Richard Epstein, poznati američki pravni teoretičar komentariše predlog predsednika Obame da se na upražnjenom mesto u Vrhovnom sudu postavi sudija Sonya Sotomayor. Sudija Sotomayor je postala predmet raznih kritika uglavnom zbog govora na Berkli univerzitetu (prilično odurne rasističke propovedi) gde je rekla da "Latino žena sa njenim životnim iskustvom će verovatnije donositi dobre odluke kao sudija nego neki beli muškarac koji nije živeo takav život." Nije teško zamilsiti kako bi se proveo neki beli muški sudija koji bi izjavio išta slično. Druga stvar je odluka koja sada dolazi pred Vrhovni sud a koju je kao deo jednog sudskog veća donela Sotomayor ranije, po kojoj se poništavaju rezultati testa za unapređenje u jednoj vatrogasnoj ekipi, samo zato što ni jedan crnac nije položio test. Sve je ovo pobudilo velike kritike kod konzervativaca i libertarijanaca i svih zagovornika originalizma da Sotomayorova zapravo predstavlja kandidata koji simbolizuje radikalnu levičarsku politiku identiteta, koja zagovara obrnuti rasizam, afirmativnu akciju, sudijski aktivizam itd. Čak i sam Epstein u prethodnoj svojoj kolumnni piše nešto slično.
Epstein međutim obrće ploču u novom tekstu. Sad želi malo da kritikuje konzervativizam (to je postalo deo nekog pomodnog rituala među američkim libertarijancima, da se svaki napad na liberale mora radi verodostojnosti propratiti i nekim prigodnim i obavezno jačim napadom na konzervativce. Mada, u ranijoj debati sa Walterom Blockom o eminent domenu Epstein nije uopšte delovao tako "libertarijanski"). Njegov tekst je konfuzna lekcija o razlici između konzervativizma i libertarijanizma upravnoj filozofiji, koja se na kraju svodi na inmplicitno usvajanje socijalističkih pogleda na ulogu sudova, njihovo nazivanje "libertarijanskim" i osudu "konzervativnih" u ime tih kobajagi "libertarijanskih". Evo šta on recimo kaže: "But it doesn't follow from these points that it's a cardinal judicial sin to upset federal or state legislation. Nor does some implicit, overarching judicial norm of "strict construction" condemn most forms of judicial intervention."
Ovo su dve potpuno različite stvari. Prva rečenica je čovek od slame: ni jedan konzervativac nikada ne bi rekao da je veliki greh poništiti neki zakonodavni akt. Naprotiv, svi će se složiti da je poništavanje protiv-ustavnih zakona u opisu posla sudije Vrhovnog suda, te je nejasno s kime ovde polemiše Epstein. Druga rečenica je već izlaganje neke nove aktivističke filozofije koja se protivstavlja "konzervativizmu". Epstein zapravo insinuira da Ustav nema konačno značenje koje sudija mora da štiti, nego da je on otvoren dokument čije pravo značenje ostaje da bude tek otkriveno. On zapravo prihvata intervencionizam "liberala" ali ga iz nekog čudnog razloga želi nazvati "libertarijanizmom" ("najveći deo" intervencionizma je po njemu opravdan). Dalje: "That narrow conception of the judicial role may be congenial to conservatives who think democratic outcomes almost always have greater legitimacy than judicial ones. As a libertarian, however, I do not share that judgment." Opet čist čovek od slame. Koji je konzervativac ikad tvrdio da Kongres može da donese bilo kakav zakon, i da Vrhovni sud nema pravo da ga poništi? Ne, konzervativci samo kažu da sudije nemaju pravo da svojim odlukama kreiraju pravo i pretumačuju i prekrajaju Ustav kako to odgovara njihovim političkim željama. Ne znam šta bi bilo "libertarijansko" gledište po ovom pitanju. Takođe, zapazite mutnu insinuaciju da "demokratski ishodi" nemaju uvek "veći legitimitet od sudskih". Šta bi to trebalo da znači? Ako znači da sudovi nekad imaju pravo da opozovu zakone, to nije sporno i to je opet kucanje na otvorena vrata. Međutim, ja mislim da je reč o nečem drugom - o tvrdnji da sudsko rešavanje nekog "socijalnog problema" kreiranjem presedana koji ima snagu zakona, može biti legitinije od zakona donetog u Kongresu. To je čista filozofija "živog Ustava" po kojoj Ustav nema zakucano značenje i odluke sudova kreiraju zakone a ne tumače ih. Ne, sudski ishodi nikad nemaju veći "legitimitet" od zakonodavnih. Sudski ishodi su u ovom smislu uvek nelegitimni. I nelegalni, što je još važnije. Ako si originalista. Tj "konzervativac". Tj "libertarijanac".
