Pages

12 June 2009

O svrakama i perju

Vidim da su prethodni postovi podstakli raspravu o liberalizmu kao političkoj praksi, a ne kao teoriji. Ja polazim od činjenica da je bolje uraditi nešto nego ne uraditi ništa, odnosno da je i kada se radi nešto s nekim potrebno formirati vladu. Isto tako, u Srbiji su do sada postojale samo dve ozbiljne stranke koje su se otvoreno deklarisale i pokušale da nešto rade na polju liberalizma - jedna je upokojena u sopstvenoj nesposbnosti da se reformiše, a ova koja je prilično živahna izgleda da se trenutno pomalo preispituje. U odsustvu ljudi koji bi bili voljni da daju neku kintu za neki puritanistički liberalni pokret, ja mogu da vidim da imamo to što imamo i da čak nismo ni loše prošli.

Međutim, moje pitanje za današnji post je otkuda ti deklarisani levičari sa visokim akademskim zvanjima kod liberala. Ili još bolje rečeno, otkuda ta sklonost intelektualaca da budu mrzitelji slobodnog tržišta. Prvi problem koji postoji u koncipiranju liberalnog kod nas je što se ne polazi od liberalnog pristupa ekonomiji nego se kreće od modernosti (štagod to značilo), progresivnosti (takođe fluidno), borbe za ljudska prava, borbe protiv Miloševića, borbe za fine-tunning Brozovog sistema i slično. Kada se se sve to skupi na gomilu, dobijete dosta pristojnog sveta, koji su pristojni kada treba govoriti o ljudskim pravima, demokratiji, međunarodnim odnosima i slično, ali koji su potpune analfabete za ekonomiju kao praksu i kao nauku i iskreni levičari. Od te grupe koja je definitvno zalutala u liberalne vode postoji stalan otklon ka razvijanju onoga što je pravi liberalni proizvod, a to je ekonomska sloboda.

Malo je ljudi koji su stekli PhD ili čak i neki niži stepen akademskog zvanja koji će lako kao PhD libertarijanci koje poznajemo reći šta je sve znanje. Da nema akademskog zvanja koje može modelirati ijedan proces u društvu bolje nego stotine ljudi koji u proseku jedva imaju srednju školu. Naprotiv, satraće se od pokazivanja kako smo svi zajedno glupi i nesposobni da živimo svoje živote i da nas neko mora naučiti pameti. Ne daj bože još da prepustimo pekarima, stolarima i tamo nekim šibicarima i tajknuima da nam vode društvo. Po pravilu što je tema poslediplomskih studija besmislenija, to su teze o tome šta nam valja činiti potencijalno štetnije. Imajući u vidu ekploziju besmislenih i besplatnih postdiplomskih studija u EU koje će očešati i naše akademsko nebo (mada i u zemlji imamo dosta dobru ponudu takvih studija, ali su po pravilu domaću laureati manje nadobudni od doktora feminističkih nauka, roda i sitnih ptica pevačica koji imaju EU diplomu, na primer) izvor crnih bisera će biti nepresušan u budućnosti. Ili da skratim, koji sam đavo drljao tolike knjige i godine i da sada kažem, pustite ljude da sami rade - treba imati snage za tako nešto.


Mnogi današnji "liberali" su potekli iz levičarskog okruženja i nisu u stanju da izađu iz matrice u kojoj su vaspitavani i da odbace "neosporne vrednosti" SFRJ. Zadrška se javlja usled proste činjenice da mnogi iskreno žale za vremenom kada se mogla produkovati kvazi-nauka u neograničenim količinama, a tržišta nije bilo da postavi pitanje kolika je stvarna vrednost nečijeg naučnog, umetničkog ili sportskog dostignuća. Nagrlatiji levičari među liberalima su upravo oni koji napadaju da se nauka, umetnost, sport i druge "društvene delatnosti" izlože sudu tržišta. To su ljudi koji nikada neće prihvatiti da jedan menadžer zarađuje i do 50 puta više od profesora sociologije koji ne zna ili ne može da ugovori i po koju "tezgu sa strane".

