Liberalizam, a da ne govorimo o libertarijanizmu, nije ideja koja je danas preterano popularna u svetu, a u Srbiji stoji i za par nijansi gore. Naravno, ovde mislim na liberalizam sproveden u praksi, a ne na liberalizam kao apstraktan ili malo više konkretan skup ideja. Na idejno-teorijskom planu, libertarijancizam je jedan od retko koherentnih i živih pogleda na svet, čak i u Srbiji.
Gde liberali greše i zašto su Mart Lar, Vaclav Klaus, Ronald Regan, Margaret Tačer i još poneka ikona liberalizma retki izuzeci. Šta sprečava liberale da svoje ideje prodaju na tržištu politčkih ideja ili bolje rečeno, zašto su loši prodavci? Budući da sam i sam bio u jednom i još uvek sam u drugom pokušaju prodaje liberalizma građanima Srbije, pitanje me još više kopka.
Kako je jedan post neprikladan za jednu malo dužu elaboraciju, moja ideja je da u nekoliko postova narednih dana dotaknem teme koje smatram bitnim za prodaju liberalizma. U sutrasnjem postu bih krenuo sa pitanjem da li liberalizam mora da bude elitni i istinoljubiv, ili je zarad realizacije liberalnih ideja bolje razviti narodni, da ne kažem populistički liberalizam, koji bi liberalima dao veću snagu u političkom životu.
18 comments:
110. годишњица рођења Фридриха фон Хајека
http://monarhisti.blogspot.com/
Ne znam za pre, ali u u zadnjih 30tak godina srbima največi uspeh u životu je "IDE MI STAŽ" i "IMAM SOCIJALNO" verovatno najplašljiviji narod na svetu po pitanju otkaza , ljudi rade godinama bez plate "al ide mu staž" (koji mu ne uplaćuju).
ljudima ne trebaju pare, ne treba imovina, ništa mu ne treba osim "ima stalni posao"
Mislim da tu postoje bar dva nivoa problema: prvo, uticaj na duge staze. Tu su ideje i "intelektualni" element kljucni, kao sto je istorija XX veka dokazala. Najveci uticaj na intelektualne i politicke klase u svetu ostvarili su autori poput Fridmana, Hajeka i Mizesa, autori koji nisu postali poznati prvenstveno po tehnickoj ekonomiji (iako su dali vazan doprinos i tu) nego pos vojim filozofskim radovima i utemeljenjima liberalizma kao doktrine.
Drugo, kad je rec o uticaju na politicare na krace staze tu je situacija drugacija: oni ne vrednuju mnogo apstraktne ideje i cesto tek posto neka ideologija postane siroko popularna ili bar poznata, oni su spremni da je prihvate. Reagan nije dosao niotkuda, vec posle 2 i po decenije organizaovanja konzervativnog i libertarijanskog pokreta koji je "preuzeo" ngo sektor u jednom delu kao i neke vazne univerzitete na odeljenjima za ekonomiju (i cak se "inflitrirao" u drzavne agencije i sudove), i na kraju samu republikansku stranku. Nasi pokusaji u Srbiji su imali ogranicenog uspeha jer nema ovog sireg konteksta, ima samo nekoliko izolovanih grupica i pojedinaca. U demokratiji je tesko ubediti dvoje- troje ljudi u nesto i imati drzavnu politiku u skladu sa tim (kao u Cileu ili Kini). Ako je nesto nepopularno na kratak rok (a vecina liberalnih recepata jeste) onda ce biti veliki problem ubediti politicare suocene sa izborima da nesto korisno urade. Ti znas koliko je problem ubediti u ekonomski liberalizam cak i LDP, koji nije na vlasti, i koji se inace ne libi da bude van mainstreama i gura nepopularne stvari. Cak i oni misle da ce rasterati ili zaplasiti birace nekim radikalnijim liberalnim programskim proklamacijama i zauzimanjem stavaova. Sta tek da ocekujemo od stranaka na vlasti ili od stranaka koje su doktrinarno levicarske?