Naravno, "sudijski aktivizam" može da ima i jedno drugačije značenje. Sudovi mogu biti "aktivistički" u odbrani Ustava, tj često intervenisati u zaštiti Ustava, ali to je već retorička manipulacija. Niko ne govori o aktivizmu u tom smislu. Ono što "konzervativci" prigovaraju nije da će Sotomayorova mnogo agresivno gurati originalistički "aktivizam" u kontroli Kongresa, nego da će gurati Sud u pravcu agresivnijeg nametanja ličnih i političkih standarda "empatije za manjine i siromašne" kao pravne filozofije, da će zagovarati ulogu suda kao neizabranog zakonodavnog organa.
20 comments:
Ivane evo par stvari zbog kojih je Epstein u pravu:
1. Sudijski aktivizam uopšte nije doktrina socijalista/liberala. To tako izgleda kada se gleda par skorijih i poznatijih aktivističkih odluka (Brown, Roe v Wade) koje se konzervativcima ne sviđaju. Ali pre (i posle) nego što su liberalni sudovi intervenisali 1937-1980ih, sudovima su vladali konzervativci. Tada su socijalisti i demokrate bili protiv aktivističkih sudova i govorili da treba slušati glas naroda (koji je glasao za Ruzveltove fašističke politike). Slično je i posle 1980ih, kada je sud opet skrenuo u desno, mada ne kao nekada. Liberali su jednako glasni kritičari aktivizma i danas, ako ne i glasniji.
2. Američki pisani ustav postoji koliko i engleski. Znači skoro da ne posotji. Van proceduralnih pitanja, ko glasa i ko je predsednik, u njemu stoji vrlo malo, a to što stoji napisano je dvosmisleno. Ustav danas nije sam tekst, nego skup ranijih odluka o tome kako treba čitati tekst. Ljudi pišu cele knjige o samo po jednoj frazi ustava ("due process" ili "privileges and immunities" ili "general welfare"), tomovi su napisani o svakoj od ovih i mnogih drugih fraza. Lako je reći da sudije treba da sprovode "šta piše u Ustavu" ali problem je što niko ne zna šta tačno piše. Tako da Epstein ne kaže ništa novo kada piše da Ustav nema zakucano značenje. On nije pristalica živog ustava kao neki liberali nego naprotiv, strogog tekstualizma (tumačiti tekst ustava što je vernije moguće), što je konzervativna ideja. Ali prosto ustav je tako napisan da neko mora da tumači fraze iz 18. veka i stavlja ih nasuprot današnjoj legislativi.
3. Vodeći konzervativci, u teoriji i praksi, nažalost jesu pre svega demokrate. I Bork i Posner su pisali knjige o tome je volja naroda iznad sudova i zato su protiv aktivizma. Libertarijanci to ne kažu, i tu je razlika. Epstein ili svih desetak autora sa Volokh conspiracy bloga (volokh.com) su primer takvih libertarijanskih, ali ne konzervativnih pravnika.
