Blic piše o tome kako se u Srbiju uvoze razni poljoprivredni proizvodi koji uspevaju u Srbiji, poput pasulja, belog luka i lešnika.
Komentatori su, naravno, potpuno besni. Uzgred, svi oni bi, naravno, kukali da sutra beli luk poskupi kao posledica zabranjenog uvoza. Sigurno bi im bio kriv Mišković.
Ali, nije to poenta. Poenta je što je Blic dao podatke o količini i iznosu tog skandaloznog uvoza. Ukupno je uvezeno 98t različitih sorti pasulja (13 grama per capita), vrednosti 80 hiljada evra, 710t belog luka (94 grama per capita) vrednosti 240 hiljada evra, a paprike (slatke, u sirćetu) 76t (10 grama per capita), vrednosti 90 hiljada evra.
Na osnovu toga, Milan Prostran iz PSK traži da se ubuduće između 5% i 10% budžeta izdvaja za poljoprivredne subvencije, umesto sadašnjih 2,2%.
O svemu tome imam potpuno drugačije mišljenje.
12 comments:
Tako su mazili i pazili malinare, pa su, gle čuda , postali potpuno nekonkurentni Poljacima!
Hoću i ja da me subvencionišu :))
Najveći problem srpske poljoprivrede jeste suviše veliki broj poljoprivrednih gazdinstava (330.000), propraćeno sa hroničnim nedostatak preko potrebnog "know how-a"! Ljudi se poljoprivrednom bave po inerciji, odnosno u najvećem broju slučajeva uzgajaju ono što su uzgajali njihovi djedovi i očevi, lišeni svakog osećaja za potrebe tržišta! Naravno, država svojim subvencijama, garantovnim otkupnim cenama i robnim rezervama značajno doprinosi tome! Drugim rečima,najveći problem je što se suviše veliki broj ljudi bavi poljoprivredom, a uopšte se ne razumeju u poljoprivredu! Za početak bi država trebalo da prestrane ohrabruje njihov amaterizam, tako što će stvoriti odgovarajući "pravni okvir" kojim bi se pokrenu preko potreban proces tržišnog darvinizma u poljoprivredi! Predlažem da prvi korak bude zabrana traktora u gradskom saobraćaju :-) Iako je možda na prvi pogled smešno, mrtav sam ozbiljan! Zahvaljujući tome, smanjio bi se broj saobraćajnih nesreća, uštedelo gorivo ostalih učesnika u saobraćaju, smanjilo zagađenje okoline i poljoprivrednici "naterali" da za transport poljoprivrednih proizvoda koriste mnogo efikasnija prevozna sredstva! Naravno, neće svako od njih moći da kupi kaminon ili kombi, ali barem će se u određenoj meri dugoročno uticati na smanjenje broja onih koji ne treba da se bave poljoprivredom!
Sasa,
Vise ne postoje garantovane otkupne cene.
Država Srbija će od zemljoradnika otkupiti 60.000 do 70.000 tona pšenice po ceni od 13 dinara po kilogramu da bi zaštitila proizvođače, izjavio je ministar poljoprivrede Saša Dragin. On je novinarima u Novoj Crnji kazao da će Ministarstvo poljoprivrede, da bi zaštitilo proizvođače, kontrolisati i sva otkupna mesta za žito.
Dragin je kazao da će biti uveden nov način pomoći poljoprivrednicima, koji će im omogućiti da pšenicu ovogodišnjeg roda zamene za mehanizaciju, pri čemu će cena pšenice po kilogramu biti tri dinara viša nego na Produktnoj berzi u Novom Sadu.
Kada sam mislio na garantovanu cenu otkupa, mislio sam na intervencije države kojima se pokušavaju naknado eliminisati negativni efekti pogrešne procene poljoprivrednika! U tom kontekstu, kada kažem garantovana cena otkupa, mislim pre svega na cenu koja "veštački" čini proizvodnju isplativom!
Da, zaista je đavo u detaljima!
Drugim rečima, garantovana u smislu da neutrališe neizvesnost i veštački garantuje održivost proizvodnje!
Molba za Sašu:
Ajd malo se batali tolikih znakova uzvika, leba ti. Uglavnom pametno zboriš, ne treba ti još i da vičeš, izgleda pretenciozno ili kao da si nesiguran u svoje reči, pa kao da naglasiš...
YoKey, niti sam pretenciozan, niti vičem, naprosto volim uzvičnike :-) To mi je profesionalna deformacija, pa kada se trudim da naglasim dramatičnu važnost nečega, povisim ton, tako da uzvičnike stavljam više podsesno pošto upotrebljavam slepo kucanje :-) Kao što rekoh đavo je u detaljima! Neke od prednosti verbalne komunikacije "licem u lice" nemoguće je nadoknaditi. Ali čovek se uči dok je živ, tako da ću drage volje pokušati uvažiti tvoju sugestiju ili kritiku, svejedno je. Cenim da je na mestu!
Sasa,
Vec ste pomenuli robne rezerve, nema onda smisla pominjati i "garantovane otkupne cene".
To sto drzava svake godine odlucuje da otkupi neke kolicine po nekim cenama je naravno problem, ali se ne radi o garantovanim cenama, jer niko zivi unapred ne zna da li ce, kada ce, koliko ce i po kojoj ce ceni drzava nesto otkupiti.
Gospodine Paunoviću,
potpuno ste upravu. Greška je isključivo moja. Ne treba gubiti vreme na besmislene rasprave. Naročito ako se tiču semantike.
Npr. možemo do sutra da raspravljamo da li Robne rezerve moraju da otkupljuju pšenicu po cenama koje su iznad tržišnih ili moraju da otkupljuju baš po cenama kojima se nečija individualna poljoprivredna proizvodnja veštački čini održivom, a koje pri tome nisu garantovane, jer ne garantuju ništa unapred, kako vi kažete.
To nije bila namera mog komentara, nego isključivo da istaknem na problem odsustva tržišnog darvinizma, a koji je posledica suviše velike izvesnosti koju je država veštački stvorila poljoprivrednicma. Naravno, odsustvo tržišnog darvinizma eliminiše pozitivnu selekciju, što opet za posledicu ima odsustvo specijalizacije itd. Ukratko, nije poljoprivreda za svakoga i nekakav usud, ali je država svojim merama učinila da je ljudi shvataju upravo tako - kao usud i zlu sudbinu. Vrlo mali broj ljudi je shvata kao nešto što donosi nekakav ekstra profit. I sve dok država bude npr. preko robnih rezervi otkupljivala pšenicu po cenama koje su iznad tržišnih, rizik od neuspeha će biti u određenoj meri minimiziran, a odsustvo rizika znači da će npr. srpski malinari postati nekonkurentmi npr. malinarima iz Moldavije!
Eto, i uzvičnik sam samo jednom iskoristio, ako se ne varam.
=) Nije bila kritika, nego molba, kao što napisah.
Sve je to ok, dok se ne predje na CAPS LOCKOVANO PISANJE!!! :)
Post a Comment