav "anti-komunizam" nije prihvatljiv, kao što nije prihvatljiv ni onaj "anti-fašizam" koji bi da rehabilituje Staljina.
Na kraju ovog komentara, o onome što mnogi zameraju Latinki, a to je da o nekim stvarima ćuti. Te zamerke još i imaju nekog osnova. Nije dovoljno uzdržavati se od horskog pljuvanja po Draži Mihajloviću kao navodnom fašisti, treba zahtevati objektivni, profesionalni pristup istoričara ovoj temi, po strani od bilo koje, ravnogorske ili kadinjačke mitologije. Treba priznati da nas je Titov režim prvo ubacio u blok sa SSSR-om, a onda iz njega izveo, ali ne da bismo bili deo demokratskog slobodnog sveta (oličenog u tadašnjoj Evropi kroz NATO i EEZ) nego da bismo bili u društvu trećesvetskih diktatora, često surovih prema ljudskim pravima jednako koliko je bio Staljin. Treba, takođe, biti fer prema Srbiji 1903-1914, i videti da je, PO TADAŠNJIM STANDARDIMA, bila demokratska zemlja. Da su tajne službe drmale, jesu, ali nije li tako bilo i u drugim demokratskim zemljama Evrope, jer, "civilna kontrola" nad tajnim službama je dobrim delom raširena kao praksa tek od 1970-tih. Itd. Veoma poštujem L.P. ali to ne znači da potpisujem svaku njenu reč. Ipak, mislim da je korisno i dobro da LDP ima u krugu svojih simpatizera i savetnika jednu tako značajnu ličnost, ponavljam, srpskog Dubčeka. Ne po ideologiji, nego po uloženim naporima da razgradi komunističku kolektivističku diktaturu.
Na kraju, o Dubčekovom "socijalizmu s ljudskim licem". Zamera mi se da sam ja na tim pozicijama. Ne verujem u to, naravno, ali to ne znači da Dubček nije zaslužan, jer da je uspeo, reforme bi sigurno otišle mnogo dalje u dobrom smeru, od "socijalizma s ljudskim licem".
Brute,
Izjava Todora Kuljića da suza jevrejskog deteta vredi više od suze ukrajinskog deteta je snandalozna, slažem se. Ako je dobro citirana, pa, to je obrnuti rasizam.
Sad o Miloševiću. Često sam ranije isticao vezu pred-miloševićevskog socijalizma i samog Miloševića, i da bez Tita ne bi bilo ni Slobe ovakvog kakvog smo ga upoznali. Dobro ste primetili tradiciju nekažnjivosti, a ja bih tome dodao i nekontrolisanu moć tajnih službi, kao važne elemente koji spajaju komunizam i nacionalizam u oblicima u kojima su se tu skoro pojavljivali ovde kod nas.
Je li Sloba bio komunista ili nacionalista? Vi kažete, nijedno od toga. Možda, s obzirom na to koliko je bio beskrupulozno "pragmatičan" i da je menjao pozicije kako se ukaže prilika. A možda je bio i jedno i drugo? Ja sam sklon da ocenim njegov sistem kao hibrid komunizma (bolje reći, autoritarnog socijalizma) i nacionalizma, koji je iskoristio kolektivističke instinkte i autoritarne potencijale i jednog i drugog.
To nije bilo lako. Nacionalizam i komunizam, uzgred, nisu isto. Oba su oblici kolektivizma. Ali, način legitimisanja poretka je potpuno različit. I težište posezanja za ljudskim pravima i slobodama, radi koristi oligarhije na vlasti, potpuno je različito (vidi moje postove o razlici konzervativaca i socijalista, uz male izmene to važi i ovde). Da malo karikiram, kod komunista nije važno jesi li crn ili beo, monogaman ili švaler, i možeš do mile volje da igraš salsu pod toplim karipskim nebom, ali ne dao ti bog da poželiš da radiš, stičeš, trošiš, a da za to ne dobiješ opečaćenu dozvolu iz komiteta. U ekstremnom nacionalizmu, često, niko ti ne brani da imaš svojinu, čak naprotiv, dobrodošao si da je otmeš inoplemenicima i uživaš u njoj, samo je važno da se na jednoj obali reke mažeš po licu imalinom, a na onoj drugoj brašnom, kako ti ne bi kao neprijatelju nacije tu imovinu oduzeli, zajedno sa životom. Sloba nije uspeo, između ostalog zato što nije uspeo (iako mu je u početku išlo "dobro") da spoji ta dva - na kraju su ga i jedni i drugi napustili.
To bi bilo to, a sad ne bih preterano da se javljam dok, kao što bi bio red, Marko, koji je ovaj topic pokrenuo, ne zaključi raspravu, ili bar prvi deo rasprave.
Uostalom, predaleko smo otišli, krenuvši od radikala i njihovog fejk liberalnog programa iz 1996. Da li to znači da je LDP toliko dobar konj, kad se za njim takva prašina vije, čak i na tuđem hipodromu?
Zeljka, tvoj empirijski nalaz je sasvim u skladu sa mojom teorijskom spekulacijom. iz oba sledi da nema nikog ili skoro nikog u Lighhousovom drugom kvadrantu, osim sacice intelektualaca koji pokusavaju nemoguce. Ogromna vecina ljudi koji se deklarisu kao libertarijanci su u istom kvadrantu sa konzervativcima jer je njima ekonomsko pitanje, kao sto si ti i primetila, kljucno, i bas i briga ih je za "sputavanje ljudske maste". Moja ogranicena empirijska generalizacija zasnovana na licnom poznavanju nekoliko desetina americkih i kanadskih libertarijanaca govori mi isto.
Inace, ja nisam tvrdio da su svi na Cato kao Willkinson i Lindsay, ali ipak imaj na umu da je Lindsay Vice President for Research, dakle covek koji u znacajnoj meri utice na istrazivacku agendu. Cowen se, koliko ja znam, deklarise kao libertarijanac, ali se slazem da je to vise saljivo imajuci u vidu da on misli da je kljucna stvar za libertarijanizam d aprihvati drzavu blagostanja.
Iako sam ja poznat kao tip koji po pravilu svodi, redukuje i pojednostavljuje mnoge "suftilnosti" i svodi ih na proste binarne opozicije, tvrdeci da ima mnogo manje stvari izmedju neba i zemlje nego sto intelektualci propagiraju, evo da za promenu pokusam da unesem jednu takvu suftilnost i ambivalenciju u raspravu oko Latinke Perovic.