Evo slučaja Kelo -- A. Kennedy, sudija kojeg je imenovao Reagan, dao je ključni glas za nemešanje, neaktivizam suda kada je gradska vlast zakonski otimala imovinu Susan Kelo. Bork i Posner tu odluku pozdravljaju, Epstein i libertarijanci ne. (Konzervativci su posle politički počeli da organizuju referendume itd. ali ja govorim o pravnicima.) Dakle u toj situaciji konzervativci su za nemešanje sudova da se ne bi uvredio narod, a Epstein i libertarijanci za sudsku intervenciju, aktivizam, za zaštitu individue.
Ivane:
ja razumem o cemu vi pricate. Ono sto ne razumem, a posebno kod republikanaca, jeste da oni ne "biraju svoje bitke".
Cak i ako je Sotomayorova potencijalno najliberalniji tumac ustava (za sta do sad nisu izneseni ubedljivi dokazi iz njene karijere, ma sta neko izjavljivao na vecerama), to u princincipu ne menja strukturno odnos snaga liberala i konzervativaca.
Mnogo ce biti bitnije kada se uprazni mesto nekog konzervativca. Zbog toga mislim da je cela ova prica oko Sotomayorove nepotrebno tracenje resursa (velike su indicije da ce biti potvrdjena u Senatu) i daje municiju onima koji ce spinovati pricu o zlim republikancima koji mrze Hispanics.
kroz niz vasih tekstova provejava ideja da izmedju konzervativizma i libertarijanizma u sustini nema velike razlike. ali razlika postoji. za razliku od libertarijanizma, konzervativizam je doktrina drustvenog procesa, a ne njegovog ishoda. njegova suprotnost nije ni socijalizam, ni fasizam ni kolektivizam, nego radikalizam. a radikalizam moze biti inspirisan utopijskim idealima raznih vrsta, pa i libertarijanskim.
Evo u današnjem WSJ:
http://online.wsj.com/article/SB124425367341590989.html?mod=googlenews_wsj
Dosadan sam ali evo još nešto od danas, sud je aktivistički stopirao pljačku Krajlserovih investitora koju su Obama i Geithner pokušali i naredio poštovanje ugovora. A odluku je napisala liberalni sudija Ruth Ginsburg (ne piše kako su pojedinačno glasali ali to znači da je ona sigurno glasala za).
http://voices.washingtonpost.com/economy-watch/2009/06/supreme_court_holds_up_chrysle.html?hpid=topnews
Slavisa,
ja sam u poslednjem pasusu napisao da aktivizam ne mora nuzno teorijski, a ni istorijski da znaci samo living Constitution aktivizam. Ali, fakat je da danas znaci, te nije mnogo plodotvorno ukaivati na to kao na neku kritiku "konzervativaca". Dalje, Brown i Roe vs Wade bi trebalo da smetaju i "libertarijanacima" a ne samo "konzervativcima", osim ako uzurpracija zakonodavnih nadleznosti saveznih drzava od strane federalnog Vrhovnog suda nije nekako u skladu sa "libertarijanizmom".
2. Tacno je da se Ustav tumaci razlicito, ali spor izmedju originalizma i living Constitution nije oko toga, nego da li postoji originalno znacenje UStava. Esptein kaze da strict constructionism ne dovodi u pitanje najveci deo "sudijskog itnervencionizma". Uopste nije jasno na sta on misli pod "najvecim delom intervencionizma". Sumnjam da bi neki "konzervativac" imao nesto protiv intervencionizma u zastiti Ustava kako je napisan, te mi se cini da Epstein napada coveka od slame.
