Svejedno, program je završen i efekti su sada jasni. Odmah po završetku programa prodaja novih domaćih automobila je drastično opala, za u proseku 25%, što pokazuje da program nije doneo "oživljavanje proizvodnje", nego samo jednokratni porast. Potencijalni kupci su samo vremenski premestili odluke o kupovini i kupili novi automobil nešto ranije nego što su inače mislili, a stari dali na profitabilno uništenje.
Ekonomski neto efekat je čist gubitak. U osnovi programa je stara iluzija razbijenog prozora, ideja da razbijanje prozora ekonomski dobro, jer zapošljava stakloresca. Jeste dobro za stakloresca, ali je u celini neto negativno. Bogatstvo se ne može kreirati uništavanjem imovine.
Čak i ako se uzme u obzir pozitivan ekološki efekat, što je takođe bila ideja programa, on je zanemarljiv. Po jednom računanju ceo program donosi 0.2% uštede benzina godišnje. To je skoro duplo manje od količine benzina koji se potroši za jedan dan.
Ljudi iz Cato instituta su proglasili Cash for clunkers za najgluplji državni program ikada. Potrošeno je 3 milijarde dolara za nula ekonomskog i zanemarljiv ekološki efekat, a ovaj link lepo izlistava i sve ostale efekte. Wall Street Journal je nešto blaži i u uvodniku danas je ovo nazvao jednom od najglupjih ideja ikada.
5 comments:
Slaviša,
Dobar post, i hvala što ste se ovoga setili, pogotovo zato što sličan program još uvek trči i kod nas (hiljadarka subvencije za novi Punto Classic), a najavljen je i drugi, još ambiciozniji, za kamione, sa subvencijama od čak 25 hiljada po komadu.
Stvari stoje još gore nego što navodite.
Naime, uništenje starog i proizvodnja novog automobila takođe troše energiju i proizvode omrznuti CO2, pa su ekološki efekti još manji, ako ih uopšte ima.
Drugo, tržište polovnih automobila je ozbiljno uzdrmano i mnogo koji sirotan koji nije imao nego da kupi krntiju za par hiljada $ sada može samo da gleda kako ta krntija biva smrskana pod presom, dok on sad za polovnjak mora da izdvoji nedostižno mnogo.
Treće, većina korisnika programa Cash for Clunkers spada među srednji stalež ili još imućnije koji su svoja druga ili treća kola u porodici koja su trošila samo manje od minimuma zamenili za auto koji najčešće sada troši samo manje od programom propisanog maksimuma goriva.
Dalje, program nije uopšte pospešio američka auta, jer su strana kola (ili stranih firmi proizvedena u SAD) bila neuporedivo traženija.
Napokon, mnogo koji automehaničar ili autolimar je morao da zatvori radnju ili da je bar privremeno pritvori i krene na prekvalifikaciju kako bi bio spreman kad i novopridošlim hibridima zatreba servisiranje.
Ne razumem ekonomiste. Vodeći neformalne razgovore sa mojim kolegama došao sam do zaključka da njih barem 90% podržava slične akcije. Jednostavno rečeno, socijalizacija gubitaka, favorizovanje pojedinih učesnika u tržišnoj utakmici putem raznih subvencija, za njih su potpuno normalni instrumenti ekonomske politke kojim se obezbeđuje nekakav uravnoteženi privredni razvoj (šta god to značilo?). Stvar je u tome, da sam ustvari bio ubeđen da je takvo razmišljanje svojstveno samo za prosečnog srpskog ekonomistu, koji je svoje obrazovanje stekao ili stiče pod uticajem marksističkih ekonomista iz samoupravnog socijalističkog privrednog sistema. Tumačio sam to kao posledicu suštinskog nerazumevanja osnovnih principa tržišne ekonomije. Međutim, očigledno je da je virusom etatizma svetska ekonomija zaražena u znatno većoj meri nego što sam mislio.
Nisam znao da je Summers Samuelsonov necak. Ali, ako je ujak uticao iole na njega, jos pre bi trebalo ocekivati pogresna resenja od Summersa.:) Ni Arrow se nije bas proslavio predlaganjem nekih mnogo protrzisnih resenja. Da je Friedmanov ili Buchananov necak pa da kazemo, ali Samuelsonov i Arrowov?
Slaviša, svaka ti je kao u Njegoša! "Možda nisu smislili ali su prećutno aminovali, što u tom slučaju više govori o njihovim karakterima nego znanju, ili bolje rečeno zdravom razumu."
105% tačno, mada ja to više volim da kažem narodnim jezikom - ili su đubrad ili su mamlazi, trećeg nema.
E sad. Ako smo se oko toga složili, a složili smo se, samo nam je način izražavanja malo različit, interesantno je pitanje - šta je verovatnije. Da li je verovatnije da su lošeg karaktera ili da nemaju zdravog razuma? Đubrad ili mamlazi, pitanje je sad.
Mislim da su đubrad, a evo i zašto. Nekako mi ne ide pod kapu da su sve te diplome stekli, uhlebili se na najprestižnijim univerzitetima, podobijali čak i Nobelove nagrade, a da su pritom mamlazi. Ne biva! Promućurna je to sorta. Možda su mamlazi bili davno, kad su se rešili da studiraju ekonomiju, slagali ih neki da tu ima neke nauke, da nešto korisno s tim mogu da rade. Međutim, do trenutka kad su provalili da je "ekonomska nauka" jedan kvazinaučni bućkuriš i folirancija, uložili su u to godine rada i dospeli u životno doba kad već za život mora da se zaradi. Zdravorazumski su zaključili da treba spasti što se spasti može, odnosno treba naći način da se uhlebe s onim što imaju.
I našli su ga! Političarima baš takvi trebaju, da svojim kvazinaučnim trućanjem obezbede oreol "naučnosti" njihovim mahinacijama. Da govore da uništavanje bogatstva i pljačka (Cato: rip-off) u stvari nisu to što očigledno jesu, nego su u stvari genijalni ekonomski potezi najvećih sinova naroda i narodnosti (minorities), samo mi što hodamo po zemlji to ne vidimo i ne razumemo. Aha. Da li mi verujete?
Eto. Đubrad i prodane duše slabog karaktera. Kao što Saša primećuje, ne radi se uopšte o srpskom specijalitetu. To je tako svuda.
"Nekako mi ne ide pod kapu da su sve te diplome stekli, uhlebili se na najprestižnijim univerzitetima, podobijali čak i Nobelove nagrade, a da su pritom mamlazi."
you would be surprised...
Post a Comment