Ta cifra se besomučno ponavlja godinama, sada je i Obama upotrebio u nedavnom govoru, ali pouzdano nije tačna. Ona se odnosi na ukupan broj ljudi na teritoriji SAD koji nemaju osiguranje. A od te ukupne cifre:
7 miliona su ilegalni imigranti;
12.5 miliona ima pravo na Medicaid ili Medicare, državna osiguranja za starije, decu, siromašne i ugrožene, ali se u njih nije upisalo;
20 miliona ima dohodak duplo veći od nivoa siromaštva ili $41.300 godišnje za četvoročlanu porodicu;
Kada se to oduzme ostaje 6.5 miliona Amerikanaca na koje se ceo svet sažaljeva jer nemaju zdravstveno osiguranje. To je nešto malo preko 2% stanovništva.
Postoji mnogo problema sa američkim zdravstvenim osiguranjem. Jedan od nih je da se individualna kupovina osiguranja oporezuje, zbog čega je osiguranje preko poslodavca jeftinije, zbog čega je osiguranje često vezano za posao i ljudi koji izgube posao izgube i osiguranje. Ali to je posledica državne politike podsticaja poslodavcima da zaposlenima daju osiguranje. Drugi problem je što savezne države imaju različite zdravstvene politike i nameću osiguranjima obavezu pokrivanja pojedinih stvari, zbog čega je kupovina osiguranja van svoje države nemoguća, pa je konkurencija time ograničena. Treći problem je sudska praksa ogromnih obeštećenja u slučaju lekarskih grešaka, zbog čega su i zdravstvene usluge i osiguranje neminovno skuplji. Četvrti je striktna državna regulacija uslova za medicinske usluge, kontrola izgradnje bolnica, ograničenja ulaska u posao i esnaf medicinskih radnika. Sve ove stvari podižu ukupnu cenu zdravstva u SAD, sve proističu iz državno nametnutih obaveza i regulacija i sve su rešive liberalizacijom zdravstva i zdravstvenog osiguranja.
Ali broj neosiguranih građana, ta cifra koja se toliko vrti po medijima, nije jedan od problema američkog zdravestvenog osiguranja. Kada se od navodnih 46 miliona oduzmu ilegalni imigranti, zatim oni koji ustvari već imaju osiguranje, kao i oni koji imaju sredstava da ga kupe ali neće, ostaje 6-7 miliona neosiguranih koji ne mogu da priušte osiguranje.
Ovih 20 miliona koji mogu da kupe osiguranje ali neće, su uglavnom mlađi ljudi sa nižim dohocima, koji se na to svesno odlučuju. I ja sam dugo živeo u Americi bez osiguranja na taj način, jer sam pretpostavljao da mi je u tim godinama rizik teške bolesti dovoljno mali da se ne isplati kupovati osiguranje, a lekove za prehladu uvek mogu kupiti u apoteci. Kupio sam ga kasnije kada je jedan univerzitet ponudio program po nekoj smešnoj subvencionisanoj cifri. I to je normalno, ljudi koji nemaju osiguranje nisu jedni te isti ljudi. Većina ga u nekom trenutku nema a onda kasnije možda odluči da ga kupi, ili ga nema jer čeka da ga dobije sa dobitkom posla. Osiguranje je lična odluka kao i svaka druga kupovina.
13 comments:
kolicina dezinformacija o americkom zdravstvu u srpskim medijima je frapantna.
inace, ovo zena, koja nam ovde objasnjava kako jadan "Obama nailazi na žestoke otpore bogatih, privatnih osiguravajućih kompanija, koje, rukovođene isključivo željom za sopstvenim profitom, ograničavaju i uskraćuju osiguravajuće pokriće" (ne glede da su osiguravajuce kompanije na strani obame a glavni otpor dolazi od obicnih gradjana) je ona ista zena koja je zagovarala ideju o potrebi proracunavanja "isplativih" terapija i birokratskoj kontroli lekarskih odluka.
Bloomberg je danas objavio zanimljiv clanak:
http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601082&sid=aNkLyH2VecGM
Šta tačno znači kupovina preko poslodovaca? Poslodavci biraju sa kojim će osiguravajućim kompanijama zaključiti ugovore o kolektivnom osiguranju zaposlenih ili šta? Ako je to u pitanju, onda je takvo rešenje destruktivnije po pojedinca nego što izgleda na prvi pogled! Ili se varam?
postoje razlicite opcije - jedna su firme koje same placaju medicinske troskove zaposlenih(self-insured), a drugo su ovo sto kazete, poslodavac kupi osiguranje za sve zaposlene. ja nisam sigurna da bi ukidanje poreza na individualno osiguranje to resilo.
Nije mi samo jasno zašto ne dopustiti ljudima da sami izaberu kod koje osiguravajuće kompanije će se osigurati? Čemu oporezivanje inidividualne kupovine osiguranja, osim ako ne da poslodavci preko "ekonomije obima" ostvare uštedu na račun zaposlenih? To zbog toga što mi se čini da je kolektivno osiguranje "veštački" jeftinje zbog poreza, a to je opet na neki način favorizovanje poslodavaca u odnosu na zaposlene, sve pod državnim kišobranom! Ne kritikujem ništa, samo polemišem jer nisam dobro upoznat sa situacijom! Zašto ne bi bilo koja kupovina osiguranja bila oporezovana ili oslobođena poreza, šta god?
slazem se da treba i individualnu kupovinu osiguranja osloboditi poveza i da je to jedan od razloga zasto je osiguranje preko poslodavca jeftinije (navodno je ta razlika u porezima nastala u periodu kad su nadnice bile zamrznute). moja dilema je da li je to jedini razlog.
Naravno da treba osloboditi, ili barem izjednačiti tretman. Sve je to počelo davanjem poreskih podsticaja poslodavcima da kupuju osiguranje, ali posledica toga je ova diskriminacija na štetu individualnih osiguranja.
SAsa,
Politika da se zdravstveno osiguranje vezuje za zaposlenje je posledica kontrola cena i plata iz II svetskog rata. Posto su nadnice bile kontrolisane, onda su poslodavci, da bi privuli radnike nudili besplatno zdravstveno osiguranje, penzione planove i slicne "fringe benefits". Posle rata, to nije ukinuto nego je samo cementirano izuzimanjem iz poreza dela dohotka poslodavca koji se daje za zdravstveno osiguranje. To su sindikati izdejstovavali. Dakle, ratna kontrola cena i danasnji asimetricni poreski tretman, tj diskriminacija individualnog osiguranja, su jedini razlog za postojanje takvog sistema. Lek za to nije nacionalizacija zdravstvenog osiguranja, nego ukidanje preferencijalnog tretmana osiguranja preko poslodavca, uz cak eventulano davanje poreskog izuzeca pojedincu na dohodak koji da za zdravstveno osiguranje (sto je mislim Mekejn predlagao).
U tom slučaju, Mekejnov predlog mi se doima kao najrazumnije rešenje, s tim što bi možda valjalo da ostane i poresko oslobođenje za poslodavce...pa ko voli, nek izvoli...
Post a Comment