Pages

03 September 2009

Srpski nacionalizam

Umro je Danko Popović, ne bih ni čuo da nije Miša Đurković napisao u današnjoj Politici.

Osim "Knjige o Milutinu" mislim da ništa drugo nisam pročitao, ali i da je samo to napisao, dosta je. Ne sećam se tačno kada sam čitao, ima sigurno 15-ak godina, ali mi je knjiga ostala duboko u sećanju, verovatno jedna od najboljih domaćih koje sam do tada pročitao.

Neki u toj knjizi vide srpski nacionalizam, ja vidim istoriju patnje srpskog seljaka. Koliko se ja sećam knjige (a pročitaću je ponovo) ona je kritika srpskog predratnog nacionalizma makar koliko i komunizma. Evo, par citata, našao sam sada elektronsku verziju knjige:

Idem kući i sve razmišljam o tim Slovenima. I da l' će da bude ko što učitelj reče. Teško ti, bre, da te u rat uvlače kad kome prasne ćef. Uvuku te u nešto što ne razumeš. Bogami. Slušo sam ja i otpre mloge one školce. Dođu prekoleta na ferije, pa se raspričaju o oslobođavanju svi krajeva de žive naša braća - čuješ, naša braća, a moja braća izginula zbog neke "naše braće". Kažem ti, raspričaju se pred opštinom, pred školom ili crkvom, kako-kad, pa sve ko da će neko da im pokloni ono što bi oni mogli da ištu. Sećam se jednom o Velikoj Gospojini, pred opštinom - raspričao se Velibor Rović. Onako dugačak, pripo se na jedan kamen pa veze li veze. Oslobodili smo, kaže, Makedoniju. I staru Srbiju, pobedili smo na Kumanovu i na Bregalnici, sad ćemo da se okrenemo našoj braći u Bosni, Ercegovini i u Dalmaciji.

Sve tako Velibor, ko da mi samo treba da se okrenemo, pa da se tako i ostvari ono što je on naumio.

Dobro, Velibore, a koliko će to da košta? - javi se Čedoljub Petrović, bio onda još živ. Oće li nam čeljad biti brojnija i veselija?

Čedoljub star, al ume da misli. Koju smo mi vajdu imali od dojakošnji ratovanja? - veli.

E ne radi se o vašim ambarima i koševima, štalama i torovima, o ujedinjenju se radi, - drzak, bogati, Velibor, drzak, a nema ga šaka jada, dugačak ko pritka. I bolestan. Tuberkuloza samo što ga nije načisto pojela, al eto, oće i on da određuje sudbinu zemlje i naroda.


I još jedan citat:

Ja slegnem ramenima, ne razumem srpska posla i srpsku računicu. Nisam siguran da zbog toga i ova deca treba da stradaju. Dobro - pitam ga, čovek je škole u Beču učio - beše li na svetu još kojeg naroda da je satro decu zbog države i neki krajeva i, ako beše takoga naroda, šta bi s njim, usreći li se?

Mi ovaj rat ne smemo da izgubimo, to tebi, Milutine, ne može biti jasno, to su neka viša znanja.

Kako, bre, ne smemo da izgubimo rat a smemo da izgubimo narod - mislim se. Pa jel' tako sinovče? Šta ti znači da dobiješ rat a da satreš narod?

Posle sam vido tu računicu, al dockan. Dođe vreme, trebaju ti ljudi, treba ti pamet, Srbi su ti potrebni više nego ikad, al de su, nema nji, ostali su u snežnim vejavicama. Pojela i' Albanija. Pa jel' tako? Ne niču ljudi ko pečurke. Lažu oni koji kažu da je narod ko i trava - kosiš ga, a on se podmlađuje.

7 comments:

Saša said...