Konačno, čini mi se da ću malo skrenuti sa niti koju sam mislio da sledim. Fanatično tvrđenje da svi žele samo da napune svoje džepove do vrha kroz političke procese je nešto s čim se duboko ne slažem. Štaviše mislim da su nivoi motivacije i benefiti malo složenije pitanje, jer ne lože se svi na iste stvari.

17 comments:

puzz said...

Istina, jedino ne vidim zašto misliš da je to nešto specifično vama/nama (koji smo bili dijelovi SFRJ). Koliko vidim, potpuno ista argumentacija bi vrijedila i za neliberalne težnje kod ljevičara na zapadu - općenito.

(Krenuo sam pisati komentar koji se toliko odužio da ću ga preurediti za cijeli post na blogu, a ovo gore je samo skraćena verzija).

Jelena Jovanovic said...

Ne znam za druge, liberalne i leve (meni kažu da sam ponešto anarhoidna, to je taj sklop valjda), ali ja kada kažem da umetnost treba da ima konekciju sa tržištem, čvrstu, ne mislim na produkciju šunda - jer bi potpuno "izlaganje sudu tržišta" jedino do toga i dovelo.
Mislim na sve one naše zatvorene i poluotvorene muzeje (doduše istorije, a ne i umetnosti) koji propadaju iz jednostavnog razloga - jer svoja vrata drže zatvorena OSIM ZA GRUPNE POSETE. To je ona jedna čuvena pogužvana noć kada obično padne kiša. Ili nečiji pet project festival kada se dosete da odmandale vrata.

Ta netržišna logika čini da u sred Beograda, u samom centru, jedan od najstarijih muzeja izgleda kao kuća na periferiji, sa sitnom decom koja trče okolo i muškarcima u okraćalim majicama, onako kao sa reklama za domaće začine i piva, domaćinski.
Ista netržišna logika kaže da nema parkinga, nema reklame, nema najava u novinama, ništa se ne dešava.
I šta onda, pa šta kada bi sve stalo na jedan dan?

PA NIŠTA. Stoji već godinama...

Jelena Jovanovic said...

btw. mene BAŠ BRIGA za SFRJ. I veoma zameram svima koji su izlazili na izbore pre nego što sam ja postala punoletna - oni su krivi za tok istorije, sa nama je počela (izigrana doduše) revolucija.

Vojvoda said...

Либерали у Србији (ЛДП & друштво) су исти као либерали у Сједињеним Државама (демократе) - чистокрвни левичари.

Та странка и нема програм. Када се на сајту кликне на програм, добије се Povelja slobode evropske Srbije, све са серијом парола :rolleye:.

passenger said...

Stevanoviću,
iz Vaših postova nije baš najjasnije šta želite. Ako kritikujete tzv, "srpsku inteligenciju", trebalo bi da budete malo konkretniji - na primer, SVI vodeći srpski ekonomisti JESU tržišno opredeljeni, i to već duže vreme. U drugim sferama života stvari su nešto drugačije, i to je lepo opisala Jelena Jovanović.

Nije baš najjasnije kako mislite da spojite stranački aktivizam (jel' to beše ona partija koja je bila verni saveznik Miloševića?) sa politički-teorijskim razmatranjima. (Tu su vrlo korisni komentari Ivana Jankovića na Vaše prethodne blogove.)

Dalje, trebalo bi malo da raščistite terminološku konfuziju oko pojmova "liberalizam", "libertarijanizam" i "klasični liberalizam" - koji su za Vas izgleda sinonimni. Kako? Od kada? Pri tom izgleda da je Vaša ideja "libertarijanizma" ideja samo jedne varijante ovog pravca (ma koliko ona bila uticajna, ipak, samo jedne).

