Pages

07 October 2009

RS tigar

Dodik:
Javna potrošnja u RS je 38 posto, što je manje od evropskog proseka, a u FBiH je blizu 70 posto! Mi imamo 16 ministara, Federacija više od 100.

Ceo intervju je interesantan ali ovo oko javne potrošnje mi ne deluje verovatno.

15 comments:

Djordje said...

Imate ovde budzet:

http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mf/Pages/Splash.aspx

Saša said...

Informacije kojima raspolažem kažu da da EU izdaci za javnu potrošnju u proseku iznose 35,8 odsto BDP-a. Takođe, prema informacijama kojima raspolažem javna potrošnja u RS iznosi između 38 i 39 odsto, dok u FBiH iznosi između 67 i 68 odsto. Tako da bih rekao da su informacije Milorada Dodika uslovno rečeno tačne, s tim da su izdaci za javnu potrošnju u RS ipak veći od evropskog proseka. Inače, administracija u BiH troši između 50 do 70 odsto budžetskih sredstava, posebno u Federaciji BiH, gde postoje ministarstva i na kantonalnom i republičkom nivou. Plate političara u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti u poslednje četiri godine porasle su za oko 100 odsto. Zarade članova Predsedništva BiH, predsedavajućeg i ministara u Savetu ministara BiH, veće su u proseku osam puta od prosečne plate u BiH. U prevodu, situacija u BiH je katastrofalna, a to što RS ima bolje rezultate je mrtvo slovo na papiru kada je država čiji je ona deo na kolenima.

Aleksandar Stevanović said...

Moje ključno pitanje kada politiku posmatramo strateški je zašto se ekonomska situacija u RS ne koristi kao argument u prilog nezavisnosti, umesto stalnog klinča sa OHR. Jednostavno, igrač koji nešto obećava (referendum, sa vrlo izvesnim rezultatom) već nekoliko godina, ako ne ispuni svoje obećanje gubi kredibilitet. A ne vidim da će ga sadašnjom taktikom ispuniti.

Saša said...

Prema ustavu BiH, koji svoje uporište ima u Dejtonskom sporazumu, RS nema pravo na referendum o otcepljenju, tako da je Dodikova referendumska retorika najobičnije "mlaćanje prazne slame". Naročito zbog toga što to tzv. međunarodna zajednica nikada neće dozvoliti, a ona je faktor svih faktora u BiH. FBiH je kantonalo uređena, pri čemu svaki kanton ima svoju sopstvenu vladu, sa sve ministrima i premijerom. Dodajmo tome i vladu Brčko Distrikta, Vladu RS i Vladu BiH i dobićemo najrogobatnije uređenu državu na svetu. Problem je u FBiH. Rešenje je treći entitet bez prava na otcepljenje + građanski uređena država. To je po mom skromnom mišljenju kritični faktor uspeha BiH, a ne nekakav referendum o ocepljenju. Geostrateški polažaj RS je takav da je ona "sudbinski" vezana za BiH. Centralistički uređena BiH je u teoriji možda najbolje rešenje za privredu BiH. Međutim, to bi u praksi samo dovelo do dramatičnog pogoršanja situacije.

Aleksandar Stevanović said...

Vidim i ja da mlati, i to još ne koristi iole prihvatljive argumente. A da je do ustava i Kosovo bi bilo deo Srbije u stvarnosti, a ne u imaginacijama srpskih političara. Ja jedino ne vidim boljeg rešenja od razlaza u Bosni jer ovakvo stanje može da traje decenijama bez ikakvog napretka uz još sprcavanja novca poreskih obveznika EU i SAD.

Saša said...

Slažem se da je situacija neodrživa. Međutim, osnovna razlika između srbijanskog i bh ustava je u tome što iza poslednjeg stoji međunarodna zajednica. Zašto međunarodna zajednica ne dozvoljava razlaz, to ni oni koji tamo sede ne znaju.

Marko Paunović said...

"Informacije kojima raspolažem kažu da da EU izdaci za javnu potrošnju u proseku iznose 35,8 odsto BDP-a."

Sasa, ne znam gde ste nasli ovaj podatak, ali upravo gledam podatke za clanice OECD-a.

http://www.oecd.org/statisticsdata/0,3381,en_2649_34599_1_119656_1_1_1,00.html

Od svih zemalja EU, Slovacka je 2008. imala najnize ucesce javne potrosnje od 34.9%, a sledi Spanija sa 40.5%. Svi ostali su daleeeeko iznad toga. Prosek za evro zonu je 46.8%, a prost prosek za zemlje EU koje su clanice OECD je u 2008 bio oko 46%, a u 2009. je 49.6% (doslo je do velikog porasta zbog krize).

Saša said...

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/52906/Srbija+nije+najve%C4%87i+%22rasipnik%22+u+regionu.html

Pretpostavljam da su podaci OECD-a prilično tačni, ali kao što sam rekao "informacije kojima raspolažem", što ne znači neminovno da su te informacije 100% tačne. Naprotiv, znači to što znači. Takođe, rekoh "uslovno rečeno tačne", a to opet znači da su tačne ako su tačne i informacije čiju verodostojnost u trenutku pisanja komentara nisam bio u mogućnosti da proverim. Otuda to "uslovno rečeno tačne". Što se tiče Vašeg linka, ili mi ne gledamo isti dokument u EXEL-u ili ja ne vidim dobro, pošto nigdje ne mogu da nađem Vaše podatke za Španiju i Slovačku?

Vlada said...

