Zakon o udruženjima, član 13.
Naziv udruženja mora biti na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.
Naziv udruženja može sadržati pojedine strane reči ako one čine naziv međunarodne organizacije čije je udruženje član, ako su te reči uobičajene u srpskom jeziku, ako za njih nema odgovarajuće reči u srpskom jeziku, ili ako se radi o rečima na mrtvom jeziku.
Zašto državu zanima kako se zove neko udruženje, stvarno mi nije jasno.
34 comments:
Isto je i sa zakonom o politickim partijama. Cak i njihov logo mora biti na cirilici!
Не видим шта је ту лоше. Ја бих увео и порез на коришћење страних речи и порез на граматичке грешке.
Za početak Čokanjče počni svoje ime da pišeš ćirilicom.
Razni ljudi bi uveli razne stvari...
Pitanje je bilo - zasto drzavu briga kako se zove neko udruzenje. Zasto bi bili zabranjeni nazivi udruzenja "Green net" ili "Red star fan club" ili "Smokers united"? Sta to koga briga kako nazivamo udruzenje nas desetoro?
kopiraju Hrvatsku .
meni nisu dali registrirat firmu na iTiki,
jer mora biti na Hrvatskome jeziku i latiničnom pismu.
ili na mrtvome jeziku
al nisu dali ni Megas falus iako je na mrtvom jeziku
Да знаш, Саша, хоћу.
Само, бојим се да ми неко не налепи етикету ултрадесничарског хипернационалисте, итд. Знаш и сâм каква је раја, обожавава да те метне негде, ил' међ нешто, ако јој ниси по вољи.
Марко, то ја видим као некакав јадни покушај за очување нашег језика и писма.
А зашто не "Зелена мрежа" или "Сједињени пушачи" или како већ?
Требало би да се дозволи и то што ти велиш, ал' наравно, уз харач брале.
- Хоћеш организацију страњског назива? Плати брајко!
Onda treba zabraniti i deci da se daju druga imena sem iz pravoslavnog kalendara. Obuhvatiti time i firme takođe... Izbaciti sve turcizme, germanizme, amerikanizme i ostale izme iz jezika. pokušaću da ne koristim strane reči......ostajem bez teksta..
Tiki,
Hrvatska i Francuska su među najgorim primerima jezičke politike. U prvom slučaju je ta politika smešna čak i građanima koji su joj ciljna grupa, a u drugom slučaju je potpuno podbacila, tj. nije spasila francuski od pada na rang listi najznačajnijih svetskih jezika. Hajde, posmatraj to malo liberalno - jedan jezik će biti korišćen onoliko koliko bude ljudi kojima treba a razvijaće se onoliko koliko se komunikacija na tom jeziku bude razvijala. Uloga državne jezičke politike, ako je uopšte ima, može biti samo blago preskriptivno-regulatorna, tek da se pobrine, kroz obrazovni sistem i spise koje izdaju država i njene institucije, da se sve ne raspe, da ostane zajednički jezički korpus kojim se građani te zemlje mogu sporazumevati.
Čokanj,
Poreza treba da je što manje i da su što niži. I to što se ubira, najpravednije je da se ubira što proporcionalnije ekonomskoj snazi obveznika. Dakle, tvoj porez na Greennet ne bi bio pravedan, ako bi se uopšte mogao zvati porezom, a ne taksom ili akcizom. Povodom evtl. akcize, reci mi, koji su to negativni eksterni efekti upotrebe stranih reči ili pisama? Neko zagađenje? Neke boleštine, možda? Neko nevoljno trpi posledice turcizama, anglizama, kroatizama? Koje?
Vlada: "ostajem bez teksta"
Tekst je strana reč -- ne možeš ni to da kažeš.
Na stranu moja urođena odbojnost prema nametanjima bilo koje vrste, ali u propisu da naziv udruženja mora biti na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu i nema ništa loše. Službeni jezik zemlje je srpski, a pismo ćirilica, iako je, barem što se mene tiče, i latinica isto tako srpsko pismo. Nastaje problem, kako evidentirati naziv udruženja u službenim spisima, ako naziv nije na ćirilici. Čisto sumnjam da je u Nemačkoj moguće registrovati udruženje čiji se naziv piše ćirilicom. Malo je glupo da se nešto tako uopšte propisuje, jer bi valda trebalo da se podrazumeva, ali šta je tu je, Srblji vole da stvari budu date napismeno.