Stvar koja je mene zbunila u njegovom tekstu je potpuno besmislena upotreba reci "konzervativno" i "libertarijanski". Po kojoj logici konzervativci veruju da je svaka demokratska odluka u redu i sud nema pravo da je preispituje, kako on insinuira? Konzervativcima se svasta moze prigovoriti ali tesko nacelna filozofija da vecina ima pravo da radi sta hoce. Mozda kritika koriscenja sudova da se politicki prepravlja Ustav kao "aktivizma" nije najsrescnije, ali je nejasno zasto je to "konzervativno" ili "nelibertarijanski". I zasto bi zalaganje za aktivne sudove koji sprovode originalno znacenje Ustava bilo "anti-konzervativno" i specificno i ekskluzivno "libertarijanski"?
Dodatno, ako je zaista tacno da je toliki problem elementarno se sloziti oko toga sta u Ustavu pise, onda je to dodatni argument, upravo sa libertarijanskog, minimal state gledista, za vrlo rezervisan Vrhovni sud. Onda je originalisticki "intervencionizam" nacelno nemoguc, a moguc samo socijalisticki, konstruktivisticki.
Glas naroda,
"Konzervativizam" ima onakvo znacenje kakvo ima tradicija koju "konzervira". I dobar je ili los onoliko koliko tu tradiciju smatyrate dobrom ili losom. Posto je liberalni konstitucionalizam najjaca americka tradicija, konzervativac tamo po definicji mora biti klasicni liberal tj "libertarijanac". Zato je meni uvek vrlo cudno kad americki "libertarijanci" pokusavaju da to nekako falsifikuju, protivstavljajuci klasicni liberalizam i konzervativizam, kao recimo Epstein u ovom tekstu.
"Sumnjam da bi neki "konzervativac" imao nesto protiv intervencionizma u zastiti Ustava kako je napisan, te mi se cini da Epstein napada coveka od slame."
Naravno da imaju protiv. Recimo ljudi koji su se izjašnjavali u prilog Lochner slučaja (kada je sud negirao pravo parlamentu da limitira broj radnih sati) su Epstein, Barnett i još par nekoliko libertarijanaca. Oni kažu da sud može aktivistički da spreči kongres da to uradi, na osnovu contract clause.
Konzervativci (i političari i pravni teoretičari) su protiv Lochnera, jer kažu da sud nema pravo da poništava volju demokratske većine kada ta većina odlučuje o tome šta je u general welfare.
Ima na desetine takvih primera. O tome govori Epstein. Čini mi se da ti imaš ideju kakvi bi konzervativni pravnici TREBALO da budu, ili kakve bi ti voleo da ih vidiš, ali u stvarnosti oni nisu takvi. Nemam odgovor zašto konzervativci misle da sudstvo ne sme da bude aktivističko, samo znam da oni to misle i rade. U većini slučajeva između suda i demokratske većine jasno su naklonjeni većini. Za razliku od libertarijanaca koji se ne plaše jakog suda jer im demokratija nije najvažnija. Jeste postoji rizik da nam sudska većina ne odgovara uvek, ali jedino što je važno da je činjenica da je medijalni sudija privrženiji libertarijanskom ustavu od medijalnog demokratski izabranog političara.
Pogledaj ove linkove koje sam stavio. Prvi iz WSJ govori o tome da je prava podela u ustavnoj teoriji na konzervativce&demokrate zajedno na jednoj strani, a libertarijance na drugoj. Prvi su za popuštanje većini, drugi su za aktivizam.
Drugi, slučaj od juče, pokazuje upravo da je i liberalni sudijski aktivizam mnogo puta bolji od političkih odluka.
Pogledaj antitrust. Tu je poslednjih nekoliko slučajeva odlučeno sa 9:0, jednoglasno (pozitivno, u prilog konkurenciji). Sada je Obama postavio novu šeficu u antitrust odeljenju i ona je najavila sprovođenje evropske antimonopolske prakse. Da li bi voleo da i tu sudovi budu povučeni? Ja bih voleo da vidim aktivizam, da i dalje stopiraju demokratske odluke. A pošto su u ovome jednoglasni, čak ako sud postane potpuno liberalan, u slučaju antitrusta bi i takav sud bio bolji od antitrusta izabranih političara.
