Na Kosovu, ovo bi verovatno značilo neku vrstu podele između Albanaca i Srba, uz zajedničko priznavanje nezavisnosti, garancije svih prava za manjine i čitav niz olakšica (ustupaka) od strane EU. Bosna je mnogo komplikovanija. Tamo bi rešenje verovatno uključivalo oblikovanje drugačijih odnosa unutar Bosne i dozvoljavanje Republici Srpskoj, srpskom delu podeljene zemlje, da održi referendum o nezavisnosti.
Pogledajte ovde ko je ovo napisao. Mislim da ćete se iznenaditi.
9 comments:
Kolikogod nekim ljudima ne bilo jasno kako je moguce da neki narodi ne zele, niti ce ikada zeleti da zive zajedno, to je cinjenica, a uvazavanje neprijatnih istina je put ka odrzivim resenjima.
Moje duboko uverenje je da Bosna i Hercegovina ne treba postoji kao drzava jer je kao svoju zemlju ne priznaje vise od polovine njenih gradjana. To se nece promeniti ni za 10 ni za 50 godina, i to ne moze promeniti ni Visoki predstavnik, ni sto sargarepa i batina.
Isto tako za Srbe i Albance je bolje da se izvrsi konacna podela, a ne da se jos decenijama preganjamo oko maksimalistickih ideja. To naravno ukljucuje priznanje Kosova od strane Srbije.
Naravno, moguce je da nista od ovoga nece zaziveti u skoriije vreme, ali ce posledice nasilnog odrzanja BiH i pat pozicije oko Kosova biti skuplje i na kraju ce se morati uvaziti realnost, ma kako se ne uklapala u vrednosti koje su danas dominatne u civilizovanom svetu. Ili mozda gresim, ako pogledam Belgiju, cini mi se da nismo izuzetak.
Aleksandre:
mislim da je glavni argument protiv podele BiH u stvari moralni argument protiv nagradjivanja politike etnickog cistenja i genocida na kome bi ta podela pocivala. Naime poruka koja bi se poslala nezavisnoscu RS jeste da je pozeljno etnicki pocistiti sopstvenu teritoriju da bi se na kraju dobila nezavisnost.
Naravno, neko ce reci: pa u cemu je razlika onda sa Kosovom. Tu naravno ima mnogo argumenata i za jednu i za drugu stranu. Meni su blizi oni koji govore da su to dva odvojena slucaja. I o tome se moze raspravljati.
Kada je rec o BiH, sve tri strane su bile priljezne u etnickom ciscenju, samo je jedna mogla da bude "uspesnija" u tome jer je vojno dominirala. Ista stvar je i sa zlocinima,jednako su gnusni, samo sto se srpski danas s pravom osudjuju, dok se zlocini, na primer Bosnjaka, precutkuju, iako su bilo jednako gnusni kao srpski. S druge strane, nazovi multietnicnost Sarajeva u ratu je ostvarena kroz prisiljavanje manjinskog stanovnistva grada da ostane u gradu.
Inace, etnicko ciscenje i sve baljezgarije naroda BiH ne menjaju cinjenicu da tu drzavi i pre i posle rata kao svoju ne priznaje vise od polovine stanovnistva, te da je kao takva bila i ostala nedonosce.
Aleksandre:
to je jedno tumacenje rata sa kojim se ja ne slazem. I cini mi se da je u tome glavni problem. U zavisnosti od vaseg vidjenja rata vi cete moci da tvrdite da RS moze da bude nezavisna.
Ne znam koliko je taj argument o tome da ljudi ne zele da zive u toj drzavi stoji. Koliko je Nemaca zelelo da zivi u Poljskoj posle WWII ili u Francuskoj etc.
Mozda je to ne primereno poredjenje, ali se vracamo na to da ako tumacite rat kao srbijansku agresiju, onda vam ta cinjenica da tamo ljudi ne zele da zive ne znaci puno.
Tesko je da se dva oprecna vidjenja mogu usaglasiti, to sta vise nije neophodno. Verovatno je da ima jos dobre argumentacije na obe strane i mogucnosti za pobijenje iste. Ono sto mene kopka je zasto je danas politicki nekorektno ako zelite da budete evropejac u Srbiji reci da je rat u BiH bio gradjanski, da su Kravice gnusne kao i Srebrenica, da nisu Srbi ti koji su torpedovali poslednju sansu za mir u BiH i jos mnogo toga sto se ne uklapa u jednu, rekao bih, krajnje iskrivljenu sliku o varvarskima agresorima i dobrim braniocima.
Ono sto ja nikada nisam video u BiH od 1992. godine je postojanje jasne gradjanske ideje koja dobija vise od 1% glasova na izborima. A i pre 1992. godine to je bilo jedva oko 10%.
Aleksandre:
pa verovatno nije korektno zato sto vecina ljudi (including myself) koja kaze da to nije korektno veruje da to nije istina. Osim toga, vecina tih argumenata se uglavnom koristi da se negira genocid u Srebrenici i namera srbijanskog vrha o ucestvovanju u ratu u Bosni. Sto opet ne znaci da navedene argumente VI koristite u gorepomenute svrhe.
Igore,
Ako bi se argument zasnivao na tome kako je neka zemlja nastala, malo drzava bi danas postojalo.
Najveci broj drzava je nastao u gradjanskom ili oslobodilackom ratu, ili nakon neke revolucije...
Dokle god postoji Bosna, projekat razaranja Jugoslavije nije završen. Meni se baš sviđa činjenica da u jednoj državi žive Srbi, Hrvati i Muslimani i da niko nije manjina. Voleo bih da se odnosi poprave što više, a popraviće se kad se narod reši hodža i popova i raznoraznih "privrednika" koji su lepo profitirali od prosute krvi pa i sad koriste istu demagogiju da se održe na vlasti.
BiH, Kosovo i deo juzne Srbije su zaista poslednji problem ove vrste na Balkanu. Moje misljenje je da dokle god su ova pitanja otvorena politicke elite na Balkanu ce izgledati ovako kako izgledaju. Pa umesto da goruca pitanja budu visina referentne kamatne stope, coast benefit analiza birokratskog aparata, korupcija, visina poreza,..., imamo situaciju gde se konstatno pominje, suverenitet, integritet, hag, izbeglice, koalicije itd.
Moje problem sa tim se ogleda u odnosu paznje koji se pridodaje ovim dvema grupama pitanja.
Jednostavno mislim da se radi o nezdravom odnosu.
U periodu ispred nas ocekujem sa nestrpljenjem resavanje ovih problema, koje ce konacno pomoci da drustvo krene pravim putem.
Kosovo treba da bude nezavisno, jer drugog resenja i nema. Delovi koji su vecinski spski realno ce biti novi problem, pa zaista mislim da treba da budu izdvojeni iz kosovske drzave. Sa druge strane, ne postoji ni jedan zdravom razumu poznat razlog da gradjani RS, ukoliko to zele, ne organizuju referendum o nezavisnosti.
Ne verujem da drzava koju jedan deo naroda smatra kavezom u kom su oni talac druge strane moze imati dobru perspektivu.
Post a Comment