Ja sam citao neke govore Marka Nikezica iz 1970-ih. Bilo je sokantno za mene koliko je taj covek bio ispred svog vremena, kad gledamo tadasnju Jugoslaviju. On govori o trzisnoj privredi, otvaranju ka Zapadu, pruzanju otpora sovjetizciji i centralizaciji (u vreme kad se Tito ponovo priblizava Rusima). Ne znam da li je Nikezic u to vreme jos uvek bio doktrinarni komunista u bilo kom smislu, ali lako mogu da poverujem da nije, vec da je morao da glumi da jos uvek jeste, da bi mogao da nesto napravi. Poznih 1960-ih i ranih 1970-ih pod "liberalima" doslo je do vrlo znacajnog liberalizovanja ekonomskog zivota u Srbiji, i tu je nesporna zasluga Nikezica i Latinke Perovic. Tu je Lighthouse u pravu. To se ne sme ignorisati i izjednacavati Nikezic sa Rankovicem.
Ali, ima jedna klauzula tu. Jos je besmislenije pretvarati srpske "liberale" u liberale - u najboljem slucaju mozemo govoriti o njima kao o bivsim komunistima koji su polako evoluirali ka socijaldemokratiji. Mi ovde govorimo o pravom liberalizmu, o LDP-u i Cedomiru Jovanovicu. Sta ce jednoj klasicno liberalnoj stranci "srpski Dubcek" kao idejni vodja? Sto LDP nije pozvao recimo Stevea Pejovicha, pravog liberala da joj bude idejni vodja? Neka Latinka bude idejni vodja levice u Srbiji, to bi bilo sjajno, ja bih bio srecan zbog takvog razvoja stvari, ali ne moze LDP istovremeno da bude i klasicno liberalna i "dubcekovska" stranka. I tu je Brut 100% u pravu - pretpostavka te vladajuce ideologije LDP je prihvatanje matrice o politickom pluralizmu kao rivalitetu frakcija unutar komunisticke partije. Latinka koristi svoj uticaj na LDP i Drugu Srbiju kao instrument svoje osvete "konzervativnim snagama" u SK. Pod njenim uticajem LDP u ideoloskom smislu velikim delom vodi samo frakcijski rat medju komunistima iz ranih 1970ih, umesto da reaguje na moderno doba i definise se u kategorijama stvarne politike (levo, desno, liberalno, socijaldemokratski, konzervativno....).
Ivane,
Veliki je problem današnje Amerike (a koliko sam upućen, i Kanade) jeste što je taj "drugi" kvadrant skoro prazan. To što je u njemu Reason ne znači skoro ništa, kad nije nijedan značajniji političar. S druge strane četvrti kvadrant je krcat kako demokratama tako i republikancima, dok se u prvom ili trećem nađe poneko pošteno republikansko ili demokratsko čeljade. To sve nije dobro za stvar slobode. Razlog? Ne znam ni sam, to je za mene velika enigma, ovde u Srbiji niko pa ni najveći eksperti nije uspeo da mi objasni. Deo objašnjenja je možda u većinskom izbornom sistemu koji vodi dvopartizmu, ali ne verujem da je time moguće sve objasniti. Ako postoji D, zašto nema skoro nikoga u B?
Ali, zato je u Zapadnoj Evropi popunjenost drugog kvadranta solidna. VVD, a u nemaloj meri i D66 u Holandiji, FDP u Nemačkoj, Fp u Švedskoj, Venstre u Danskoj (iako "venstre" na danskom znači "levica", ekonomski liberali se tamo zovu "Venstre" a socijalni liberali "Radikale Venstre"), CDC u Kataloniji, itd. Socijalne liberale, tj. one koji su za ljudska prava ali su za tržišnu ekonomiju samo ako ona ne znači "kazino kapitalizam", da ostavimo ovoga puta po strani, govorim o ekonomskim liberalima: malo njih u Evropi biste mogli ubediti da su gej brakovi nešto loše, niko (sem irskih liberala) nije za zabranu abortusa, inicijative da se dobro zaštiti privatnost podataka o građanima su najčešće od liberala, odvojenost crkve od države je norma, itd. To što se to ne vidi u njihovim izbornim kampanjama, to je zato što se te stvari norma uopšte u Evropi, najviše ranijom zaslugom baš liberala.
Na primer, u Holandiji je VVD najtržišnija stranka, a ne smetaju joj coffee shopovi, najmanje istopolni brakovi. Dok "desni" demohrišćani u svom paketu nude više socijalne države, karbonsku redukciju kako bi ljudi živeli skromnije i pobožnije, i zatvaranje coffee shopova ("zero tolerance for recreative drugs", piše u njihovom programu). U Nemačkoj demohrišćani gledaju, kad već ne mogu, najviše zbog ugovora o ujedinjenju s Istočnom Nemačkom, potpuno da zabrane abortus, gledaju da ga ograniče, a poreskih kategorija da bude najmanje 5-6. FDP traži da bude najviše 3 poreske kategorije (znači, ni oni nisu baš za "flat" poreze, ali ipak su najmanje loši od svih) a istovremeno im je šef parije zvanično venčan u istopolnom braku. I gde njih vi smeštate, u koju od dve Prokrustove postelje koje ste pripremili da u njih svi uđu: levica ili desnica, ili biste rekli da su neozbiljni bezveznjakovići? Šta bi na sve to rekli Sara Pejlin i Raš Limboa, da znaju gde su te Holandija i Nemačka?
Ipak, liberala hromih na "levu" nogu ipak ima u Evropi, ali to malo je uglavnom na evropskom istoku, i oni brzo odu u EPP, gde im onda saseku i "desnu" nogu i uteraju ih u "compassionate capitalism".
Napokon, sve i kad bi drugi kvadrant stvarno bio prazan, bi li to bio dokaz da je ta pozicija besmislena? Ne bi, kao što činjenica da trenutno u Srbiji mali broj ljudi zna i veruje u tržište nije dokaz da svi treba da se pridružimo intervencionistima. Imao je Šešelj 1% 1990, 51% 1997, a danas je na 7%. U krajnjoj liniji, birači glasaju za one za koje veruju da mogu da reše neki njihov (stvarni ili umišljeni) problem, a ne nužno za ideološke čistunce.
Samo kratko o Latinki. Ona sama nije otišla u bilo koju od socijaldemokratskih partija u Srbiji, nego je svoje simpatije poklonila LDP, znajući ne samo šta ta stranka misli o nacionalizmu, nego i kakav ekonomski program ima. To je LDP-ov paket, pa uzmi ili ostavi. Nije slučajno baš takav, jer je sloboda nedeljiva. Valjda i to što je došla u LDP a ne u SDP nešto znači. A među savetnicima LDP je bilo i ekonomista kojima ne možete odreći da su liberalni, počev od vas samih.
Lighthouse,
drago me je što se ispostavilo da je tačna moja pretpostavka u vezi sa kriterijumima izbora žrtava. Vaše objašnjenje je više nego adekvatno, barem što se mene tiče.