Isto tako mislim da je u Vojvodini moguće registrovati i udruženje na latinici i pri tome koristiti strane reče, pošto tamo srpski jezik nije jedini službeni. Ili možda grešim?
Kako napisati nesto na latinskom, ali na cirilici?
Лигхтхоусе, јесте, најлепше би било убирати харач сразмерно дубини џепа обавезника. С тим се, вала, слажем сто од сто.
Но питаш ме хоће ли се ко разболети слушајући енглеске речи на место српских.
Питаш ме, која је вредност језика којим говори српско чељаде.
Ја ти то у парама не умем пребројати. Нити знам колико је то ока кукуруза. Питај неког другог. Питај Сима Матавуља.
Država ne treba da ulazi u razloge zašto neka strana organizacija prevodi svoje ime na srpski, a neka domaća koristi naziv na engleskom jeziku. Svako ima svoje razloge, a organizacije valjda najbolje znaju šta im je interes, kojim ciljnim grupama se obraćaju, kakav im je ciljani image i šta žele da postignu. Isto je i s firmama, stranim i domaćim. Komercijalne firme, na primer, koristiće više srpskih reči a možda i ćirilicu, za svoje nazive i nazive proizvoda i usluga, onda kad procene da potencijalni kupci imaju poverenja u domaće proizvode i usluge. Ne pre. I tu nikakva državna intervencija ne može ništa uraditi.
Čokanj,
Ko brani srpskom čeljadetu da govori svoj jezik? Ja? Ne. Onaj ko za sebe bira ime koje nije u duhu srpskog jezika? Ne bih rekao. Ne vidim zašto bi onaj ko svoju organizaciju nazove Zelena mreža bio oslobođen, a onaj ko je nazove Green Network bio obveznik nekog poreza. Svakom je svoje ime drago i ima vrednost.
КВО ВАДИС?
Isto kao što biznismeni pišu Комерц, Компани, Трејд i slično.
Bilo bi zanimljivo iskopati koliko preduzeća u Srbiji ima te reči u imenu. Pokušao sam na sajtu APR da vidim, ali "Добијени сет података је превелик. Промените критеријум претраге."
Ja u Zakonu o registraciji privrednih subjekata nisam nasao nikakva ogranicenja za naziv.
"Kako napisati nesto na latinskom, ali na cirilici?"
Piši kao što govoriš, čitaj kao što piše.
U komunizmu je postojalo pravilo da naziv privrednosg subjekta mora biti neki geografski pojam, ime narodnog heroja ili znacajan datum iz NOB.
Otuda i naziv Simpo- Sima Pogorelic, narodni heroj.
(Franjo) Kluz i (Rudi) Cajavec su bili hrvati koji su prebegli iz NDH na stranu partizana a posle i imena znacajnih fabrika u ono vreme.
Sima Pogačarević.
I još da se vratimo "dobrosusetskim odnosima"
i uputstvu na proizvodu
(ili "uputbenom naputku")
Niti jedan hrvatski proizvod u Srbiji nema čirliični natpis , (dok recimo ima makedonski dakle nije problem u fontu) , i uvijek je HR/BIH uputstvo iako je svakom jasno da u Banjaluci nije bilo razvidno i to je toliko očigledno da se očevidno nazire svesna politika .
Nije li logično da u Srbiji zakonodavac odredi da uputstva budu na čirilici.
Tiki,
To, da uputstva obavezno budu (i) na ćirilici je još OK, kad je već jedino ona Ustavom propisana kao zvanično pismo uprkos tome što se toliko (srpski govorećih) građana Srbije služi pretežno latinicom. To važi i za (i)spise koje izdaje država. Ali, ne vidim gde je pravo državi da ograničava slobodu pravnih (ili fizičkih) lica da sebi daju ime kakvo žele, na kom jeziku i pismu žele. Ili da jedne oporezuje a druge ne. Pa to je samo korak do toga da se za unošenje imena Janoš ili Ivan u matične knjige plaća taksa, a imena Jovan ne.
