Pages

16 October 2009

O produktivnosti u Srbalja

Ovako je o našoj produktivnosti u drugoj polovini 19. veka govorio otac srpske statistike Vladimir Jakšić:


Evropski seljaci rade gotovo tri puta marljivije nego naši, a američki barem četiri puta; ali i bez numeričkih dokaza koje smo naveli, dobro je poznata činjenica jasna svima nama da naši poljoprivrednici nisu skloni radu koliko bi trebalo da budu, i u tome su svi Srbi isti, jer gdegod da žive, čak i ostali Sloveni ih daleko nadmašuju u ovom pogledu.

19 comments:

Crni said...

Vrlo povrsna, glupa i netacna konstatacija gospodina Jaksica. Mozda rade na malim posedima, bez dobre mehanizacije, bez sistema za navodnjavanje, pogresne poljo. kulture itd. Ali sto se truda tice...Moj pradeda je bio paor i secam se da je uvek ustajao u 4 da "nahrani", i legao u 9 uvece nakon sto uradi to isto. U medjuvremenu bi radio na njivi, u basti, oko kuce, do besvesti, pa sutra ponovo i tako ceo zivot. Radio je od svoje 12-13e do 80e. Tako da zamerka o trudu i radu ne stoji, gomila je takvog sveta na selu. A to da su i drugi Sloveni marljiviji od Srba je cist nacizam...

Aleksandar Stevanović said...

Druze Crni,

Tesko da utemeljivac nase statistike nije imao i neke podatke. I tesko da je tvoj pradeda ista orao oko 1875. godine, osim ako niste vrlo dugovecna porodica. I nije Jaksic jedini koji vidi lenjost kao problem.

Imam i jedna ograda, a to je da se analiza odnosi na Srbiju, koja se u to vreme zavrsavala kod Kalemegdana.

Saša said...

Nacionalni sportovi Srbalja su sledeći:

1. "leba bez motike"
2. "prodavanje muda za bubrege"
3. "presipanje iz šupljeg u praznu"
4. "što možeš danas, ostavi za prekosutra"

Takođe nam leže, mrsimuđenje i palamuđenje.

Neprikosnoveni svetski šampioni smo u pomenutim disciplinama.

Gabriela said...

hm, bas me zanima kakve je to podatke imao, tj. kako je merio "marljivost",

p.s. ja licno poticem iz protestantske porodice, sa sve pripadajucom legendarnom radnom etikom (bad luck za mene), tako da se nisam nasla licno uvredjeno, ali mi je ovaj odlomak malo smesan. mozda da si dao malo podataka o tome kako je racunao tu marljivost....

Igor said...

Aleksandre:

kakvi su to drugosrbijanski-srbomrzacki-perolukovicevski-mundijalisticki-stranoplacenicki postovi?

Borislav said...

Secam se slicnih opservacija jednog evropskog putopisca iz Japana iz 18. veka - mislim da to negde navodi Friedman - kako su Japanci jako nemarni i lenj narod, koje je nemoguce promeniti, jer je to naprosto njihov nasledjeni kulturni obrazac ponasanja... Ipak, cudo se desilo i danas postoji suprotan mit o "japanskoj radnoj etici" (poput Veberove "protestantske etike" - Fukujama npr. prica tu pricu). Sta je dovelo do tako drasticne promene? Pa, trzisno resenje...:) iliti, kapitalizam.

Uz sve uvazavanje statistike, Aleksandre, odgovor ti je bio mnogo blizi nego tamo gde si ga trazio.

Aleksandar Stevanović said...

Uh bre, to je samo jedan citat, a sportske discipline su verovatno odraz institucija. S druge strane i institucije su ogledalo naroda, posebno ako dugo traju. A da su Srbi vredni u nekim drugim institucionalnim okruzenjima i to je istina.

Svidja mi se kovanica,ako me jednom bude bilo u nekoj od njih to ce vec znaciti nesto.

arslan said...

Rekoh i ja da kazem koju, ali su prethoni komentari ogledalo mojih misli.
Nas seljak se moze optuziti za neznanje ali nikako za nerad.

Saša said...

arslan,

zavisi šta pod radom podrazumevaš. Postoji fizički i postoji umni rad. Naši poljoprivrednici su operisani od ovog poslednjeg. Njihova indolentnost u pogledu rada na sebi i unapređenja svog znanja nema granice. Nadam se da neću zvučati fašistički, ali klanje svinja i sijanje 'šenice je sve što znaju. Možda jesu efikasni, ali su strašno neefektivni. PS. Moji roditelji su sa sela i pola rodbine mi živi na selu. Govorim iz ličnog iskustva.

Saša said...
This comment has been removed by the author.
Borislav said...

Saša, najmanje je problem u glavama i u 'mentalitetu'. Sa tom tezom u krajnjoj analizi nećemo otići dalje od kultur-pesimizma ili čak najobičnijeg kultur-rasizma. Mislim da je Crni naveo neke od najvećih institucionalnih prepreka za efikasnije gazdovanje seoskih domaćinstava u Srbiji.

Po meni, najveći problem su usitnjena imanja, kao posledica demokratskog načela u nasleđivanju imanja - svim naslednicima jednako. Mnogo je bolje rešenje austro-ugarsko nasledno pravo, recimo, gde svo imanje ostaje najstarijem muškom potomku, uz obavezu da brine o ostatku porodice. (Hajek je svo svoje nasledje ostavio najstarijem sinu, kakav tradicionalista!) Možda je Jakšić imao na umu upravo Slovene koji su živeli pod Austro-Ugarskom? Usitnjavanju parcela je dodatno doprinela komunistička hajka protiv kulaka, naravno.