"Posto je liberalni konstitucionalizam najjaca americka tradicija, konzervativac tamo po definicji mora biti klasicni liberal tj "libertarijanac"."
ja bih volela da ste u pravu ali bojim se da niste. sadrzaj tradicije se menja - danas u tradiciju spadaju FDR i teddy roosevelt. prosecan konzervativac danas se sasvim jasno razlikuje od libertarijanca. primera radi: vrlo malo konzervativaca je za legalizaciju droga (i marihuane, a kamoli nesto jace) - zapravo, i war on drugs je postao neka vrsta tradicije.
Onaj clanak u WSJ tvrdi potpuno suprtovno od Epsteina - da se liberali zalazu za pasivne sudove. Epstein je tvrdio da je kritika liberalnnog aktivizma pogresna, zato sto je aktivizam u odbrani Ustava opravdan, a ovaj tvrdi da liberali uopste nisu aktivisticki u stvarima sudstva, da se oni slazu sa konzervativcima u tom pogledu. To je potpuno suprotno od Epsteinove teze, i mislim da je vrlo pogresno. Liberali su koristili sudove kao dominantno orudje prosirenja vlade podlenjih decenija, i to je sadrzina i pretpostavka doktrine living Constitution. Ne vidim uopste na cemu se temelji suprotna teza.
Sto se tice toga da li je medijalni sudija libertarijanskiji od medijalnog politicara, ja tu uzimam istorijsko iskustvo kao reper. Ako nam je ono ista pokazalo to je da su svi pokreti za kolektivizam i socijalizam bili i ostali prevashodno stvar itnelektualne elite, ane naroda. Verovati da ce dugorocno sudije biti brana sirenju drzave u trenutku kad americki obrazovni sistem predstavlja niz leviarskih think-tankova, a sve vise i u pravnoj sferi, je vrlo vrlo optimisticno, i po mom sudu sasvim neopravdano. Kako god stajala stvar sa demokratskim procesom i vecinom, mislim da je prosecan americki profesor mnogo manje kalsicno-liberalan od prosecnog glasaca. Ako je Kaplan u pravu da demokratija odrazava gledista srednjeg biraca, onda je pasivni sud dinamicki gledano mnogo bolje resenje, jer sadasnji trendovi ne ulivaju mnogo poverenja da ce sudije za 20 ili 30 godina biti vise odane slovu Ustava nego danas. Naprotiv, verujem da imamo sve razloge da smatrmao da ce biti mnogo gore nego sto je sada.
Na kraju oko demokratije. Zagovornik americkog konstitucionalizma nije doktrinarni demokrata u smislu da veruje u to da je vecina uvek u pravu. Ali veruje u podelu vlasti, i da ako u Ustavu pise da krivicni zakon donose savezne drzave, ne moze Vrhovni sud da propisuje ni jednoj drzavi da li ce abortus u sklopu njenog krivicnog zakona da bude tretiran kao ubistvo ili ne. Konstitcionalista ne veruje u ocuvanje slobode njenim poveravanjem grupi neizabranih eksperata, pa makar oni bili i sudije. To je, naprotiv, osnova kolektivizma. Ne treba mesati postovanje podele vlasti sa verom u mudrost vecine.
Naravno da je bolje da sudovi odlucuju o antitrustnim zakonima nego upravni organi. Ali to nema veze sa aktivizmom ili pasivizmom sudova vec sa elementarnim postovanjem ustavnosti, i idejom da zakone sprovode sudovi. Ali, cak i kad je rec o tome, sudovi su bili vrlo naklonjeni toj ideji tradicionalno, i ima citav niz vrlo neslavnih presuda u tim sporovima kroz veliki deo XX veka. Tek poslednjih 25 godina se to polako menja. Ali, sada imamo kontraofanzivu itnervencionista. Nije vise cikaska skola sa svojim blazim pristupom dominantna, nego teorija igara koja pronalazi mnogo novih razloga za intervenciju. Za 10/15 godina ce sudije u celini biti mnogo naklonjenije intervenciji nego sto su sada.