Da li bi možda vredelo izaći sa ovako nekim sajtom, gde bi konkretno predlagali kako može da se smanji državna potrošnja u Srbiji?

http://www.downsizinggovernment.org

Marko Paunović said...

Sasa,

Guglujte "EO85 Annex Tables". Prvi link je na OECD/ov sajt gde se nalazi Excel tabela. Pogledajte Sheet "Total Outlays".

Vlado,

Sajt ne bi bilo tesko napraviti, ali je problem u tome sto sira javnost nema dovoljno informacija da daje smislene predloge. Mislim, sada je tesko naci informaciju o tome koliko je ljudi zaposleno u nekom ministarstvu, a kamoli nesto slozenije.

Ministarstvo finansija planira da uvede programski budzet za sva ministarstva (neka ministarstva su to vec uradila), tako da ce tada sve biti nesto transparentnije.

немања ненадић said...

Баш је добра тема за размишљање.

Само један мали коментар, у вези са програмским буџетима: заиста је много бољи начин представљања трошкова у питању јер је лакше уочити бесмислице и пратити ефекте улагања. Међутим, први резултати у Србији нису охрабрујући пре свега због начина извештавања. Ако погледате предлог завршног рачуна буџета за 2008 (има на сајту Скупштине), када је пет министарстава трошило новац по програмском буџету, нећете видети ништа друго осим податка колико је одобрено а колико утрошено за коју ставку, без речи коментара. Другим речима, ко хоће да види успешност овог начина буџетирања, и даље мора да "копа", данима и месецима да би дошао до података и упоредио их. Обичан порески обвезник то свакако неће имати времена да чини.

Saša said...

Eh da, nađoh, nađoh. Cenim da je to prilično tačno, ali smatram da bi trebalo biti skeptik po pitanju tačnosti podataka koje je izneo Milorad Dodik. Jedino što se sa sigurnošću može tvrditi je da su ekonomski pokazatelji RS bolji od FBiH. Svemu ostalom ne bi trebalo previše verovati. Osim toga, ekonomski pokazatelji RS ne mogu se posmatrati izolovano od ekonomskih pokazatelja BiH.

Marko Paunović said...

Koliko sam ja cuo (od pouzdanih izvora), Ministarstvo finansija zeli da predje na tzv. performance-based budgeting, gde bi zahtevi budzetskih korisnika bili praceni nekim indikatorima, kao i ispunjenjem indikatora za prethodnu godinu. Oni koji ne uspevaju da ispune sta su obecali bi dobijali manje para.

Mislim, kakva je situacija sada, nije tesko samo prosecnom poreskom korisniku da zakljuci koje su pare bacene, vec je to tesko i ministru finansija, predsedniku vlade, a najcesce ni sami ministri ne znaju na sta se sve pare bacaju.

Lazar Antonić said...

Ljudi koji rade na USAID projektima su magistrirali i taj problem. Svi se vode devizom, ambicija je najveci neprijatelj uspeha. Indikatori su uglavnom veoma potcenjeni, tako da na kraju godine svi programi izgledaju sjajno.

To su naravno provalili i u USAIDu pa su uveli Data Quality Assessment i jos gomilu nekih procedura koji bi trebalo da unaprede kvalitet podataka.

Rezultat sustinski izostaje a USAID i programi trose gomilu novca na compliance. Svaka organizacija sada ima M&E odeljenje a mnoge i po M&E eksperte u svakoj kancelariji.

Problem je sto je efekte mnogih programa tesko izmeriti. Koji indikator bi koristio za merenje uspeha uvodjenje gradjanskog vaspitanja u osnovne skole? Verovatno obimnim istrazivanjem o ponasanju dece koja pohadjaju gradjansko vaspitanje koju uporedite sa kontrolnom grupom. Par stotina hiljada evra. To istrazivanje se ne radi preko noci. Ceo projekat uvodjenja gradjanskog vaspitanja i religije je bio oko milion evra prve godine. Konacno, i da se dokaze da gradjansko vaspitanje ne proizvodi rezultate da li neko stvarno misli da ce program biti ukinut?

Naravno, za gradnju puteva je lakse. Indikator je X km autoputa za X dolara. Jednostavno. Ali za takve projekte indikatori i nisu potrebni jer je stvar ocigledna. Ali mozda u Srbiji i nije.

Ja verujem da je dobra ideja da se uvedu indikatori za projekte ciji se rezultati lako kvantifikuju (gradjevinski radovi) ali ne za sve. To bi bilo izvodljivo i jeftino.

Lazar Antonić said...

Vlado, zasto ne probate pa da vidimo kako funkcionise. Mi cemo na TR da ga reklamiramo. Postavicemo indikatore uspeha pa cemo posle na osnovu njih zakljuciti da li projekat treba da se nastavi ili ne.

Evo nekih predloga indikatora vi izaberite najrelevantniji:

Broj poseta, Broj kvalitetnih postova, Broj komentara, Procenat smanjenja drzavne potrosnje, broj ukinutih projekata koji su prvo pomenuti na sajtu.

Dok prva tri mere stvari vezane za sajt ne govore nam nista o rezultatima. Dobar indikator govori o rezultatima.

Smanjenje drzavne potrosnje je odlican indikator ali koliko bi vas sajt bio bitan u tom procesu?

Poslednji indikator je idealan jer stvara direktnu vezu izmedju rezultata i ulaganja. Nazalost posto je velika verovatnoca da uspeh ne bi bio ostvaren, nijedan drzavni cinovnik ne bi izabrao takav indikator jer je takva vrsta ambicije neprijatelj uspehu ako radite sa drzavnim parama. U praksi ljudi uglavnom biraju jedan od prva tri indikatora.