U svakom slučaju, to će pre biti razlog nego nekakva mutna priča lenjosti kao nacinalnoj osobini. To pogotovo ne ide uz liberalnu priču.

Saša said...

Borislave,

nisam ni mislio da je indolentnost srpskih poljoprivrednika neki aksiom, ali prepoznavanje da imaš problem je prvi korak do izlečenja. Oni međutim smatraju da je sa njima sve u redu, te da država odsustvom protekcionističkih mera, suviše malim subvencijama itd. stvara probleme. Prema tome, problem je u njihovim glavama itekako. Možda su efikasni u smislu da rade od jutra do mraka (što nužno ne mora da implicira efikasnost u pravom smislu te reči), ali rade potpuno pogrešne stvari. Srpski seljak je jednostvno duhovno len i zna da radi samo ono što su mu radili očevi i djedovi. Skoro bez izuzetka. On i ne želi ništa drugo da nauči. Smatra da je to državni problem, a ne njegov. Prema tome, da su lenčuge, lenčuge su. Država ga samo dodatno ukljukava u lenosti.

Spider Jerusalem said...

Ako (A) lenčuga proizvodi hranu za sebe i ne dira druge, onda OK. Ako (B) lenčuga traži nešto od drugih (države) ima da se lupi po prstima. Ne zato što je lenčuga, već zato što traži što mu ne pripada.

Ako neko soli pamet lenčugi iz kategorije (A) zato što ne želi da se samousavrši, onda je problem u soliocu pameti.

Jednostavno, imam problem sa statističkim metodama. Previše su kolektivistički nastrojene.

Saša said...

Spider Jerusaleme,

šta radi lenčuga A, to je njegov problem i ne zanima me. U suštini, baš me zabole i šta radi lenčuga B. Ako država ne bude gulila mene kao poreskog obveznika preko poljoprivrednika, već će pronaći drugi način. Osim toga, zaboravio si da lenčuga B pored toga što traži nešto što mu ne pripada, ne plaća ni porez na dohodak, a ima ga, nije da ga nema. Znači solilac pameti plaća porez na dohodak, iz tog poreza se daju subvenicije lenčugi B koja ne plaća porez na dohodak. Subvencije se daju lenčugi B jer zna samo da prodaje prasiće i sije 'šenicu, a to radi jer mu država iz poreza na dohodak solioca pameti kontinuirano pokriva negativnu razliku između prihoda i rashoda. Prema tome, ne bih ja rekao da je problem u soliocu pameti, nego ipak u lenčugi B koja ne želi da se usavršava, a i koji će mu vrag to, kada može sasvim lepo da živi i bez toga, zahvaljujući porezu na dohodak koji plaća solilac pameti.

Spider Jerusalem said...

Saša,

Upravo ste sa više reči uspeli da kažete ono što i ja u drugoj rečenici mog prethodnog komentara. Poenta onoga što hoću da kažem je da se poljoprivrednog proizvođača može napadati zbog rent-seekinga, ali nikako zbog neproduktivnosti. Zato je podatak o eventualnoj "produktivnosti" ili "marljivosti" perfektno nebitan sa stanovišta liberalizma kakvog ga ja shvatam.

Saša said...

Spider Jerusalem,

ali poljoprivrednici su neproduktivni upravo zbor rent seekinga koji im je omogućila država i ostaće neproduktivni sve dok im država bude nadoknađivala gubitke. U pravu ste kada kažete da ih u prinicipu ne treba napadati zbog toga. Međutim, to je slučaj samo onda dok to ne podrazumeva etatistička rešenja i dok cenu toga ne plaćamo Vi i ja, a itekako je plaćamo.

arslan said...

Ma ljudi osnovni problem je u neobrazovanju i neznanju. Srpski seljak nema pojma o nicemu. Radi kao i njegov otac i deda pre 100 godina. To sto seljaci traze ne znace da i dobijaju. Pa pogledajte politiku subvencija u EU. Necete valjda reci da je takva politika i kod nas. EU politikom subvencija prelazi granice normalnog, ali takav slucaj nije kod nas. Kod nas se moze vise govoriti o populizmu i neznanju od strane vlasti i njihovog pogubnog uticaja na celo drustvo.
Ovde je veci problem losa drzava i njeni pogresni potezi. Setite se Milosavljevica i zabrane izvoza psenice i kolike je probleme donela ta odluka.
@sasa, ne bih rekao da drzava nadoknadjuje nesto seljacima, bar ne sistemski.

Saša said...

Arslan,

može se reći da se skoro u svemu slažem sa Vama. Međutim, sklon sam mišljenju da je najbolje rešenje za produktivnost srpskog seljaka ukidanje svih državnih subvencija, uvođenje poreza na dohodak i potpuna liberalizacija tržišta poljoprivrednih proizvoda, što znači ukidanje svih carinskih i necarinskih barijera na uvoz i izvoz! Niko ne tvrdi da je srpski poljoprivrednik glup, samo nema sistematskog motiva da unapređuje svoju produktivnost. Liberalizacija će da mu obezbedi taj sistemski okvir. Slobodna konkurencija je u većini slučajeva najbolje rešenje za sve.

Spasoje said...

Čitam ove komentare i želeo bi da nešto napišem.
Mislim da nije problem u srpskim seljacima već u srpskoj vlasti koja se ponaša na način da od seljaka želi da stvori srednjevekovne kmetove koji će je izdržavati. Svaki put kada je bila prilika da srpski seljak zaradi usled visoke cene nekeg od proizvoda vlast je zatvarala granice i izvoz. Sa druge strane kada su seljaci imali viška nekog proizvoda vlast je nisku cenu tog proizvoda pravdala slobodnim tržištem! Licemerje!