Konačno, ne vidim kako mislite da ovakvu jednu diskusiju (koja je i te kako važna) vodite na blogu - ovo je više stvar za teoretske rasprave. A kad ste već toliko gnevni na Ph.D.-je u Srbiji (delimično s pravom, moram priznati), imate li i Vi jedan? Pišete li iz iskustva?

perica said...

O intelektualcima i socijalizmu ima odličan Hajekov tekst. Hajek kaže sve osim šta da se radi.

Liberalizam je kao teorija zaokružen. Krajnja konsekvenca liberalizma je anarholiberalizam i tu se teorijski nema šta značajno dodati.
Otvoreno pitanje je liberalna politička praksa. Prvi problem prakse je što se ne razume ili ne prihvata pomenuti teorijski rezultat.

Nema ovde fanatizma. Ima malo proste logike i MNOGO čuđenja i žaljenja što se proste stvari ne razumeju ili ne prihvataju.

O motivacijama i benefitima:

(Ovo razmišljanje je varijacija na temu atile i witch-doktora odnosno buzdovana i šamana Ajn Rend)
Prema stavovima, shvatanjima i praksi, mogu se izdvojiti i opisati dva tipa aktera političkih procesa: (čisti) idealista i (čisti) pragmatičar. Svaka realna osoba u političkoj areni odnosno u državnom aparatu je neka kombinacija osnovnih tipova.

Idealista zaista veruje da će političkim angažmanom nešto da poboljša, ne motiviše ga materijalna dobit. Moglo bi se reći da je u svemu pozitivan lik izuzev u verovanju da se i neagresivni ljudi mogu silom poboljšati protiv njihove volje. Tu je greška idealiste - on ne pravi razliku između agresivnog i odbrambenog nasilja - i zato je idealista koristan pragmatičaru.

Pragmatičara uopšte ne interesuje da nešto poboljša u društvu, pragmatičar uvek misli samo na svoj lični interes. Pragmatičar zna da je sve što govori samo dimna zavesa i laž, dok se idealista zanosi i uživljava u sve to. Pošto su bolje fokusirani na ciljeve, pragmatičari manje lutaju, efikasniji su i brže napreduju, tako da su vrhovi političkih stranaka naseljeni skoro isključivo pragmatičarima, koji idealiste smatraju korisnim idiotima, ubedljivijim lažovima koji su sebe prvo uverili da je laž istina.

Ponavljam bitnu stvar: realni političari su kombinacije čistih tipova, štaviše - u vremenu promenljive kombinacije. Čest je slučaj da mladi pretežno-idealista kroz političku karijeru postaje pretežno-pragmatičar. Za realne likove (nasuprot čistim tipovima) koristim nazive budala za pretežno-idealistu i šljam za pretežno-pragmatičara. Znači budala ima više šansi za uspeh u politici ako postane šljam. Političke stranke vodi šljam. To su već svima poznata opšta mesta.

Društvena realnost je složena. Kako da je sagledamo, kako da shvatimo prošlost i predviđamo budućnost? Moja inženjerska pretpostavka je da su akteri događanja relativno jednostavni, bar u prvoj aproksimaciji. Mnogobrojni su ali relativno jednostavni. Pokazuje se da to ima smisla, odnosno da uprkos jednostavnoj tipologiji, događanja na političkoj i društvenoj sceni nisu više čudesna, misteriozna i neobjašnjiva "složena pitanja". Dinamika postaje razumljiva i predvidiva. Na primer: de fakto NEMA liberalnih političkih partija i ne može ih ni biti pogotovo u parlamentarnoj demokratiji.

Očekujem prigovor da nije uvek tako, jer ipak se dešava da na povrsinu isplivaju Regan, Tačer, Laar, Klaus, itd nadam se. Moj odgovor je da se slažem da nije UVEK tako (tj. uvek je šljam na vrhu). Ja i ne tvrdim da je UVEK tako. Ali tvrdim da je SKORO UVEK tako. Na vrhu su skoro uvek najgori. Ne zato što se to hoće nego zato što je to najverovatniji rezultat pravila igre i ljudske prirode.

