Šta god mislili o pitanju treba li da se krv prodaje ili ne, činjenica da dolazi do povremenih (sezonskih) nestašica sama po sebi ne ruši sistem. I da se krv prodaje, na tržištu bi povremeno dolazilo do poremećaja. Drugo, davanje krvi je dobrovoljno i odličan je primer kako državna prinuda u toj oblasti (bukvalni porez/danak u krvi) nije potrebna.
Krv se u praksi prodaje . Zavod krv prodaje privatnim bolnicama , a apeluje na altruizam kad zahteva da se krv da . Onaj ko da krv na taj nacin zapravo biva opljackan - dajes robu koja se prodaje , a ne dobijas nista za uzvrat .
Pošto sam i sam (bio) dobrovoljni davalac (dok nisam počeo piti lekove s kojima je davalaštvo kontraindikovano), ne osećam se ni prevarenim ni opljačkanim. Niko me nije tukao po ušima da dam krv, a nikakvih posledica po zdravlje nije bilo kao što su mi i obećavali, pa ne vidim kako sam "opljačkan".
Osim ako, možda na to mislite, Zavod nije prešao na praksu da ne distribuira krv državnim bolnicama nego prodaje privatnim, pa da tako tera pacijente da kupuju krv. Je li to slučaj? Da se i to rešiti, treba obezbediti uslove da dobrovoljni davalac može zahtevati da se njegova krv ne prodaje. Kao što prilagač novčane donacije NGO-u može zahtevati, pa obično i zahteva, da se njegove pare ne troše na ovo ili ono, već samo na određeni projekat, ili čak određeni segment projekta.
I ja sam bio dobrovoljni davalac i otkad sam saznao da se krv prodaje osecam se opljackanim i ne namerava da to budem i u buducnosti . Osecam se opljackano jer je neko moju stvar koju je zahtevao apelujuci na humanost prodao i time zaradio .
Ako krv nije stvaru pravnom smislu reci tj. ne moze postati roba na kojoj se zasniva svojina i koja se moze prodavati onda to vazi za sve pravne subjekte ili ne vazi uopste . Ako ja ne mogu da dobijem pare za svoju krv , zar je dopustivo da neki birokratski olosh to moze da ucini pa da onda pare podeli kroz viskove za novu godinu i osmi mart ?
Zavod vrsi diskriminaciju ucesnika na trzistu tako sto privatnim bolnicama prodaje krv . Iz toga proizilazi da su ljudi koji se tamo lece manje vredni ako oni za krv moraju da plate kroz uslugu koju placaju za lecenje .
To se ne da resiti zahtevom da se krv konkretnog pacijenta ne moze prodati jer ukupna krv koju su ljudi dali cini ukupnu ponudu na kojoj zavod drzi monopol i deo prodaje , stoga ako ne budu prodali konkretno moju krv moci ce da prodaju vise tudje krvi sto ja takodje smatram neprihvatljivim jer je u pitanju birokratska diskriminacija ljudi koji se lece kod privatnika .
Sad shvatam šta hoćete da kažete. Ali, ne mora to biti diskriminacija onih koji se leče u privatnim klinikama, može biti baš obrnuto. Na primer, bolesnicima u državnim klinikama kažu, nema krvi, nestašica (a oni u stvari prodali privatnicima i potrošili pare za nešto stoto), idite na transfuziju kod privatnika. Sve u svemu, mnogo mogućnosti za korupciju i diskriminaciju.
Uviđam da treba definisati je li krv roba (onda svako može da je kupuje ili prodaje), nije uopšte roba (onda niko to ne sme) ili je strogo kontrolisana roba (onda treba da se precizno i nažalost podužom legislativom regulišu odnosi, gde, kada i ko sme, i kome, da kupuje ili prodaje, tako da svakom učesniku u procesu bude jasno koja su mu prava i obaveze).
Ako krv nije roba, niko ne sme da je kupuje i prodaje, to je prohibicija. Posledice prohibicije su da se time bave samo kriminalci. Cena odlazi u nebo, kako direktna, ona koja se plaća pri kupovini, tako i indirektna, kroz poreze kojima se finansira policijski aparat koji sprovodi prohibiciju. Istovremeno, pošto je nabavka otežana, kvalitet opada tako da se prodaje i kupuje đubre. Događa se tačno ono što se uvek događa kad se nameće prohibicija, svojevremeno alkohol, sada narkotici.
Strogo kontrolisana trgovina je u stvari nasilni monopol državnog aparata. Opet cena raste a kvalitet opada, kao kod svakog nasilnog monopola. Legislativa ne pomaže jer se zakon jednostavno ne primenjuje kada to državnom aparatu ne odgovara.
Naravno da je krv roba. I naravno da je tržište jedini efikasan i moralan mehanizam za razmenu.
Prikupljanje krvi kosta i radi ga samo zavod za trasfuziju, tako da kad je rec o prodaji krvi privatnim bolnicama, verujem da se naplacuju samo troskovi prikupljanja, jer bi u suprotnom pukao veliki skandal mnogo pre ovog bloga...
Nelogicno je da privatne bolnice krv dobijaju potpuno za dz, zar ne?
11 comments:
Nametanje maksimalne cene (price ceeling) dovodi do nestašice, elementarno.
Marko,
Šta god mislili o pitanju treba li da se krv prodaje ili ne, činjenica da dolazi do povremenih (sezonskih) nestašica sama po sebi ne ruši sistem. I da se krv prodaje, na tržištu bi povremeno dolazilo do poremećaja. Drugo, davanje krvi je dobrovoljno i odličan je primer kako državna prinuda u toj oblasti (bukvalni porez/danak u krvi) nije potrebna.