Lighthause ,
Ma naravno da nebi ograničavao nikakva imena, čak bi i uputstva tolerirao . Ali zašto nebi dozvolio hr robi latinična uputstva , jednostavno jel se nekim sitnim trikovima stvara jednosmernost tržišta. Pošto živim u bar dve/dvije države i školovao se u obe jako dobro poznam te priče ( način razmišljanja koji je ljudima u Srbiji stran) Ovde ne govorim o ničemu drugom nego o jednakosti u Trgovanju .Jednostavno roba sa čiriličnim uputstvom ( a recimo proizvedena u HR ima već hendikep)
Usput ja sam morao diplomu na čirilici prevest na latinično pismo pre nostrifikacije
@tiki
To što je jezička i kulturna politika Hrvatske države takva kakvu je opisuješ, može biti samo argument kako ne treba raditi. Takva državna politika nimalo neće unaprediti razvoj hrvatskog jezika ili kulture, naprotiv. Sve više će građana Hrvatske učiti jedan artificijelan jezik, koji se znatno razlikuje od jezika koji govore kod kuće. I ja sam iz Hrvatske rodom, pa znam kakav je govorni jezik u Slavoniji, recimo. Teško da će se velika dela pisati tim hrvatskim novogovorom.
Kad sam pre nekih 10-tak godina trebao da objavim jedan svoj rad u nekom studentskom časopisu iz Zagreba, stigao mi je zahtev da određene partije teksta (tačnije citati), moraju da se "prevedu na hrvatski". Ja sam tad još pisao hrvatskim, pa nije bilo zahteva za "prevođenjem" glavnog teksta. Zahtev sam odbio, i tekst je prošao. Znači, ako moraš već da se pokoravaš glupostima administracije i oko formalija, kao što je prevođenje diplome, ne moraš da aplaudiraš toj istoj gluposti kad je u pitanju tvoj lični stav ili proizvod. Zašto bi drukčije bilo sa onima koji proizvode nešto drugo.
Isto tako, ja ne bih aplaudirao državnoj regulaciji u sferi kulture, odnosno, jezičke politike. Ćirilica jeste malo beli medved, i verovatno će u dogledno vreme i izumreti kao pismo. Pre svega, zato što ćemo svi sve manje PISATI. Uostalom, ne bih rekao da je ćirilica neko posebno obeležje srpskog identiteta. A i jak nam je "identitet" kad ga država mora štititi... Čokanj, tako, možda neće u buduće koristiti strane reči i izraze, ali time neće zaštititi ni srpski jezik, ni srpsko pismo (btw. ćirilica nije nikakvo srpsko pismo, samo smo je usvojili i koristimo je, kao i latinicu, a država je u jednom trenutku odlučila da favorizuje jedno pismo - na štetu svih nas), dakle, kažem, Čokanj će samo rizikovati da ga u buduće sve manje ljudi razume ili želi da razume.
Kao što će i države koje "štite" kulturu, jezik, tradiciju, itd. samo pomoći da ta kultura, jezik i tradicija što pre nestanu.
"Piši kao što govoriš, čitaj kao što piše."
E da, čuveno Vukovo geslo. Meni se ono čini jednim od interesantijih načela u jezičkoj teoriji. Zbog ovoga razmišljam o Vuku kao strukturalisti pre strukturalizma. Ako pismo u istoriji civilizacije predstavlja stadijum emancipacije čoveka iz prirodnog stanja i divljaštva, stanje govora bez pisma, u stanje kulture - stadijum privođenja raspevanih muza pismenosti - onda ovo Vukovo načelo poništava, ili bar problematizuje, čitavu tu (sumnjivu) distinkciju na pismo i govor, prirodno stanje i kulturu, etc. Kao da bi pismo bilo neka civilizacijska forma nezavisna od govora. Kao da živi jezik prestaje da se menja, a mi prestajemo da govorimo živim jezikom, onog trenutka kad naučimo da pišemo. Otud je, ako sledim ovo vukovsko načelo, potpuno suprotno vukovskom duhu štititi ćirilicu kao srpsko pismo. Vuk je govorio živim jezikom i oblikovao srpsko pismo u duhu tog jezika. Zašto bi danas neki bili veći "vukovci" od Vuka, i branili jedan izumiruće pismo?
