Čudna vrsta libertarijanaca raste u Washingtonu D.C. i bližoj okolini. Videli smo pre neki dan dvojicu koji misle da treba ujediniti klasični liberalizam sa socijalizmom. Evo sad jednog još značajnijeg korifeja slobode pojedinca. Tyler Cowen, profesor na Univerzitetu Georg Mason (u neposrednoj blizini Vašingtona), samoproklamovani "libertarijanac" i kolumnista Njujork Tajmsa (!) ima članak u kome kaže da je rešenje ekonomskih problema Amerike u većoj inflaciji! Nadovezujući se na nekog drugog profesora, a zapravo na staru Menkjuovu tezu iznetu u članku u Njujork Tajmsu koji smo ovde komentarisali već, on tvrdi da je jedini način da se podstakne potrošnja i pozajmljivanje od strane banaka taj da Fed uvede nametne negativnu kamatnu stopu i višu inflaciju, i tako natera banke da daju više kredita a ljude da troše pare umesto što štede.
Naravno, ovo nije nikakvo iznenađenje od nekog ko je napisao: "We should embrace a world with growing wealth, growing positive liberty, and yes, growing government. We don’t have to favor the growth in government per se, but we do need to recognize that sometimes it is a package deal.". U istom tekstu kaže kako je pozitivna sloboda važnija od negativne, kako globalno zagrevanje predstavlja problem koji opravdava dodatnu državnu intervenciju, kako treba odustati od pokušaja smanjenja države blagostanja i more sličnih libertarijanskih uvida ala Willkinson i Lindsay. Sad je svemu tome dodato i karakteristično libertarijansko uverenje da je inflacija lek za recesiju.
8 comments:
Ivane,
Prvo, koju smo to "dvojicu" videli pre neki dan, kako pokušavaju ujediniti klasični liberalizam i socijalizam? Ja sam video samo jednog (pa i njega opreznog u toj nakani), dok se drugi opirao toj ideji.
Drugo, kakve veze ima libertarijanizam sa jačanjem države? Ako je neko danas za jačanje državne intervencije u SAD, onda može biti reči samo o nekome ko nikada nije bio libertarijanac ili o nekome ko je to NEKADA bio.
Treće, šta vam znači otrovna pribedba protiv slobode pojedinca? Zar nije ona i za liberale (klasične pa i druge) i za libertarijance osnovni cilj? Znači li sve ovo da ste vi lično napustili ideju slobode pojedinca kao osnovnog cilja politike?
Prvi su bili samoproklamovani liber(AL)tarijanci, a sada imamo Cowena koji se koliko je meni poznato uopšte ne izjašnjava kao libertarijanac. Mnogi ga percipiraju kao to zato što je na GMU ali to je greška. Caplan je čak napisao ovaj post gde se čudi zašto ljudi misle da je Cowen libertarijanac kad on uopšte ne pokušava da bude.
Slaviša, nisu svi "prvi" bili liberaltarijanci, nego samo jedan od njih.
Ok, računam da je Ivan mislio na Wilkinsona i Lindsayja.
A, to? Mislio sam da je uključio J.Norberga. Nesporazum.
Misliš Goldberga. :)
Da, uvek ih pobrkam. Pogotovo što je jedan Jona a drugi Johan.
Da, mislio sam na Lidsaya i Willkinsona. Ali, uzeo sam ih kao primer, mnogo jos ih mozete naci.
Lighhouse, cinjenica da ste pobrkali Norberga i Goldberga nije tako cudna. Norberg je pravi libertarijanac, dok je Goldberg konzervativac/libertarijanac. Njih dvojica su mnogo blizi medjusobno, nego bilo koji od njih sa Cowenom ili Willkinsonom.
I za Slavisu i Lighthousea,
Jos jedna stvar. Ja se slazem da neko ko kaze da je jacanje drzave ok, ne moze biti libertarijanac, u konvencionalnom smislu reci. Ali Cowenov esej koji sam linkovao nije bio nikakva kritika libertarijanizma kao takvog, nego skup predloga kako da se on ucini efikasnijim u modernim uslovima. Covek sebe vidi kao libertarijanca, samo "pragmaticnog", i kritikuje savremeni libertarijanizam kao suvise ideoloski i "drven". NE sumnjam da bi se Willkinson i Lindsay svim srcem slozili. Ovo je vrlo stara taktika, ciji je pionir bio Hajek. To je taktika koja kaze da "pravi" i "efikasni" liberalizam nije "drveni" lasefer, nego neka mesavina nastala prihvatanjem najvaznijih socijalistickih ideja vremena. Hajek je mislio da sustina liberalizma mora da bude u prosirenju uloge vlade kroz antitrust i kontrolu monopola te socijalne reforme, dok Cowen misli da "istinski" efikasnni libertarijanizam podrazumeva prosirenje vlade da se kontrolisu efekata globalnog zagrevanja, zastite intelektiualnih prava i mnogo cega drugog. I jedan i drugi se slazu da je drzava blagostanja tu, ali da liberalizam uopste nije nespojiv sa njom, i da ne treba da se mnogo brinemo zbog rasta drzave.
Post a Comment