Tako da sve dobrobiti sudskog "libertarijanizma" zavise od trenutno popularnih ideja. A ako je vec tako, onda je svejedno da li zavisimo od toga koji je politicar na vlasti, ili koja ekonomska teorija je trenutno najpopularnija an Ivy League fakultetima. A da bi verovali da ce sistematski bolje stvar stajati sa sudijama nego sa srednjim biracem moras da postuliras sistematski pro-trzisni bias intelektualne i pravne elite, sto je tracno suprotno od realnosti koju vidimo sto godina i vise.
ja bih volela da ste u pravu ali bojim se da niste. sadrzaj tradicije se menja - danas u tradiciju spadaju FDR i teddy roosevelt. prosecan konzervativac danas se sasvim jasno razlikuje od libertarijanca. primera radi: vrlo malo konzervativaca je za legalizaciju droga (i marihuane, a kamoli nesto jace) - zapravo, i war on drugs je postao neka vrsta tradicije.
Naravno da se sadrzaj tradicije menja, ali kad dans u Americi kazete konzervativac, ne mislite na sledbenika Ruzvelta, nego Oceva Utemeljivaca. U tom smislu je meni nejasno kako razdvajanje libertarijanzima i konzervativizma, moze biti pomirano sa dominantnom JEZICKOM praksom u Americi koja kaze konzervativizam=libertarijanizam. Mozda za 50 godina nece biti tako, i mozda ce tada "konzervativcem" biti smatran sledbenik New Deala i bastinik te tradicije. To ne znam. Ali, znam da se danas pod "konzervativcem" misli iskljucivo na zagovornnika vidjenja vlade koji su imali Ocevi utemeljivaci.
"Ali veruje u podelu vlasti, i da ako u Ustavu pise da krivicni zakon donose savezne drzave, ne moze Vrhovni sud da propisuje ni jednoj drzavi da li ce abortus u sklopu njenog krivicnog zakona da bude tretiran kao ubistvo ili ne."
U Ustavu piše i da se odluke federalne vlade o osnovnim ljudskim pravima (due process, život, sloboda, privatnost...) mogu nametati državama. To je amandman donešen posle ukidanja ropstva. Na osnovu njega su sudije odlučili da federalna vlada može nametati regulaciju abortusa državama. Ne moraš da se složiš sa tim ishodom ali to je još jedan pokazatelj koliko je ideja da nešto "piše u Ustavu" daleko od stvarnosti. Taj ustav je kao Biblija ili Koran, svako iz njega uzme šta mu se sviđa i proglasi za istinu. I stvarno su svi u pravu, jer jednostavno tekst nije jednosmislen.
"Ako nam je ono ista pokazalo to je da su svi pokreti za kolektivizam i socijalizam bili i ostali prevashodno stvar itnelektualne elite, a ne naroda."
To je tačno samo za socijalizam na zapadu. U svakom drugom slučaju, svi meki socijalizmi, populizmi, intervencionizam itd. nastali su paralelno sa rastom demokratije.
I tako dalje, da se ne ponavljam... Ta slika koju prikazuješ po meni očigledno nije tačna: Liberali su aktivisti, narod je libertarijanski, ali liberalna elita uz pomoć sudova istera svoju volju. Ja sam dosta siguran u suprotno: Sudovi su u proseku, empirijski, desno od centra, političari su po definiciji u proseku u centru, što opravdava sudski aktivizam sa libertarijanske tačke gledišta.