Naravno, u jednom smislu si svakako u pravu - ako vec resis da promovises liberalizam kao stranka svakako neces daleko dogurati sa "promenom sistema vrednosti" i "modernizacijom drustva", nego moras da uvedes "drzavu koja pljacka narod", "sto vise para za narod a manje za birokratiju". Ali da bi dosao do tacke na kojoj donosis tu takticku odluku kako da zapakujes marketinski stvar za narod, moras prethodno da budes uveren da sama stvar vredi, i kao nesto sto je u javnom interesu, i kao ideja koja se moze prodati na politickom trzistu. Tu ja nisam siguran koliko je iko od politicara u Srbiji dosao do te tacke.
liberalizam se zasad ne može prodat ko politička ideja, za odmah dobit izbore.
Ali se mogu ideje usađivat ljudima u glavu, malo, po malo , na univerzitetima , u medijima, kao "narodna mudrost" a onda se to jednostavno raširi po cijelom spektru stranaka . prvo treba rastvorit ljevičarsku demagogiju, bajke o "pravu na ..."
A ko zna, za jedno 10 godina ..
Odlicna ideja za post! S nestrpljenjem ocekujem diskusiju. I mada je u uvodnom postu dato samo nekoliko naznaka o onome što dolazi, ipak evo par recenica.
Libertarijanizam jeste jedini koherentni pogled na svet ako se pod libertarijanizmom podrazumeva anarho-liberalizam. Ostalo ne drzi vodu, nije koherentno odnosno nije dosledno.
Politicke stranke su interesna udruženja ljudi sa eksplicitno izraženom zlocinackom namerom da kradu i ako treba pljackaju stanovništvo. Ljudi koji u sve to ulaze i njihove organizacije, politicke partije, su iz perspektive libertarijanaca "damaged goods" - kompromitovani i neupotrebljivi. Libertarijanizam je u suštini negacija politike u aktuelnom znacenju - organizovanog agresivnog nasilja parazitske politicke klase nad razoruzanim stanovnistvom. Prirodno je da nema libertarijanske partije - to je kontradikcija, ili tu nema partije ili nema libertarijanizma.
Pošto strancarenje otpada, libertarijanizam jedino može da bude ideologija narodno-oslobodilackog pokreta, pokreta za oslobodjenje stanovništva od podivljale pete kolone odnosno narodnih izdajnika koji su okupirali i kradu i pljackaju goloruki (razoružani) narod. Pokret naravno mora da bude istinoljubiv i pravdoljubiv. I naravno mora da bude populisticki jer izrazava teznje ogromne vecine produktivnog i miroljubivog stanovnistva nasuprot zlocinackim namerama samozvane i lazne "elite".
Kao u vreme borbe za ukidanje robovlasnistva, nema popravljanja situacije "na parce" i postepeno. Kao i onda, cilj mora da bude eksplicitno izrecen i kristalno jasan - kradja i pljacka su zabranjeni. Ako se time bavi drzava - a bavi se, samo ih drugacije zove - onda drzava mora da se reformise, koliko god se specijalni interesi parazitske klase tome opirali. E sad, nismo krenuli sa tom namerom, ali ispada da kad se kradja i pljacka eliminisu, od drzave ne ostane skoro nista. Pa hocemo li odustati, hocemo li reci "kradja i pljacka su u redu?" Da li nas je etatisticka dresura od najranije mladosti toliko uslovila da cemo pristati na kradju i pljacku da bi sacuvali organizaciju koja se od zastitnika pretvorila u nasilnika?
@tiki
To ponašanje Srba uzrokovano je "godinama raspleta" kada je sve bilo moguće osim plate na račun pa sad imamo generacije ljudi za koje je pitanje da li će skrpiti uslov za starosnu penziju (po novom zakonu je to 15 godina staža plus određene godine starosti).
@perica
Sviđa mi se taj način razmišljanja. Političke partije su neprijatelji slobodnog tržišta i ne biraju sredstva da nas opljačkaju.
Ako smem da postavim jedno pitanje. Svi pričaju o nekoj pravnoj državi gde su razdvojeni izvršna, zakonodavna i sudska vlast. Ja ne znam kako to i teoretski može da se kod nas ostvari kad zakonodavnu vlast ima onaj sa 126 poslanika, a sa tih istih 126 poslanika postavlja i izvršnu i sudsku vlast. Kako onda misle da to bude jedno od drugog nezavisno?
Perice:
"Libertarijanizam jeste jedini koherentni pogled na svet ako se pod libertarijanizmom podrazumeva anarho-liberalizam. Ostalo ne drzi vodu, nije koherentno odnosno nije dosledno."
