Mislim da bi stvari bile veoma, veoma drugačije.
Na primer, verujem da bi mnogo više para išlo siromašnima. Sada su programi koji su direktno usmereni na siromašne jedva 2% BDP-a. I pored sve priče o tome kako se znatna sredstva u Srbiji usmeravaju ka siromašnima, to prosto nije tačno - u Srbiji postoji samo nekoliko programa koji su eksplicitno usmereni ka siromašnima - MOP, dečiji dodatak i možda još nešto. Svi ostali programi preraspodele nisu means tested. Tako dolazimo u situaciju da jedna osoba, koja ima malu domaću penziju, ali zato ima veliku kanadsku penziju, dobija od grada Beograda "pomoć od 4000 dinara za penzionere sa niskim primanjima", kojom plaća kafu na skijalištu u Švajcarskoj (istinita priča). Slutim da bi "dobrovoljna alokacija plaćenih poreza" znatno veća sredstva usmerila direktno ka siromašnima. Pored siromašnih, čini mi se da bi "profitirali" kultura, nauka i obrazovanje, pošto narod veruje da tim oblastima treba pomoći (makar relativno, u odnosu na druge stvari).
Šta bi se još promenilo? Mislim da bi ovakav sistem doveo do dramatičnog smanjenja subvencija privredi i poljoprivredi. Iako većina građana misli da treba podsticati domaću privredu, izvoz, investicije i poljoprivredu, nisam siguran da bi pre dali pare njima nego "siromašnima" ili "učiteljima". Nisam siguran kako bi policija prošla.
Ali, ono što znam je da bi u takvom sistemu političari koji vode državne organe morali da budu daleko pažljiviji u onome što rade i na šta troše pare, jer bi jedan skandal mogao veoma skupo da ih košta. Upravo zato, ovo nigde i nikada neće biti sprovedeno.
1 comment:
Sistem koji opisuješ je država koja se upinje da imitira slobodno tržište - da omogući slobodno raspolaganje svojim vlasništvom i davanje novca onom kome ti hoćeš jer misliš da tako treba. Naravno da bi stvari bile veoma, veoma drugačije. I tačno, ova utopija nigde i nikada neće biti sprovedena. Samim tim što je reč o državi, političarima je na raspolaganju monopol prisile, pa će uraditi ono što im je u interesu - gušiće slobodu.
Da bi se ostvarilo ono o čemu sanjaš, da to ne bi bila utopija, monopol na prisilu mora da nestane. Tada svako svojim vlasništvom raspolaže slobodno i daje novac onom ko ga prema njegovom mišljenju zaslužuje. A nestanak monopola prisile znači da država mora da nestane. Ako stvarno želiš slobodu, moraš biti anarho-liberal.
Post a Comment