Slažem se da kolektivizam u srpsko drušvo nije došao sa ruskim tenkovima, ali isto tako liberalna tradicija Srbije nije od juče. Srpsko društvo nije bilo ništa manje kolektivističko, u institucionalnom smislu, od većine tadašnjih evropskih društava. I isto tako nije ni kaskalo mnogo za liberalnim društvenim stremljenjima u odnosu na ostale evropske države. Komunizam je taj koji je sprečio Srbiju da postane liberalno društvo, a ne SPC i tradicija i pri tome je napravio veću štetu za 20 godina svoje brutalne represije, nego autoritatizam potomaka svinjarskih trgovaca za 100 godina njihove nesretne vladavine (uz par časnih izuzetaka). Tačno je da Nikezić nije bio Ranković, ali nije ni Kurt Valdhajm bio Adolf Hitler pa ga to ne oslobađa krivice. Ne slažem se ni što se tiče Latinkinih napora učinjenih na razgradnji komunističke kolektivističke diktature. Valda su tome više doprineli Desimir Tošić i Dragoljub Mićunović. Ona je samo pokušala da razgradi srpsku tradiciju (i što valja i što ne valja) jer su je na marksističkim kružocima verovatno naučili da je srpski nacionalizam glavna pretnja opstanku SFRJ, a time i indirektno uspostavljanju nekakvog globalnog svetskog komunizma. Ivan je upravu kada kaže da Latinka samo koristi svoj uticaj na LDP i tzv. drugu Srbiju kao instrument svoje osvete "konzervativnim snagama" u SK. Latinka je bila i ostala komunista i njoj nije mesto u političkom savetu jedne klasično liberalne stranke. Za mene jednostavno ne može biti liberal osoba koja se bavi proučavanjem srpskih socijalista iz 19. veka. Šta su onda do đavola bili Kosta Cukić i Čedomir Mijatović? Lighthouse, ništa lično. Inače jako poštujem vaše stavove, ali ovaj put se jednostavno ne slažem sa Vama po pitanju nekih stvari.
Saša, Srbija nije bila na nivou Zapadne Evrope, prvo zato što je objektivno zakasnila, a posle zato što nije htela da potrči i sustigne ostale, nego se krvavo obračunavala s onima u njoj koji su pozivali da se trči. Latinka je objasnila i tako podstakla pokušaje razgradnje najlošijih elemenata srpske tradicije, plemenskog kolektivističkog instinkta, otpora prema univerzalnim norama i vladavini prava, itd. Uostalom, njena teorija se odnosi i na komunistički period, jer i tada je, po njoj, trajala večita borba tradicionalista i modernizatora, samo zaodenuta u druge floskule. Zašto mislite da u "klasičnoj liberalnoj partiji" nije mesto istraživaču koji se bavi istorijom socijalističke misli? Zar tu misao treba da istražuju samo socijalisti? Btw, LDP nije "klasična liberalna stranka", utoliko što joj nije svejedno trguje li se biciklima ili robovima, imaju li žene ista prava kao i muškarci, a gejci kao i strejtaši, uključuje li sloboda veroispovesti i slobodu od veroispovesti, moram li se na jednoj obali reke mazati imalinom a na suprotnoj brašnom kako mi svako ne bi usput lupao zaušnice, itd. I da, sve te slobode ne može da garantuje samozvani vladar, nego demokratski izabrana i smenjiva, ustavom ograničena i sudski, medijski i NGO kontrolisana vlast. Podvrgnuta domaćim zakonima i međunarodnom pravu.
Lighthouse,
srpsko društvo 19. veka je bilo prilično liberalno, s obzirom na istorijski kontekst i institucionalne pretpostavke u kojima su ljudi delovali. U svakom slučaju, bilo je liberalnije nego za vreme komunističke diktature i represije. Nije bilo golih otoka, masovnih streljanja političkih neistomišljenika i oduzimanja imovine. I sad je tu Latinka Perović našla da krivicu za neuspeh komunizma svali na epski sukob između tradicionalnog i modernog, u kome su ovi prvi odneli pobedu. Pri tome ovi prvi, imaju veze sa Narčetanijem, a ovi drugi nemaju sa Kostom Cukićem i Čedomirom Mijatovićem. Komunizam je potpuno razorio sve što je bilo dobro u srpskom društvu, a Latinka je dala svoj doprinos. Ne zaboravite šta je Hajek govorio o tradiciji. Bavi li se ko u LDP istorijom liberalne misli u Srbiji, sa istim entuzijazmom kojim se Latinka bavi istorijom socijalističke misli? Kažete da LDP nije klasična liberalna stranka, a ja kažem da bi bilo bolje i za nju i za Srbiju da jeste. Ljudi bi bolje shvatili koncept "sloboda od države", nego koncept sloboda za ove ili one (gejce, strejtaše, muškarce, žene). Ne znam da li ste ikada pričali sa običnim radnim svetom? Oni mrze državu, verovatno više nego Vi i ja. Taj kapacitet mržnje prema državi bi valjalo bolje iskoristiti. Za plemenski kolektivistički instikt Srba odgovorni su podjednako i otomanska i komunistička okupacija. Dok je u slučaju otomanske okupacije taj instikt bila prirodna reakcija ljudi, pa se kasnije izvitoperio, u slučaju komunizma, pokušao se plemenski kolektivistički instikt zameniti titioističkim kolektivističkim instiktom, a u slučaju Latinke, kada je malo evoulirala, socijalističkim kolektivistikim instiktom. U sva tri slučaja, kolektiv dominira nad pojedincem. Meni tu nijanse nisu potrebne. Ili su sva tri instikta loša ili nije nijedan. Biram prvu opciju. Nema kompromisa između kolektivizma i individualizma. I biram ekonomske slobode pre svega, kao osnovni uslov političkih sloboda. Zašto je LDP promenio svoj ekonomski program, to meni nije jasno. Mislim da je jasno jedino Latinki.
Saša,
Dozvolite da vas podsetim na zbornik “Liberalna misao u Srbiji – Prilozi istoriji liberalizma od kraja 18. do sredine 20. veka”, pripreman u najtežim uslovima, 1998-2001, izdat 2001. kao zajedničko izdanje Centra za unapredjenje pravnih studija iz Beograda i nemačke Fondacije Fridrih Nauman. U izradi zbornika, kao i njegovoj promociji kroz nekoliko tribina u Beogradu, tokom 2002, je učestvovala i Latinka Perović. Latinka Perović se bavila i liberalnom mišlju, pa i Kostom Cukićem, ne malo. U pomenutom zborniku ima i o Kosti Cukiću i o Čedomilju Mijatoviću (tad sam i ja lično prvi put bio čuo za njega). Taj zbornik je druga knjiga (posle "Sricanja slobode", izdatog ranih 1990-tih) koja uopšte pominje nekakvu liberalnu misao u Srbiji. Na toj knjizi je sarađivalo više ljudi koji su danas funkcioneri, članovi ili simpatizeri LDP.