Zašto je logička koherentnost važna u tome? Zašto bi naši kriterijumi racionalnosti (koherenost i sl.) bili vrhovno merilo poželjnosti neke formacije?
@BluesRocker
ne
godine raspleta su samo koristile taj mit do besmisla, ja sam se nadao da će se to tad potrošit, jel je došlo do apsurda da veći ne može bit , al nije
BluesRocker,
sudska je donekle zakomplikovana, visoko veće predlaže, pa ih skuština glasa ali ne može da ih smenjuje, imaju garantovani madnat i platu itd... Tako da tu postoji neka podela.
Kod izvršne i zakonodavne si u pravu, nema nikakve podele vlasti sve dok postoji ovaj proporcionalni sistem i stranke su vlasnici mandata.
@Slaviša Tasić:
Odlično pitanje! U stvari, teže nego što mi se u prvom trenutku činilo.
Da pokušam odgovor prvo da formulišem apstraktno. Šta god da radimo, bolje je da pritom koristimo razum nego da nas vode impulsi i osećanja. Ako već procenjujemo različite načine moguće organizacije društva, bolje je da to činimo racionalno, da pođemo od nekih objašnjivih premisa i dovodimo ih do logičnih posledica i zaključaka nego da zanemarimo sve to i da nerazumno srljamo u neizvesnu budućnost. Jasna stvar.
Konkretnije i opširnije, da bi neka (hipotetička) organizacija društva bila održiva, ona mora biti prihvatljiva ljudima koji u njoj (treba da) žive tj. mora da bude u skladu sa njihovom prirodom. Ljudi ima svakakvih, pa je potrebna fleksibilna organizacija, u kojoj sve preference mogu da nađu mesto. U socijal-demokratskom uređenju društva kakvo nam je sada nametnuto individualistički impulsi su nasilno prigušeni, što ne prolazi bez posledica. U socijal-autokratskom društvu stvari su još gore, a naravno ima gore i od toga.
Razum nam govori da ljudi neće tek tako postati pčele, spremni da žive kao u košnici i da se žrtvuju za opstanak društva. To se događa samo u ekstremnim situacijama opšte životne ugroženosti. Ako nasilnik pokušava da prisili ljude da žive tako i kada opšte životne ugroženosti nema, to dovodi do ogromnog otpora i patnji. Ljudi su takvi i to treba prihvatiti i s tim u skladu organizovati društvo. Ekstremni vidovi prisilnog kolektivizma napušteni su u zapadnim demokratijama, ostaje meki prisilni kolektivizam države blagostanja. Na skali slobode neki sledeći podeok bi mogao da bude minimalna država, sa još užim opsegom prisilnog kolektivizma. Neosporno, minarhija je superiorna u odnosu na masivnu državu, ali je nestabilna kao i demokratija. Desi se mala kriza i kao što demokratija brzo ustupi mesto despotizmu, minarhija bi se odmah naduvala u masivnu državu. To je tako jer minarhija još uvek sadrži seme totalitarizma - pogrešno uverenje da se stabilna organizacija društva može temeljiti na agresivnom nasilju.
Ključno je shvatanje da postoji agresivno i odbrambeno nasilje, da je odbrambeno nasilje (odbrana silom ili pretnja odbrambenom silom) ljudsko pravo a da je agresivna primena sile i pretnja agresijom devijantno ponašanje koje se mora suzbijati i zabranjivati a ne stavljati u temelj društvene organizacije.
Bez racionalnosti i logike, koherentnosti i doslednosti, osuđeni smo na večito lutanje i stradanje.
Is the man full of shit or what!!! :)
"Šta god da radimo, bolje je da pritom koristimo razum nego da nas vode impulsi i osećanja."
ne znam odakle vam ova ideja. osecanja i intuicije su bioloske adaptacije a razum itekako moze da zakaze. na primer, osoba moze da bude ljubomorna a da prevaru ne moze logicki da dokaze. sasvim je moguce da je emocija navodi ka istini, a razum skrece sa iste.