Velja said...

Саша, поставио си питање откуда та склоност интелектуалаца да буду мрзитељи слободног тржита.

Они који се у друштву уопште (па и српском) сматрају интелектуалцима су носиоци факултетских диплома, професори, доктори и сл. и различитих су усмерења. Има ту и неких других професија које без обзира на дипломе потпадају у поменуту категорију (нпр. писци, понеки новинари/аналитичари). Велика већина свих који ту спадају директно је усмерена на државни буџет као извор егзистенције (плате, хонорари, "пројекти").
Више слободног тржишта значи мање државе и мање могућности за финансирање из државних јасала. Успут себе и убеде да је слободно тржиште мањкаво решење,, па то даље пропагирају. То је основни разлог мржње.
Идентични су разлози због којих ти исти интелектуалци гаје некритичан однос према ЕУ и њихова врховна политичка (и економска) максима јесте неодложно и безусловно приступање ЕУ. Безусловно у смислу прихватимо све што траже, укључујући и димензије краставаца, површине под засадима, итд.

Aleksandar Stevanović said...

@passenger

Kamo sreće da jesu. Ja nešto nikako da primetim tu silu tržišnjaka osim ako treba reći u načelu da je tržišna privreda o.k. Kada krene razrada eto ih armija socijalista i još većih bezveznjaka.

Stranke počivaju i na ideologiji između ostalog, mada je to kod nas između ostalog vrlo malo.

Hvala na nepotrebnom pojašnjenju, znam distinkciju vrlo dobro. Liberalna partija treba da ih sve okuplja ako hoće da bude faktor, a ne ukras.

Gnev nije moja karateristika jer je meni moj život savršeno lep. PhD još uvek nemam, planiram, mada ne očekujem da će mi bitnije promeniti život u bilo kome polju. A da nam je intelektualna elita uglavnom jadna to je činjenica.

Igor said...

Aleksandre:

vase observacije su na mestu, mada sumnjam da "linija podele" zaista postoji onako kako je vi ovde predstavljate. Naime, ako pogledate istoriju srbijanskih vlada od 2000. do danas, ispada da je vladavina Djindjica (koji je, da se ne varamo, studirao kod Habermasa, i imao PhD iz EU, koja je iako iz filozofije mozda ipak vise "critical theory") bila mnogo liberalnija od "ideoloski blize" (tj. desne) Kostunicine vlade. Pa setite se samo Zakona o radu jedne (deklarativno levicarske) i druge (desnicarske).

Mislim da je upravo zbog te oskudice liberalnosti na srbijanskome politickom polju potrebno i neophodno graditi koalicije sa onima, kako vi navodite iskrenim levicarima, koji su vec pokazali da mogu da proguraju/progutaju liberalne reforme ako su pod plastom "modernizacije".

Jedan primer. Ma koliko se nekima (mozda svima na ovom blogu) dizala kosa od Latinke Perovic, ako slucajno citate njene poslednje radove, ona stalno naglasava da je za proces modernizacije neophodna trzisno poslovanje i liberalizacija. Isto je i sa Dubravkom Stojanovic. Ona je o tome pricala i na Liberalnom Cetvrtku etc.
Smatram da je ideolosko cinstunstvo od strane trzisnih liberala/libertarijanaca sta vec, u mnogome kontraproduktivno i pobudno za "nasu stvar". Umesto da grade mostove, ljudi precesto idu u bitke i tamo gde ih nema.
Samo toliko. Mozda sam i ja previse idealista u ovom pogledu. Cini se da srbijanski mentalitet sektasenja ne mimoilazi ni liberale/libertarijance.
P.S. Zar nije gospodin Ivan Jankovic onomad pisao za Helsinsku Povelju?