Ne bih se složio da su ekonomske reforme u Srbiji moguće bez političkih reformi. Mnogi pokušaji reformi kako u SFRJ tako i kasnije, propadali su upravo zbog nesposobnosti da se promene politički odnosi i institucije.
Što se kolektivizma tiče, slažem se da je bio odbrambeni mehanizam u vreme otomanske vlasti, ali mislim da nije bilo volje (niti znanja, niti poverenja u ljude sa znanjem) da se on razmontira jednom kad su Turci otišli. Nego je domaćim knezovima bilo zgodnije da budu nove, "domaće" paše i begovi, a puku da i dalje bude raja, samo pod "svojim" a ne stranim gospodarima. Tako je, mutatis mutandis, sve do danas, a komunizam je tu bio samo jedna epizoda, krvava i detrimentna doduše.
Lighthouse,
za pomenuti zbornik nisam ni znao do sada. Moja greška i ja se izvinjavam. Zato sam i pitao bavi li se ko u LDP istorijom liberalne misli. Ako se i bavi, očigledno da to ne radi sa puno entuzijazma, jer da se radi, o tome bi se moglo čitati na internetu. Ako mogu naći Mizesa, Hajeka, Rotbarda itd. u PDF-u, zašto ne bih mogao naći pomenuti zbornik? Kažete da se baš lično Latinka Perović bavila Kostom Cukićem i Čedomirem Mijatovićem? Živo me zanima šta je imala da kaže? Što se tiče teze o obračunu između modernista i tradicionalista u srpskom komunističkom društvu, sa mog aspekta ona je irelevantna. U borbi između socijalističkih kolektivista, dobro bi bilo da su nestali i jedni i drugi. Slažem se sa vašim mišljenjem da je "domaćim knezovima bilo zgodnije da budu nove, "domaće" paše i begovi, a puku da i dalje bude raja, samo pod "svojim" a ne stranim gospodarima". Međutim, kako je kapitalizam polako uzimao maha, situacija se menjala nabolje. Dolazak komunizma, ne samo da je zaustaovio proces liberalizacije srpskog društva, nego je načinio još veću štetu. Poštenije bi bilo sa Latinkine strane da javno prizna svoj deo odgovornosti za prouzrokovanu štetu, nego da krivicu za kolektivizaciju Srbije svaljuje isključivo na radikale 19. veka. Ispade da su oni glavni krivci za neuspeh marksizam-komunizma sa ljudskim licem u Srbiji, kao da tako nešto nije dobra stvar. Prirodno bi bilo da LDP deluje kao "naslednik" Napredne stranke koju je osnovao Čedomir Mijatović. Ovako mi izgleda kao da deluje kao naslednik neke "anarho-liberalno-socijalističke" stranke Latinke Perović i Marka Nikezića. To meni lično smeta. Ne tvrdim da sam decidirano u pravu, ali takav utisak sam stekao. Moguće je i da grešim.
Nego da mi zaključimo ovu više nego konstruktivnu i korisnu raspravu sa jednom temom za razmišljanje. Vidite, kada su Nemanjići uvodili hrišćanstvo kao svoju zvaničnu ideologiju, oni su svesni mogućeg otpora stanovništva, ponudili svoju viziju, svoj koncept hrišćanstva. I to je dalo sjajne rezultate. Japanci su predano proučavali zapadne ekonomske doktrine i odlučili su da ih je prethodno potrebno prilagoditi mentalitetu stanovništva. Isto što su i Nemanjići uradili. I to je dalo sjajne rezultate. U tom kontekstu, mislim da je "prirodnije" da LDP deluje kao klasična liberalna stranka, sa transparentnom vezom sa liberalima poput Čedomira Mijatovića i Koste Cukića, nego što deluje kao instrument za lečenje frustracija Latinke Perović. Takođe, mislim da je bolje da u njenom političkom savetu sede ljudi poput Stevea Pejovicha, jer bi to bilo prirodno, u hajekovskom smislu te reči. Steve Pejovich sigurno ima da kaže mnogo više od Latinke Perović.
"Valda su tome više doprineli Desimir Tošić i Dragoljub Mićunović."
Saša,
Izvinite, opet ja. Ne sporim doprinos pomenute dvojice razgradnji komunizma. Naprotiv, veoma ih cenim. Ako je Latinka srpski Dubček, onda je Mićunović bar pola srpskog Havela.
Ali, zar ne vidite da bi vaše primebde Perovićevoj još jače pogodile Mićunovića? Do 1948. je bio vatreni SKOJ-evac, ima tračeva da je ozbiljno maltretirao ideološke protivnike, onda je i sam bio žrtva tog sistema, a onda je opet bio član SKJ, sve do 1968. Tu negde je bio ultra-levičar, praksisovac, posle je bio i ostao socijaldemokrata. Nije se baš proslavio ranih 1990-tih, kad se trebalo oštro suprotstaviti Slobinim ratovima, neki ne sasvim bez razloga kažu da je izdao 9. mart (1991). Još i ovo: onog konkretnog 3. juna 1968, Mićun je bio za još (mnogo) više socijalizma (u smislu egalitarizma), a Latinka za manje, tj. za (bar malo) više tržišta. Ne opravdavam pendreke koji su u Latinkino ime tada spušteni na glave Mićunovih studenata, ali istini za volju i ovo sam morao reći.
Desimir Tošić je od 1940. do danas bio i ostao socijaldemokrata. Tu njegovu doslednost poštujem. Čitao sam 1980-tih rado njegov list "Naša reč" koji je ovde tajnim kanalima stizao iz Londona. Bilo bi divno da se po povratku ovde opredelio za liberalnu opciju i LDP, ali nije. Ali, zar vam nikad nije zasmetalo što on, koji je 1942. bio učesnik ravnogorskog pokreta, dozvoljava da se javno taj pokret kleveće kao "fašistički", a da se on uopšte ne buni? Čak je bio protiv zakona o izjednačavanju prava četnika i partizana, dakle udovicama svojih saboraca iz 1942. je hteo da uskrati pravo na penziju i dostojanstvo uspemena. Razumem da on ne može da smisli novu, ravnogorsku mitologiju, kao nakaradni pandan komunističkim lažima. Takođe shvatam da je užasno kad pristalice rehabilitacije Draže Mihajlovića ležu na rudu protivnika te rehabilitacije, pa zajedno s njima horski pevaju kako su Draža, Nedić i Ljotić isto, ali laži su laži, zablude su zablude, a obmane obmane, s koje god strane dolazile, koji god motivi ležali iza njih. Ne treba ih gajiti niti tolerisati, nego otkrivati i razgrađivati, što predanijim i intelektualno poštenijim istraživanjem i javnim govorom.