"Bez racionalnosti i logike, koherentnosti i doslednosti, osuđeni smo na večito lutanje i stradanje."
sto ce reci, osudjeni smo na vecito lutanje i stradanje pa prema tome ne znam cemu sluzi vase filozofiranje. ljudi jednostavno ne poseduju "racionalnost" vaseg tipa - niti su logicki konzistentni, niti dosledni niti im uopste pada na pamet da budu dosledni i tretiraju svako agresivno nasilje na isti nacin (naprotiv, odbrambeno nasilje drugog im smeta vise nego sopstveno agresivno nasilje).
Alternativa racionalnom uređenju je spontana interakcija. U tom slučaju prihvatimo ishod te interakcije i priznamo da ne znamo zašto, da nema logičnog opravdanja, ali da je ishod iz nama nepoznatih, možda suviše složenih razloga, takav kakav jeste. Tako na primer nastaje jezik, pa i kada racionalno smislimo logični Esperanto, to se ne primi, a ovi nelogični jezici ostaju u životu.
Država može da se gleda kao sličan slučaj. Ne moramo mi da imamo opravdanje države na našim racionalnim logičkim principima da bi prihvatili da možda ima nekih drugih razloga za postojanje država. Isto su nastale kao i jezik, spontano tokom vremena (uz upotrebu sile, ali sila je, ako nismo utopisti, u ovim slučajevima neizbežna - neko će da je upotrebljava). Tačno je da ako se pođe od premisa slobode i pokušava da se racionalizuje država onda nema logički koherentnog opravdanja čak ni minimalne države (kao što je Rothbard objasnio Nozicku). Ali, to što nema racionalno koherentnog opravdanja za nju, nije dovoljan dokaz da država ne maksimizuje slobodu u odnosu na druge oblike organizacija.
Umesto toga, država ima evoluciono opravdanje, spontana interakcija je dovela do stotina država i nijedne anarhije (sa par zanemarljivih izuzetaka).
Ovo je sve spekulacija pod pretpostakom da je sloboda vrhovna vrednost za ljude. Mnogo je verovatnije da ljudi i nemaju tu želju za slobodom, pa je lako trampe za zajednicu, sigurnost i sl., tako da im je država u redu. Ali pokušavam da kažem da čak i ako sloboda ljudima jeste primarna, ako je to u opisu ljudi, onda je dosta verovatno da je evolucija dovela do sistema kojim se sloboda postiže toliko koliko je to moguće.
@glas naroda
105% se slažem ako to što kažete mislite iz individualističke perspektive odnosno ako govorite o pojedinačnom čoveku - pravo na iracionalnost jeste ljudsko pravo. S tim pravom ide i obaveza da se podnese i odgovornost i teret posledica sopstvenih izbora. Dakle, za čoveka pojedinca slažemo se - svako je osuđen na večito lutanje i stradanje zbog svojih grešaka.
Ali ja ne govorim o tome, već o organizaciji društva. Trebalo je da napišem ovako:"Bez racionalnosti i logike, koherentnosti i doslednosti u naporu da bolje organizujemo ljudsko društvo, večito ćemo lutati i osuđivati ljude na stradanje od ruke agresivnih nasilnika." Ako želimo da sebe i druge zaštitimo od agresivnog nasilja, moramo da budemo racionalni i dosledni - da odbacimo agresivno nasilje i agresivnu pretnju nasiljem nad razoružanim stanovništvom (to je suština države) a da afirmišemo odbrambenu primenu sile i pretnju odbrambenom silom (privatno naoružano obezbeđenje).
@Slaviša Tasić
Ja ne zagovaram nametanje detaljnog uređenja društva - poput racionalista - takvih neuspelih pokušaja bilo je sijaset i sa pravom se nazivaju utopije. Tvrdim da se razumom može doći do vrlo opštih principa, u okviru kojih je moguća široka spontana interakcija. Dakle ja ne suprotstavljam razum spontanosti. Sasvim suprotno, tvrdim da je nerazumno očekivati spontane interakcije ako se stavimo na milost i nemilost agresivnih nasilnika - članova ozloglašenog državnog aparata.
Država nikako ne može da se gleda kao proizvod spontane interakcije. Ogromna većina učesnika u toj interakciji ne interaguje dobrovoljno nego je manje ili više prisiljena (primenjenom ili zaprećenom agresivnom silom) da se ponaša na neki način. Država je racionalna tvorevina NAMETNUTA silom. Nemojte da bacimo dete (racionalizam) zajedno sa prljavom vodom (agresivno nasilje)! I nemojte da prigrlimo slepo robovanje tradiciji i primitivni antiracionalizam kao manifestacije slobode!