Dalje, nešto oko čega se i libertarijanci i konzervativci sami slažu, u ustavnom pravu kao i u drugim oblastima, je da oni nisu isto. Očevi osnivači nisu samo Jefferson i Madison, nego i Hamilton i Adams. Kako to da njihova tradicija nije konzervativna? U praksi meni je konzervativni pokret, sa par izuzetaka (Reagan, Goldwater) bliži njima nego Madisonu. Omiljeni politički filozof G W Busha je Hrist, a omiljeni predsednik McCaina je Tedi Ruzvelt. To su njihovi lideri -- ko su onda ti konzervativci o kojima nam govoriš?
"Liberali su koristili sudove kao dominantno orudje prosirenja vlade podlenjih decenija, i to je sadrzina i pretpostavka doktrine living Constitution."
Living constitution je dotrina o tumačenju ustava, nezavisno od toga da li je sud aktivistički ili ne. To su različite podele. Znači možeš biti pasivan sudija i misliti da se značenje ustava vremenom menja (npr. Breyer). Ili biti relativno aktivistički sudija i tekstualista ili originalista (npr. Thomas).
Eto uzmi Thomasa kao model idealnog sudije o kojem govorim.
"U tom smislu je meni nejasno kako razdvajanje libertarijanzima i konzervativizma, moze biti pomirano sa dominantnom JEZICKOM praksom u Americi koja kaze konzervativizam=libertarijanizam."
da li je to dominantna jezicka praksa je predmet spora. prosta je cinjenica da postoje konzervativni i libertarijanski casopisi, blogovi, think-tankovi, cak i stranke, i da u njima uglavnom sede razliciti ljudi. istina je da postoje ljudi za koje bi razumna osoba mogla da tvrdi da su i jedno i drugo (npr. thomas sowell ili ron paul i ostali 'paleo-libertarijanci') ali oni nisu ni tipicni konzervativci ni tipicni libertarijanci.
Salvisa,
to su sad sve terminoloski sporovi. Pod "aktivizmom" da danas najcesce misli na agresivno koriscenje sudova u nametanju Living Constitution vizije. Kad konzervativci napadaju "aktivizam" onda oni ne misle na aktivizam in general nego na ono sto je Bork opisivao u knjizi Coercive Virtue. Poricati da je aktivizam sudija danas sinonim za aktivizam liberalnih sudija je bespredmetno. Thomas je "aktivista" ali ne vidim da neki "konzervativac" nesto prigovara Thomasovom "aktivizmu". Duznost sudova je da stite agresivno Ustav, a ne da donose zakone. Moes to da nazoves "aktivizmom" da bi napumpao "razliku" izmedju "libertarijanskog" i "konzervativnog" shvatanja, ali to malo menja na stvari.
Zakone donose Kongres i Senat, na federalnom i nivou drzava. Kako libertarijanski, tako i konzervativni tumac mora da brani primat zakonodavne vlasti u tome. Ti sad mozes reci da tvoja realpoliticka procena kaze da je iz utiltarnih razloga bolje dati vise moci sudijama jer verujes da su oni u proseku lbiertarijanskiji kako do biraca tako i od politicara, ali ne mozes istovremeno zadrzati poziciju striktnog konstitucionalizma. Funkcija sudova nije da kreiraju pravo (makar i libertarijansko) vec da tumace Ustav. Jednom kad se odreknemo striktne checks and balances doktrine u ime utilitarnog popravljanja rezultata favorizovanjem sudija u odnosu na zakonodavstvo, zavrsili smo s konstitucionalizmom, i "libertarijanskim" i "konzervativnim".
Sto se tice demokratije kao uzroka kolektivizma, mislim da treba razlikovati parlamentarni sistem kao takav od ideje tiranije vecine na sta se danas svodi preovladjujuci koncept demokratije. Treba biti pazljiv da sa zloupotrebama anti/konstitucionalne tiranije vecine u XX veku ne odbacimo i konstitucionalnu vladu sa ogranicenim pravima vecine. I ne aminujemmo tiraniju neizabrane intelektualne manjine. Libertarijanizam ne moze da odbaci ideju kocnica i protivteza, i "utilitarno" da sudijama neku vecu moc a da ostane libertarijanizam kakvim ga znamo.