Brut
ja sam zastupao sitnotrgovačke interese . Jednostavno da se izjednači lakoća trgovanja .
Jel glavna im je fora izvozit u srbiju ( na osnovu sentimenta kod kupaca a otežavat uvoz jer još nije vreme.. i ima jadnih ptspovaca koje bi usplahirilo i tralala
čisto realpolitička zajebancija
što Todorić može nama a Mišković ne može njima ( iako su obojica najveće štetočine svog naroda)
Pa to što oni neće da uvoze robu iz Srbije, da bi zaštitili svoje Miškoviće, opet ne znači da i mi to treba da radimo. To je, uostalom, na njihovu štetu - dobijaće lošiju robu po skupljoj ceni. A to je malo više od real-političke zajebancije. Tačnije, svaka real-politička zajebancija se plaća gubitkom kvaliteta i favorizovanjem gluposti pod bližim odrednicama "nacionalizma" i "socijalizma". To košta, brale.
Btw, ne mislim da je Mišković "najveća štetočina" srpskog naroda. Treba biti precizan - ono što je štetočinski u priči o Miškoviću i tajkunima (da prostite na ovom japanizmu-anglicizmu-kroatizmu, šta je već), jeste državni upliv u biznis, državni monopol na koncesije, uvozno-izvozne poslove, itd. Problem nisu biznismeni, oni se samo ponašaju u skladu sa okolnostima. Ne znam da li bi Mišković bio dobar biznismen u nekom zdravijem tržišnom okruženju. Znam da u Srbiji drukčije ne bi uspeo nego namirivanjem državnih službenika za razne usluge. Svakako mi je on simpatičniji od onih koji koriste državne funkcije da bi njemu za pare uvaljivali lukrativne poslove. Dakle, treba locirati problem - problem je država a ne biznismen. Mišković je samo simptom koji nam ukazuje na problem. Nećeš izlečiti bolest tako što ćeš ukloniti simptom. Kad ukloniš uzrok - državni upliv u privredu - nestaće i simpotm.
Бруте, немој одмах ударати на Вука. Није он осмислио ону девизу, "Пиши као што говориш, читај како је напсано", него Швабо, Јохан Кристоф Аделунг (Johann Christoph Adelung).
Хтедох вам дати линк до једног занимљивог текста, па прочитајте, ако хоћете. Има ту занимљивих ствари, за које можда нисте чули.
Pa eto, kad ne konsultujem wikipediju. Al svejedno, bila izvorno ideja Johanna Christopha Adelunga ili Vuka, ovaj drugi je ideju sproveo u delo, i to kakvo...remek-delo. ;)
I đe me nađe sa NSPM, odavno su mi na ignore, stvar duševne higijene :D
Što se mene lično tiče, u srpskom jeziku se koriste dva pisma: azbuka - srpska verzija ćirilice i abeceda - srpska verzija latinice. To su "autentična" srpska pisma, a Hrvati mogu da se talambasaju koliko hoće, abeceda koju koriste je samo srpska verzija latinice. Što se tiče Vuka Stefanovića Karadžića, nisam neki fan lika i dela pomenutog, ali dok neko ne izmisli drugačija pravila, ostaje pravilo "piši kao što govoriš, čitaj kao što piše". Izmislio bih ja neko bolje pravilo, ali se ne razumem se u te stvari,pošto nisam lingvista. Lično preferiram abecedu u odnosu na azbuku jer mi je abeceda lepša (lični utisak), a ekavicu u odnosu na ijekavicu, jer mi je tako lakše, pošto ekavica zahteva da se piše manje slova (lični izbor).
bussiness, pa i jezik je postao.
Post a Comment