Svestan sam da su obojica bili i ostali socijal-demokrate, ali je Dragoljub Mićunović završio na Golom Otoku zbog svojih političkih ubeđenja, a Desimir Tošić je morao da pobegne u inostranstvo. Svestan svega što ste rekli za njih dvojicu, pa čak i da je Desimir Tošić branio Đilasa, ali to je više bilo u kontekstu Latinkinog doprinosa, nego što je bila iz želje da veličam pomenuti tandem. I da ne bude zabune, nikada mi ne bi palo na pamet da izjednačim Dražu Mihajlovića i fašistu Dimitrija Ljotića. Nediće je nešto drugo, ali ni njega ne bih izjednačavao sa Dražom Mihajlovićem ni pod razno.
I ja sam voljan da polako zaključujemo ovu raspravu. Slažem se s vama da je LDP-u potrebno, tačnije neophodno, da proširi svoj krug ekonomskih savetnika na veći broj živih liberalnih ekonomskih mislilaca i stručnjaka, iz zemlje i inostranstva. Jasno je izražena volja te stranke da radi na reformama ekonomije u Srbiji koje bi tu ekonomiju učinile slobodnijom a time i produktivnijom, a time celo društvo prosperitetnijim. Ono što je sigurno potrebno jeste više ljudi liberalnih usmerenja, bilo fridmanovaca, bilo hajekovaca, bilo "Austrijanaca", koji bi se s LDP našli na istim poslovima. Verujemn da će na obe "strane" biti više volje i fleksibilnosti a što manje sujete i podozrevanja, pa da se takva saradnja i uspostavi.
Jedino ne vidim kome i čemu tu smeta Latinka Perović. Neki od poslova koji su pred LDP, bez nje, tj. njenih ideja, teško da mogu biti obavljeni, i to takođe, u paketu, moraju da prihvate svi koji ekonomsku stranu priče posmatraju izolovano od šireg istorijskog, socio-kulturnog i političkog konteksta današnje Srbije.
Saša,
Nisam ni mislio da vi izjednačavate Mihajlovića, Nedića i Ljotića, nego mi je zasmetalo što se Tošić javno ne buni protiv takvog izjednačavanja.
A Mićun nije bio na GO zbog političkih ubeđenja, nego greškom (proglašen je IB-ovcem, a nije bio). Svejedno, žrtva je tog sistema, kome je i sam doprineo.
TR je u petoj brzini kao i obicno, i lako covek izgubi korak:) Samo ću pokušati da kratko odgovorim na primedbe Lighthouse, čisto da bih zatvorio svoju priču o ovome.
- Što se Praške deklaracije tiče, izgleda da sam pogrešno protumačio vaš stav, smatrajući da vi interpretirate njihov zahtev kao zahtev za procesuiranjem konkretnih zločina. Mea culpa. Međutim, koliko ja shvatam, oni tu kažu da i jednan i drugi režim treba da budu suđeni prema zločinima koje su počinili, što nipošto nije u sukobu sa tezom da su oba "suštinski slična" ili da su ti zločini moralno jednaki. A vi ste prvobitno upravo tvrdili to, da oni izričito ne izjednačavaju nacizam i komunizam. Videti razlike između njih je banalno. Ono oko čega se lome koplja i pišu debele knjižurine, jesu njihove sličnosti kao i izvori njihove legitimacije.
Vaš stav je tu diferenciran. Ako sam vas dobro razumeo, vi tvrdite da su nacizam i komunizam slični režimi što se tiče posledica, dok su im izvori legitimacije različiti. Smem li da nagađam da smatrate da komunizam tu ima legitimaciju u prosvetiteljskoj tradiciji, da je otvoren ka budućnosti, da je po inspiraciji humanistički u jednom širokom smislu shvaćeno, dok je nacizam suprotno tome, mračnjački, okrenut prošlosti, tradiciji, posebnome? To bi onda objasnilo i zašto poredite komunizam i nacionalizam (ne diferencirajući nacionalizam od nacizma) kao stvari iste moralne težine i istog nivoa. Ja smatram da je naprosto prekratko govoriti o nacionalizmu kao izvoru i inspiraciji za totalitarni pokret ili režim. Nacionalizam je pred-totalitaran, možda tako možemo reći, da bi bio totalitaran, fali mu još nešto - fali mu revolucionaran sadržaj, ta otvorenost ka budućnosti, izvesna dijabolična dinamika. To je ono što razlikuje nacionalizam od nacizma, i što nacizam spaja sa komunizmom, to polje transcendencije života. Tu je i izvor našeg razlikovanja. To je i razlog zašto ja smatram kritiku Miloševićevog režima kao nacionalističke regresije pogrešnom. Ona ne objašnjava dinamiku i dijaboličnost tog režima.
Postoje, uslovno govoreći, tri teorije koje se bave poređenjem nacizma i komunizma. Prva je marksistička, koja u nacizmu vidi poslednji stadijum kapitalizma, izraz specifične dinamike samog liberalno-demokratskog sistema (Markuze, F. Neuman, da pomenem poznatije) Po toj teoriji, buržoazija pred izazovima i konsekvencama dinamike sistema koji je sama stvorila, uzmiče i reprodukuje predburžoaske modele političkog autoritarizma. Druga je ona H. Arent, nazovimo je strukturalnom analizom, koja poredi nacizam i komunizam kao politički i strukturno slične režime, kao dva lica totalitarizma. Ono što Arentova i čitava TOT-analiza nije uspela da uradi, jeste da istraži zajedničke korene oba ova režima, njihove izvore legitimacije (ono na čemu je insistirao marksistički prilaz). Razlog tome ja vidim u nedovoljno izgrađenoj sopstvenoj poziciji autora TOT (Arentova je bila romantički republikanac, K. Friedrich liberalni socijalista, itd).