Slaviša Tasić said...

passenger,

Na koje to tržišne ekonomiste u Srbiji mislite za mene je tajna. Od ovih koje znam ili koji se pojavljuju u medijima ja mogu da nabrojim jedno petoro tržišnih ili relativno tržišnih, dvadesetak intervencionista i još dvadesetak čistih socijalista. 90% ekonomista članova Američke asocijacije ekonomista misli da SVE carine ukinuti. Za članove srpskog Naučnog društva ekonomista nemam istraživanje ali ne mogu da zamislim da to prelazi 5%.

Drugo, izgleda da ste se malo pronašli u kritici phd-a i intelektualaca pa ste zato krenuli u ad hominem. Evo i Kejns nije imao doktorat... dobro to i nije najbolji primer. Evo i Bastiat ili Henry Hazzlit nisu imali imali doktorate pa su na mojoj listi top 20 ekonomista svih vremena. Kao i Gordon Tullock koji je pravnik. Sa druge strane profesori doktori nam ovde predlažu zamrzavanje cena i zameraju brzu privatizaciju. Taj komentar vam stvarno uopšte ne doprinosi diskusiji o temi.

Željka Buturović said...

"Ma koliko se nekima (mozda svima na ovom blogu) dizala kosa od Latinke Perovic, ako slucajno citate njene poslednje radove, ona stalno naglasava da je za proces modernizacije neophodna trzisno poslovanje i liberalizacija... Smatram da je ideolosko cinstunstvo od strane trzisnih liberala/libertarijanaca sta vec, u mnogome kontraproduktivno i pobudno za "nasu stvar".

ne slazem se uopste. jer ne radi se tu samo o ideoloskom cistunstvu nego o pragmatizmu. latinka perovic (kao i LDP, sire govoreci) su neverovatno omrazeni. veoma je lose da takvi ljudi govore bilo sta dobro o trzistu, jer to onda dodatne kompromituje ideje koje su vec same po sebi toliko neintuitivne i ljudima strane. poslednje sto je kapitalizmu u srbiji potrebno to je da ga zastupa latinka i njoj slicni. ako je liberalima vec ok da se ne bude "ideoloski cist" onda elementarna logika govori da za partnera treba izabrati nekog ko ima politicki potencijal a ne najomrazenije ljude u srbiji.

Igor said...

Zeljka:

with all due respect, LDP jeste omrazen zahvaljujuci ljudima koje vi smatrate bliskima (napr. uvazeni profesor Antonic). Prvo se stvori klima u kojoj LDP postane omrazen pa se onda podvikne: e sad ne moze LDP da brani kapitalizam.

Osim toga, LDP je popularniji od samog Djindjica, dok je ovaj bio premijer i sprovodio kakve takve liberalne reforme. Mislim da je "omrazenost" kao argument veoma slab. Ko ce da brani kapitalizam? Ljudim koji negiraju Srebrenicu i kojima je blizak Ljotic, Nedic & Mladic? Thanks, but no thanks.

I na kraju, koji su to cinioci koje vi vidite kao kredibilne za saradnju sa "politickim kapitalom"?

Željka Buturović said...

"with all due respect, LDP jeste omrazen zahvaljujuci ljudima koje vi smatrate bliskima (napr. uvazeni profesor Antonic)."

prvo, i da je ovo tacno bilo bi irelevantno - koji god da je razlog, omrazen je i to treba uzeti u obzir. drugo, ne mislim ni da je tacno - ispade da je tu antonic sirio nekakve dezinformacije glede njihovih stavova i izjava pa je narod pod njegovim uticajem stekao pogresnu sliku. ali, iako i mene iritira njegova opsesija "drugom srbijom", ona sama ("druga srbija") je dala sasvim dovoljno materijala za svoju omrazenost. (a da li antonica smatram bliskim - ne bas. on me u dobroj meri podseca na ove profesore ovde u americi.)