Možda bi neko trebao da napiše pravu istoriju srpskog naroda. Npr. o tome kakav kafanski kavgadžija je bio Karađorđe koji je ubio rođenog oca i koji je za to tražio oprost od naroda... Oni mu naravno oprostili, a on im za uzvrat poklonio, ako se ne varam, dva pečena vola i po sto litara rakije i vina... By the way, to je inače rodonačelnik dinastije Karađorđevića od kojih Mick Jagger bolje govori srpski jezik :-) Ili bi se neko možda mogao pozabaviti sinom, onog ološa, Nikole Pašića, u odnosu na koga je Marko Milošević bio Majka Tereza... S druge strane, čudi me da do sada niste ponešto napisali o liku i delu Lazara Pačua koji je odbio da kreditira kralja Petra i umesto toga se ponudio da mu bude žirant... Divna anegdota i čini mi se više nego prikladna za ovaj blog :-)

Marko Paunović said...

Ja bih napisao, da sam za to cuo. :)

Vlada said...

"Knjiga o Milutinu" treba da bude obavezna lektira, makar u srednjoj školi. Isto kao i pripovetke Radoja Domanovića. Njegovo "Razmišljanje jednog obicnog srpskog vola" je fenomenalna priča.

" Cime se ponosi moj gazda i ostali njegovi sugradjani,
Srbi? Zasto toliko dizu glave i s naduvenom gordoscu i prezrenjem
gledaju na moj rod?... Ponose se otadzbinom, ponose se time
sto im je milostiva sudbina dodelila da se rode ovde u Srbiji.
Pa i mene je majka otelila ovde u Srbiji, i ne samo da je ovo
otadzbina moja i oca moga, vec su i moji stari, kao i njihovi,
svi zajedno presli u ove krajeve jos iz stare slovenske po-
stojbine. Pa niko od nas volova ne osecase ponos zbog toga,
vec smo se mi uvek ponosili time koji vise tereta uz brdo moze
povuci, a nijedan vo do danas ne rece nekom svapskom volu:
"Sta ti hoces, ja sam srpsko vo, moja je otadzbina ponosna
zemlja Srbija, tu su se otelili svi moji stari, tu su, u ovoj
zemlji, i grobovi predaka mojih|" Boze, sacuvaj, time se mi
nikad nismo ponosili, to nam ni na um nije padalo, a eto se
oni i time ponose. Čudni ljudi"

Saša said...

Pa taj srpski oslobodilac Karađorđe je pored oca, ubio i rođenog brata, to zaboravih napisati... Ili npr. oni nesretni hajduci Veljko i Stanko! Kakav ološ!!! Nešto slično kapetanu Draganu i Arkanu! Pa trgovci koji su za vreme I svetskog rata srpskoj vojsci prodavali brašno pomešano sa peskom, a sve uz blagoslov sina Nikole Pašića. Ima toga još... Možda jednog dana napišem knjigu... A za njih su svi čuli, dok za Lazara Pačua i Kostu Cukića samo mali broj odabranih...

Marko Paunović said...

Evo ja cu prvi da kupim tu knjigu.

Ivan Jankovic said...

Popovic se uvek deklarisao kao veliki Obrenovicevac. I srbijanski, ne sprpski nacionalista. To je cesto bivalo pogresno shvaceno.

Pokojni Ivan Djuric koji je bio "gradjanista" i "izdajnik" najgore vrste isto je bio srbijanski nacionalista. Smatrao je komunizam ujdurmom "spoljnjih" Srba koja je nametnnuta Srbiji kao strano telo. Pricao je, secam se kako "nisu moji UZicani nosili petokraku nego neki drugi".

Mislim da je problem sa Popovicem to sto se on u jednom trenutku sojuzio sa pravim nacionalistima. Njegovi napadi na Jugoslaviju su se na kraju utopili u nacionalisticke harange protiv "neprijatelja" Hrvata i Slovenaca, a ne protiv srpske radikalske politike prolivanja srbijanske krvi za osvajanje vansrbijanskih teritorija.

Ivan Jankovic said...

P.S. A Djurkoviceva rankovicevska pohvala Popovicu samo potvrduje ono sto sam napisao, nazalost. :)