Treća teorija bi bila istorijsko-genetička, koja uglavnom prihvata TOT-analizu, ali pokušava da odgovori i na izazov koji je postavila marksistička teorija o totalitarizmu. Rodonačelnik te teorije je F. A. Hajek u svom "Putu u ropstvo", iako je danas poznatija po Fireovoj knjizi "Budućnost jedne iluzije". Ova teorija "izvore totalitarizma", razlog za poređenje nacizma i komunizma, nalazi u njihovom zajedničkom neprijateljstvu prema liberalizmu. Negde između istorijsko-genetičke i marksističke teorije je E. Nolte, koji komunizam smatra do ekstrema dovedenom dinamikom liberalne demokratije i iskorenjivanja čoveka u modernom svetu, dok fašizam smatra neuspešnom reakcijom na blokiranje ovog procesa transcendiranja života i kulture (fašizam kao kontrarevolucija). Ja na vašu poziciju, koja potencira strukturne sličnosti, ali insistira na različitim legitimacijskim korenima komunizma i nacizma, vidim kao osobeno razvijanje TOT u pravcu marksističke interpretacije, tj. po mnogo čemu blisku Nolteovoj, koji priznaje da se radi o strukturno sličnim režimima (hajdegerovska vladavina tehnike i "postava"), ali sa različitom legitimacijskom osnovom. Mislim da je tu i razlog našeg razilaženja, jer se vi kolebate da odbacite ono sto smatrate prosvetiteljskim ili liberalnim korenima komunizma. Naprotiv, spremni ste da ih nađete kod Dubčeka, kod Latinke, itd. Taj trud smatram uzaludnim.
Moj stav je da Miloševićev režim možemo shvatiti samo kao komunističku reakciju na kapitalizam, dakle kao obnavljanje te izvorne totalitarne legitimacije. On je nacionalizam koristio dozirano upravo zato što je nacionalizam preslab da podrži ovu antiliberalnu agendu. Mnogo pouzdanije ideološke i institucionalne alatke je nalazio u nedemontiranom komunističkom sistemu. Ja sam pomenuo nekažnjivost zločina, vi ste pomenuli tajnu policiju. Tu je još i JNA kao partijska vojska, komunistički SS i obilje antiliberale averzije u intelektualnom establišmentu, verne marksističkoj dogmi. Zato sam uzdržan da Miloševića shvatim kao "prvog postmodernog diktatora" (Encensberger), tj. da mu ne pripišem ni komunizam ni nacionalizam. Ne, ja ga smatram poslednjim (možda) obnoviteljem izvorno komunističkog impulsa, koji je nacionalizam koristio sam sporadično. Nacionalizam nije generator legitimacije Miloševićevog režima - niti je nacionalizam danas glavni problem u Srbiji, kako ste vi rekli - nego tempirana bomba nedemontiranog komunističkog sistema vlasti, u kojem je obnova antiliberalnih instinkata još uvek moguća i potpiruje se sve vreme od strane političara, intelektualaca, mas-medija i većine kulturnih institucija.
Još samo par natuknica oko ostalih primedbi u nastavku. I probaću da budem što kraći.
Latinka. Slažem se da postoje nijanse između različitih komunističkih samodržaca, kao što postoje razlike i između Hitlera, Musolinija i Franka. Ali, vrhuncem perverzije i političkog slepila smatrao bih licitiranje o tome ko je od njih bio liberalniji. A o tome je ovde reč. Ja ne znam da se Latinka Perović igde odrekla svoje karijere kao komuniste. Ne znam za neku njenu izjavu da žali zbog toga što je služila komunističkom režimu Josipa Broza. Da li je ikad odbacila komunizam? Ne, bila je na vlasti sve dok je nisu smenili. Umesto toga, ona nam prodaje svoje moralno-političko posrnuće kao liberalizam. To je po meni njen sveti ideološki rat, kao nastavak komunističke politike drugim sredstvima - kontaminacija termina liberalizam izvorno socijalističkim sadržajima i apsolutizacija nacionalizma i tradicionalističkog mračnjaštva kao neprikosnovenog zla. Kao šro smatram našom nesrećom delovanje praxis grupe, koja je svojom vizijom "humanističkog marksizma" služila kao lažna alternativa komunističkom režimu, tako isto smatram pogubnim ovo optiranje Latinke u liberalni tabor. Praksisovci su blokirali mogućnost da liberalna opcija i kapitalizam u Srbiji budu prihvaćene kao legitimna opcija. Latinkin uticaj danas mislim da je sličan. Svi njeni sledbenici su istovremeno i levičari, samo što se nazivaju liberalima. Pored toga, Latinka je, za razliku od praksisovaca, odgovorna što je bila visoki službenik komunističkog režima. To što je bila "liberalnija" od Leke, možda, ne abolira je od te odgovornosti. Pobogu, pa bila je u Lekinom kabinetu zaposlena, njegov blizak saradnik!
Evo jedan intelektualni eksperiment. Zamislite da je nacizam trijumfovao, da je SSSR poražen, a između nacista i slobodnog sveta upostavljeno primirje u obliku "hladnog rata". Svi komunistički zločini i čistke bi bili odmah otkriveni i osuđeni, i od nacista i od liberala. Zamislite situaciju posle Hitlerove smrti. Na vlast dolazi neki nacistički Dubček, koji više ne bi tamanio Jevreje, Cigane i ostale, ali bi verovao u značaj očuvanja nacističkog poretka, doduše malo liberalizovanog i prilagođenog okolnostima. Odbacio bi centralizovanu ratnu privredu, dozvolio radničke savete i konkurenciju između PIK-ova, OURA, itd. Ali bi i dalje držao Hitlerovu sliku na zidu i dostavljao svoje izveštaje Himleru. Da li po vama taj čovek ili neko sličan, zaslužio aboliciju? Zar ne biste te reforme i pozive da se otvori tržište doživeli kao pokušaj spasavanja broda koji tone a ne kao drčni projekat demontaže nacizma? I zar biste takvu osobu smatrali moralnom veličinom čiji su saveti dobrodošli u izgradnji post-nacistikog demokratskog poretka, ili još bolje, savetnika jedne po pretenziji (jalovoj i lažljivoj) jedne liberalne stranke? Komunizma se Latinka nikad nije odrekla, sva ta priča o liberalizmu i liberalima u Srbiji, čiji je ona značajan proponent i baštinik, samo je kamuflaža i providna laž. Njen uticaj na srpskoj političkoj i kulturnoj sceni smatram pogubnim, jednako poguban kao uticaj praksisovaca i Dobrice Ćosića.
Nažalost, nemam vremena da sad dalje komentarišem. Kad budem uhvatio vremena, osetiću se slobodnim da nastavim, ako bude bilo potrebe.
Još samo ovo, Lighthouse, navedeni citat možete naći u knjizi Toše Kuljića "Prevladavanje prošlosti", u izdanju Helsinškog odbora iz 2002. To je projekat odobren od predsednice stručnog saveta te edicije, Latinke Perović.