Krv se u praksi prodaje .
Zavod krv prodaje privatnim bolnicama , a apeluje na altruizam kad zahteva da se krv da . Onaj ko da krv na taj nacin zapravo biva opljackan - dajes robu koja se prodaje , a ne dobijas nista za uzvrat .
ChiCha,
Pošto sam i sam (bio) dobrovoljni davalac (dok nisam počeo piti lekove s kojima je davalaštvo kontraindikovano), ne osećam se ni prevarenim ni opljačkanim. Niko me nije tukao po ušima da dam krv, a nikakvih posledica po zdravlje nije bilo kao što su mi i obećavali, pa ne vidim kako sam "opljačkan".
Osim ako, možda na to mislite, Zavod nije prešao na praksu da ne distribuira krv državnim bolnicama nego prodaje privatnim, pa da tako tera pacijente da kupuju krv. Je li to slučaj? Da se i to rešiti, treba obezbediti uslove da dobrovoljni davalac može zahtevati da se njegova krv ne prodaje. Kao što prilagač novčane donacije NGO-u može zahtevati, pa obično i zahteva, da se njegove pare ne troše na ovo ili ono, već samo na određeni projekat, ili čak određeni segment projekta.
Lighthouse ,
I ja sam bio dobrovoljni davalac i otkad sam saznao da se krv prodaje osecam se opljackanim i ne namerava da to budem i u buducnosti . Osecam se opljackano jer je neko moju stvar koju je zahtevao apelujuci na humanost prodao i time zaradio .
Ako krv nije stvaru pravnom smislu reci tj. ne moze postati roba na kojoj se zasniva svojina i koja se moze prodavati onda to vazi za sve pravne subjekte ili ne vazi uopste . Ako ja ne mogu da dobijem pare za svoju krv , zar je dopustivo da neki birokratski olosh to moze da ucini pa da onda pare podeli kroz viskove za novu godinu i osmi mart ?
Zavod vrsi diskriminaciju ucesnika na trzistu tako sto privatnim bolnicama prodaje krv .
Iz toga proizilazi da su ljudi koji se tamo lece manje vredni ako oni za krv moraju da plate kroz uslugu koju placaju za lecenje .
To se ne da resiti zahtevom da se krv konkretnog pacijenta ne moze prodati jer ukupna krv koju su ljudi dali cini ukupnu ponudu na kojoj zavod drzi monopol i deo prodaje , stoga ako ne budu prodali konkretno moju krv moci ce da prodaju vise tudje krvi sto ja takodje smatram neprihvatljivim jer je u pitanju birokratska diskriminacija ljudi koji se lece kod privatnika .
ChiCha,
Sad shvatam šta hoćete da kažete. Ali, ne mora to biti diskriminacija onih koji se leče u privatnim klinikama, može biti baš obrnuto. Na primer, bolesnicima u državnim klinikama kažu, nema krvi, nestašica (a oni u stvari prodali privatnicima i potrošili pare za nešto stoto), idite na transfuziju kod privatnika. Sve u svemu, mnogo mogućnosti za korupciju i diskriminaciju.
Uviđam da treba definisati je li krv roba (onda svako može da je kupuje ili prodaje), nije uopšte roba (onda niko to ne sme) ili je strogo kontrolisana roba (onda treba da se precizno i nažalost podužom legislativom regulišu odnosi, gde, kada i ko sme, i kome, da kupuje ili prodaje, tako da svakom učesniku u procesu bude jasno koja su mu prava i obaveze).
Idemo redom.
Ako krv nije roba, niko ne sme da je kupuje i prodaje, to je prohibicija. Posledice prohibicije su da se time bave samo kriminalci. Cena odlazi u nebo, kako direktna, ona koja se plaća pri kupovini, tako i indirektna, kroz poreze kojima se finansira policijski aparat koji sprovodi prohibiciju. Istovremeno, pošto je nabavka otežana, kvalitet opada tako da se prodaje i kupuje đubre. Događa se tačno ono što se uvek događa kad se nameće prohibicija, svojevremeno alkohol, sada narkotici.
Strogo kontrolisana trgovina je u stvari nasilni monopol državnog aparata. Opet cena raste a kvalitet opada, kao kod svakog nasilnog monopola. Legislativa ne pomaže jer se zakon jednostavno ne primenjuje kada to državnom aparatu ne odgovara.
Naravno da je krv roba. I naravno da je tržište jedini efikasan i moralan mehanizam za razmenu.
Vrlo mi je bitno da znam je li istina da se krv prodaje! Dao sam krv 9 puta i jako me zanima da li je neko omastio brk! Odakle vam ta informacija?
Prikupljanje krvi kosta i radi ga samo zavod za trasfuziju, tako da kad je rec o prodaji krvi privatnim bolnicama, verujem da se naplacuju samo troskovi prikupljanja, jer bi u suprotnom pukao veliki skandal mnogo pre ovog bloga...
Nelogicno je da privatne bolnice krv dobijaju potpuno za dz, zar ne?
Sto bi bilo nelogicno da je dobiju za dz ako je koriste u svrhu lecenja za koju je ljudi i daju ?
Pa ja i jesam napisao daje dobijaju za dzabe, da placaju samo operativne troskove prikupljanja te krvi, jer to prikupljanje neko mora i da odradi.
Citaj pre nego sto odgovoras...
Post a Comment