Ja znam da izabrani politicari ne moraju stititi slobodu pojedinca, ali jos smanje poverenja imam u neizabrane intelektualce. Mislim da koncept treba da bude balans, a ne drugaciji, utiltarniji de/balans.
Mozda to nije u praksi lako ostvariti, ali nema precice.
Inace, pod doktrinom Oceva utemljivaca se obicno misli na vecinsku, laissez/faire Medisonovu i Jeffersonovu a ne na welfare state Hamiltonovu koja je postala popularna mnogo kasnije, i koja je bila za veliku drzavu ( i ostala do danas).
" Pod "aktivizmom" da danas najcesce misli na agresivno koriscenje sudova u nametanju Living Constitution vizije."
Ne znam ko to najčešće misli, možda konzervativni novinari i političari, ali ustavni pravnici ne. Aktivizam je aktivizam.
Aktivizam jeste aktivizam semanticki i teorijski, ali ovde nije rec (samo) o tome, nego (i) o dominantnom istorijskom obliku aktivizma poslednjih 30-40 godina koji je van svake sumnje liberalan, tj kolektivisticki. Nadam se da ne mislis da konzervativci kritikuju pristup Ustavu Clarensa Thomasa, originalistickog aktiviste. Ako ne mislis, onda vise nije mnogo plauzibilna tvrdnja da konzervativci kritikuju "aktivizam" kao takav.
P.S. Cak i Thomas je izgleda "konzervativac", posto se i on zalaze za ostro ogranicavanje prava sudova da preispituju zakone.
http://www.pbs.org/wnet/supremecourt/future/robes_thomas.html
Pa ne kritikuju Thomasa jer im se sviđa ishod, kao što ni liberali ne kritikuju svoje. Ali to je popularni, novinarski, ideološki pristup. Da bi zadržao konzistentnost moraš da budeš ili za ili protiv aktivizma kao takvog. A onda kada si za ili protiv, odlučiš se za filozofiju čitanja ustava.
Da završavamo polako raspravu, ceo ovaj problem je nastao zato što ti pod aktivizmom misliš isključivo na liberalni aktivizam. Ali u tom slučaju ono što treba da kritikuješ (opravdano) je liberalna filozofija živog ustava, a ne aktivizam po sebi.
Epstein sa druge strane pod aktivizmom misli aktivizam, uključujući i aktivizam neophodan za očuvanje ustava. On brani taj aktivizam, kao i drugi libertarijanski pravnici. A najpoznatiji konzervativni pravnici čak i takav aktivizam retko brane. Lochner slučaj je lakmus test -- Bork je i tu protiv aktivizma, kao i Posner i kao i svi liberali. Za aktivizam kod Lochnera je samo njih nekoliko (Epstein i većina sa Volokh.com, libertarijanci). Čini mi se da si i ti bliži Epsteinu nego Borku u ovome, samo si pogršno razumeo njegovo značenje aktivizma.
Evo, Vrhovni sud odobrio prodaju Krajslera u skladu sa zeljama administracije. Nije bilo 4 sudije da to smatraju dovoljno vaznim pitanjem. Verovatno niko sem Scalie i Thomasa. http://finance.townhall.com/news/finance/2009/06/09/supreme_court_allows_chrysler_sale_to_fiat
Sto se tice Thomasa, ja sam samo konstatovao da i nanjveci "libertarijanac" u Vrhovnom sudu misli da treba drasticno ograniciti pravo sudova da preispituju zakone, sto se ne uklapa bas dobro u koncepciju da libertarijanci moraju zastupati aktivisticki sud. U takvoj situaciji meni insisitranje da svako nacelnno nepoverenje prema sudskom aktivizmu znaci "konzervativizam" (kao suprotnost "libertarijanizmu") pre deluje kao ideoloski i novinarski pristup.
Post a Comment