"U tom kontekstu, mislim da je "prirodnije" da LDP deluje kao klasična liberalna stranka, sa transparentnom vezom sa liberalima poput Čedomira Mijatovića i Koste Cukića, nego što deluje kao instrument za lečenje frustracija Latinke Perović."
naprotiv, jedina neprirodna stvar u LDP je njena zvanicna ekonomska filozofija. a verovatno glavni razlog zasto je ta filozofija, bar na povrsnom nivou, uopste prihvacena, je taj, da je u suprotnosti sa stavovima zaostalih srpskih nacionalista tj. zvuci kul i moderno.
naravno, oni bolje obavesteni znaju da to bas i nije moderno, pa su bili ogorceni zbog usvojenog ekonomskog programa i opravdano ga smatrali potpuno nekompatibilnim sa ideologijom LDP-a.
sve ostalo u LDP je skup tipicnih progresivnih ideja koje zastupaju i podrzavaju tipicne progresivne grupe: napaljeni studenti, "znacajni" intelektualci - profesori, novinari i sl - cvet inteligencije besan sto primitivan narod nikako da ga vec jednom postavi za svog tutora. milion puta vidjeno.
Željka,
Političko delovanje LDP posle usvajanja ekonomskog programa o kome je reč pokazuje da niste u pravu, da taj program nije bio nikakvo strano telo i ništa "neprirodno", nego logičan nastavak i razvoj ideja te stranke usmerenih ka slobodi, modernizaciji i evropeizaciji. Samo da vas podsetim na stavove LDP o svetskoj ekonomskoj krizi (oštro suprotstavljanje zatvaranju domaćeg tržišta), o penzionom sistemu (zalaganje za reforme), o autorskim agencijama (za demonopolizaciju), o monopolistima (raskrinkavanje uloge države u njihovom nastajanju), itd.
Ovo nisu SAD, gde su jedni za državni teror nad ekonomijom uz smanjenje državnog terora nad gejcima, a drugi za državni teror nad gejcima uz smanjenje državnog terora nad ekonomijom. Ovde u Srbiji, nacionalisti su za oprost genocidašima (a la Mladić) a za linč gejaca("drvo koje ne rađa se seče", cit. Amfilohije Radović), uz de facto nacionalizaciju stranih banaka (SNS) i ponovnu proizvodnju "Juga" uz državne subvencije (DSS), a liberal-demokrate su za jednakost ljudi bez obzira na rasu, naciju i seksualno opredeljenje, uz oslobađanje tržišta, sve u uslovima vladavine prava.
Brute,
Hvala za analizu različitih teorijskih pristupa sličnostima i razlikama komunizma i fašizma. Nisam kvalifikovan da ocenjujem Hanu Arent i lupam joj pluseve i minuseve.
Ono što bih ja primetio, jeste da su oba pomenuta pokreta "mračnjački", samo na posve različite načine. Komunizam se zaista, tu i tamo, oslanjao na tradiciju prosvetiteljstva i humanizma. To što je to oslanjanje bilo ponekad uspešno, a ne sasvim deplasirano, samo govori da ni humanizam nije tako nevin (u smislu u kome Kolakovski govori o odgovornosti utemeljitelja raznih doktrina za konsekvence koje izvedu naslednici tih doktrina), niti samo "svetao", već da ume da pokaže i svoju mračniju stranu.
"Političko delovanje LDP posle usvajanja ekonomskog programa o kome je reč pokazuje da niste u pravu, da taj program nije bio nikakvo strano telo i ništa "neprirodno", nego logičan nastavak i razvoj ideja te stranke usmerenih ka slobodi, modernizaciji i evropeizaciji"
kakve veze imaju sloboda, modernizacija i evropeizacija? to su tri vrlo razlicite, cesto kontradiktorne stvari. vec ste ranije u isti kos stavljali modernizam i kapitalizam.
"Ovo nisu SAD, gde su jedni za državni teror nad ekonomijom uz smanjenje državnog terora nad gejcima, a drugi za državni teror nad gejcima uz smanjenje državnog terora nad ekonomijom."
gde se to u americi sprovodi drzavni teror nad "gejcima"?
inace, potpuno mi je jasno da srbija nije amerika, ali vasa slika iste je prilicno neobjektivna. primera radi, "progresivne" snage u srbiji se ne zalazu samo za to, da se mladicu sudi, vec i to, da se on isporuci jednom kompromitovanom medjunarodnom sudu. kakve to ima veze sa slobodom?
""progresivne" snage u srbiji se ne zalazu samo za to, da se mladicu sudi, vec i to, da se on isporuci jednom kompromitovanom medjunarodnom sudu. kakve to ima veze sa slobodom?"
??? Željka, Željka, šta reći?!
A na temu gejaca (i ekonomije) u SAD. Taman koliko magarci terorišu ekonomiju, toliko slonovi terorišu gejce, a rado bi i trudnice koje to ne žele da budu. Koliko jedni bezočno rasipaju novac i razvojne šanse sadašnje i budućih generacija, toliko drugi agresivno vire u spavaće sobe i u mozgove ljudi. Prostakluk, kao i mržnja prema slobodi, ništa nisu manji kod Raša Limboa i Šona Hanitija nego kod Majkla Mura.
Sloboda, modernizacija i evropeizacija itekako imaju veze, u današnjoj Srbiji. Sloboda znači slobodu pojedinca, da slobodno zarađuje, štedi, ulaže ili troši, a da mu niko usput ne lupa zaušnice (nekmoli ga ubije) jer se nije premazao imalinom (ili brašnom). Modernizacija znači pre svega univerzalna pravila i vladavinu prava, a ne tribalizam, korpuciju, nepotizam, etno-nacionalizam. Evropeizacija znači pre svega primenu modernizacije i saobražavanje s jednom većom zajednicom koja je na ovim prostorima jedini realan uzor slobode, takva kakva je, nesavršena. Uz otvaranje tržišta, u oba smera, prema toj velikoj zajednici.
"naprotiv, jedina neprirodna stvar u LDP je njena zvanicna ekonomska filozofija. a verovatno glavni razlog zasto je ta filozofija, bar na povrsnom nivou, uopste prihvacena, je taj, da je u suprotnosti sa stavovima zaostalih srpskih nacionalista tj. zvuci kul i moderno"
Željka,
moram da priznam da mi nije baš najjasnija ova rečenica. Meni je muka od te komunističke filozofije kako je srpsko društvo oduvek bilo na nivou zaostale plemenske zajednice, pa su onda kao došli AVNOJ i Tito i doneli svetlost. Zato sam i rekao da smatram da je transparentnost pomenute veze jako bitna. Ne u smislu usvajanja ekonomskih i političkih ideja Koste Cukića i Čedomira Mijatovića, koje su u određenoj meri verovatno prevaziđene, nego u smislu predočavanja ljudima da liberalizam nije neko strano telo u srpskom društvu. On je oduvek bio tu, samo što ga je komunizam, prvo utamničio, pa onda bacio u zaborav. Meni samo smeta ta alternativna komunistička istorija, na koju je LDP, zahvaljujući Latinki Perović, naseo, a po kojoj je do komunista bila tama, a od komunista svetlost. Sva ta Latinkina priča o vekovnom sukobu između modernista i tradicionalista, nije ništa drugo do prikaz borbe između dve podjednako štetne kolektivističke ideologije. Liberalizam se tu spominje samo u fusnotama.