Država jeste jedan stadijum evolucionog razvoja svesti čoveka, ali iz toga nikako ne sledi da država ima nekakvo "evoluciono opravdanje" - šta god to bilo. Stotine bolesti su proizvod evolucionog razvoja - a nijedna vakcina! Da li to znači da su vakcine "evoluciono neopravdane" i da je njihov razvoj trebalo sprečiti? Država je za mnoge OČIGLEDNO inferioran način organizacije društva ali bilo kakvo eksperimentisanje sa alternativama se sprečava silom - i nudi se "objašnjenje" da ljudi u stvari "i ne žele slobodu"!?
Što naravno uopšte nije tačno. Sloboda je pitanje vlasništva nad svojim telom, vremenom i proizvodima korišćenja svog tela u svom vremenu. Odricanje od toga je toliko neljudska ideja! "Odricanje od slobode radi zajednice i sigurnosti" je logički nonsens. Kad nema slobode tj. vlasništva nad telom, vremenom i posledicama to dvoje, zajedniica i sigurnost ne postoje. Ostaje samo krađa i pljačka.
Perice:
Država jeste nametnuta silom, ali sila je obavezno u jednačini. Jedino pitanje je KO će primenjivati silu.
Tvoja ideja je da će sila biti iscepkana na male privatne agencije koje štite pojedince koji se kod njih dobrovoljno pretplate. Takođe tvoja ideja je da je to "stabilna" formacija, za razliku od minimalne države koja se pretvara u socijaldemokratiju.
Pa ako je stabilna, gde je? Nemoj da odgovoriš da toga nema zato što je neko (država) primenio silu, jer sila je neizbežna. To nije odgovor. Ja bih rekao da nije toliko stabilna. Iz te formacije su nastale, pogodi šta, države. U tom smislu država ima evolutivno opravdanje, to je jedina formacija do koje smo došli i koja tu i dalje ostaje.
Slaviša:
"Pa ako je stabilna, gde je?"
Na istom mestu gde i slobodno tržište. Zapravo, sistem malih i velikih privatnih agencija za zaštitu (bezbednost) plus slobodno posedovanje i nošenje oružja i njegova upotreba za odbranu jeste slobodno tržište u domenu bezbednosti. Stabilno je kao i svako slobodno tržište. Naravno da je tako, to je trivijalna činjenica. Ja ne mogu da "ne odgovorim da toga nema zato što je neko (država) primenio silu" jer to JESTE upravo tako. Zašto nema slobodno-tržišnog novca? Zato što to država zabranjuje. Zašto nema slobodnog bankarstva? Zato što ga država zabranjuje i agresivnom silom sprečava. Ali nema "evolutivnog opravdanja" zabrane privatnog bankarstva - to je zločin i gušenje ljudskih prava, kao i svako drugo gušenje slobode tržišta odnosno dobrovoljne saradnje i razmene. Isto važi i za bezbednosne agencije.
Do države smo došli - ne sporim - ali nema nikakvog drugog razloga da ne idemo dalje osim agresivnog nasilja u ime specijalnih interesa državnog aparata.
Matematički rečeno, zaglavili smo se u lokalnom maksimumu a hill climbing funkcija nam je deterministička. Treba probati sa stohastičkim semplovanjem lendskejpa - ali to je zabranjeno!
"Matematički rečeno, zaglavili smo se u lokalnom maksimumu a hill climbing funkcija nam je deterministička."
To je možda tačno, ali mi smo u tom slučaju argument u funkciji, a ne matematičar koji funkciju vidi odozgo. Što znači da ne možemo znati da li je to tačno.
Ti pretpostavljaš da smo onaj koji vidi funkciju odozgo i zna da je maksimum lokalni jer vidi i globalni. Ja mislim da je razum mnogo ograničeniji. Funkciju ne vidimo, putem sto hiljada godina pokušaja i pogrešaka smo došli do ovog lokalnog maksimuma, države, i ja bih za sada ostao tu. Možda globalni postoji, ali ja ne verujem onima koji tvrde da znaju gde je.
Neki vidimo, a neki ne vidite! :)
Post a Comment