sasa, ja se slazem sa vama, samo ne shvatam odakle vam ideja da ce LDP bilo kome da predoci da "liberalizam nije neko strano telo u srpskom društvu".
iako to nece uvek tako reci, oni veruju da liberalizam jeste strano telo u srpskom drustvu - uostalom, evo lighthouse bukvalno poistovecuje evropu, dakle inostranstvo, i liberalizam.
problem je u tome sto to nije samo jedna moguca nevina interpretacija istorije, nego jedan od osnovnih razloga zasto neko uopste podrzava LDP. da oni misle da liberalizam ima neke ozbiljne veze sa srpskom tradicijom ili drustvom ne bi ga nikad prihvatili ni i u ovoj simbolicnoj meri.
politicka orjentacija nije samo stvar ideja, nego i stvar drustvenog identiteta. ljudi glasaju za stranke ne samo zato da bi podrzali odredjenu politiku nego i da bi demonstrirali i sebi i drugim da su oni 'sa onima a ne sa ovima'. u slucaju LDP, demonstrira se da si blizi evropskim studentima nego srpskim praljudima. americke progresivci se psiholoski osecaju blizi evropi (narocito njenim levim strankama) nego americi; dobar deo popularnosti sarah palin proizilazi iz njenon insistiranja da je ona deo obicnog naroda a ne nadmene intelektualne klase itd.
Pa upravo to pokušavam i da kažem. LDP veruje da je liberalizam strano telo u srpskom društvu, zato se i ne poziva na tradiciju liberalizma koja vuče korene od Koste Cukića i Čedomira Mijatovića. To je definitivno Latinkino nasleđe. Mišljenja sam da bi bilo bolje da deluju kao klasična liberalna stranka, koja se čvrsto oslanja na srpsku liberalnu tradiciju i bezrezervnu kritiku komunizma, nego što deluju kao nekakva "anarho-liberalno-socijalistička" stranka Latinke Perović i Marka Nikezića.
"sve ostalo u LDP je skup tipicnih progresivnih ideja koje zastupaju i podrzavaju tipicne progresivne grupe: napaljeni studenti, "znacajni" intelektualci - profesori, novinari i sl - cvet inteligencije besan sto primitivan narod nikako da ga vec jednom postavi za svog tutora. milion puta vidjeno".
Sa ovim se bez rezerve slažem! Stvarno mi se više na glavu popela ta priča kako su je puk mnogo glup, pa ne razume njihove napredne ideje. To je ta levičarska mantra, po kojoj su ljudi suviše glupi da vladaju sami sobom, pa je potrebna grupa prosvećenih i moralno superiornih pojedinaca da upravlja njihovim životima, pošto oni bolje od njih samih znaju šta je za njih najbolje. Kako da ne!
Saša, Željka,
U Srbiji ima liberalne tradicije, ali je tanka, tanka. Pa i u zborniku koji sam pominjao pola mislilaca su liberali tek delimično (Grol? Boža Grujović? itd), jedan zato što je bio za ustavnost iako pet para nije davao na ekonomske slobode, drugi zato što je bio za ekonomske slobode ali samo za etničke Srbe, treći jer je bio za ravnopravnost žena a nije bio ni za ustavnost ni za minimalnu državu, itd. Nije bolje ni u susednim zemljama, ako nam je to za utehu. Balkan nije isto što i zapadna Evropa ili Severna Amerika, gde je liberalizam izrastao iz potreba miliona običnih ljudi, a ne samo iz (inače tačnog) uvida malobrojnih (i od naroda obično zato prezrenih) intelektualaca da je poredak slobode bolji od poretka samovolje vlasti.
Željka,
Nije LDP prihvatila liberalizam, zajedno s evropejstvom, iz pomodarstva, samo zato što je to nešto "strano". Strana je u Srbiji i socijaldemokratija, strani su i zeleni, stran je, ako baš hoćete, i konzervativizam u obliku u kome se pojavljuje u razvijenim zapadnim zemljama, pa ih LDP nije prihvatila.
Razlog je uvid da je EU izvorno nastala kao mirovni projekat, i to baš na liberalni način. Naime, kao pomirenje i partnerstvo vekovnih neprijatelja, koji su prvo zaključili ugovore o slobodnoj trgovini, na primer ugljem i čelikom, time uklonivši najvažnije razloge svojih ratova u prošlosti, a onda počeli stvaranje zajednice zasnovane na zajedničkim vrednostima, među kojima su sloboda i ljudska prava doista visoko. Naravno, danas je EU ne samo liberalni nego i socijaldemokratski projekat, a i neki konzervativci, poput De Gola, Ajzenhauera, Karamanlisa, itd, mogu se smatrati maltene ocima osnivačima. Ali liberali i dalje igraju važnu kohezivnu ulogu i treća su po snazi partija u Evropskom parlamentu..
Drugo, evropski liberali su podržavali LDP kad mu je bilo najteže, onda kada su se palile ambasade a ne jedan mitingaš imao u džepu mapu grada sa ucrtanim "izdajničkim" adresama.
Treće, ako je igde "siromašni [evropski] rođak sa sela" (parafraziram Jona Paćepu) - čitaj srpski političar koji je došao u EU da uprkos svemu, uprkos svem zlu koje je u ime ove zemlje počinjeno, a onda uprkos svemu što je obećano radi ispravljanja a nije učinjeno (Hag, Željka!), prosi, bukvalno prosi ukidanje viza - bio ljudski i iskreno primljen, čak i kad odgovori nisu uvek bili ohrabrujući, onda je to bio LDP-ovac koji je zakucao na vrata ELDR ili neke od njenih članica. Koliko god da je Ivica Dačić obavio dobro tehnički deo posla, politički teren za ukidanje viza pripremio je Čedomir Jovanović, davno pre, obilazeći i ubeđujući prvo evropske liberale pa preko njih i druge da je to dobra ideja.
Naprotiv, anti-evropejstvo je ovde često motivisamo anti-liberalizmom, a ovdašnji konzervativci (NSPM, na primer) rado poistovećuju EU i "neo-liberalizam".
"Koliko god da je Ivica Dačić obavio dobro tehnički deo posla, politički teren za ukidanje viza pripremio je Čedomir Jovanović, davno pre, obilazeći i ubeđujući prvo evropske liberale pa preko njih i druge da je to dobra ideja."
A ja se vec mesecima pitam zasto je LDP na bilbord na Vozdovcu stavio "Povuci, potegni, ISCUPASMO vizu"... :)
By the way, zanimljiva rasprava, ali ne mogu da ucestvujem, imam grip, pa ne mogu da se previse naprezem.:)
Post a Comment