"Prvo se stvori klima u kojoj LDP postane omrazen pa se onda podvikne: e sad ne moze LDP da brani kapitalizam."

sumnjam da je antonic imao neki veliki plan da odbranu kapitalizma prigrabi za sebe - tipa, e nece LPD da brani kapitalizam, hocu ja! pa on totalno nista ne razume iz ekonomije, i jedan je od glavnih kriticara "neoliberalizma".

"Ko ce da brani kapitalizam? Ljudim koji negiraju Srebrenicu..."

gde je to antonic negirao srebrenicu?

Igor said...

Zeljka:

1. Antonic siri mrznju i dezinformacije o drugoj srbiji. O tome koliko su tome doprineli oni sami, to je za drugu raspravu. Osim toga, cesto se previdja cinjenica da je Antonica na javnu scenu doveo upravo Pescanik a ne kako se ponekad smatra B92/Politika.

2. Ne kazem da Antonic brani kapitalizam. Daleko bilo! Medjutim, njegova je prljava kampanja protiv "misionarske inteligencije" koju ste vi nazvali "klasicnom liberalnom kritikom elitizma primenjena na srpske uslove... baziranom na cinjenicama". Ovo nije nista licno. Ali po meni, legitimisanjem Antonica, vi legitimisete njegove napade na LDP/drugu srbiju i u tom kontekstu sami delegitimisete drugu srbiju pa onda kazete: e sad oni ne mogu da brane kapitalizam.

3. Iz glave mogu da se setim bar jedan primer na tribini na kojoj je gostovao doticni profesor u organiziciji HO, a na kojoj on eksplicitno negira genocidni karakter Srebreni. A ako svedete Srebrenicu samo na "osvetu balijama" vi negirate njenu genocidnu srz, tj. da su civili bili ubijani planski, danima i pod znanjem i blagoslovom vojnog vrha.
Pa i negatori holokausta tvrde da su Jevreji bili ubijani, ali posle toga uvek ide ono "ALI". Mozda Antonic nije negator ali definitivno jeste relativizator. No ja na njega nisam mislio kada sam govorio o tome ko ce da brani kapitalizam a negira Srebrenicu. Vi imate sijaset desnicarskih politicara i javnih radnika koji su ideoloski (desnicari su, je li) blizi libertarijancima a koji negiraju Srebrenicu.

4. I ponovo vas pitam: ko su po vama nekompromitovani cinioci sa politickim kapitalom koji ce braniti kapitalizam?

Slaviša Tasić said...

"klasicnom liberalnom kritikom elitizma primenjena na srpske uslove... baziranom na cinjenicama"

To i jeste bilo tako u samom tekstu iz 2003. Sad što je u međuvremenu skrenuo u nacionalni socijalizam je druga priča.

Željka Buturović said...

"I ponovo vas pitam: ko su po vama nekompromitovani cinioci sa politickim kapitalom koji ce braniti kapitalizam?"

ne znam. ako bih mogla da izaberem jednog politicara u srbiji da poveruje u "nasu stvar" to bi verovatno bio jeremic jer mi se cini da on ima najveci potencijal (e sad, mozda je on vec u tom pogledu izgubljen slucaj, to ne znam). inace ja mislim da je DS prevelika tj. preamorfna i da mozda postoji mogucnost da se podeli kad se priznanje kosova postavi kao uslov clanstva u EU. u tom slucaju bi liberali mogli da se nakace na evroskepticko krilo DS. mada, u tom slucaju bi se verovatno pojavile i druge mogucnosti jer bi porasla potraznja za argumentima protiv EU koji nisu teatralne, carstvo-nebesko prirode. u svakom slucaju, mislim da ne treba biti nestrpljiv i olako prepustati liberalne ideje kompromitovanim likovima bez ikakve politicke buducnosti.

passenger said...

@Aleksandre

Siguran sam da i sami - kao vrstan ekonomista - znate da su većina ekonomista ovde pro-tržišni (od aktuelnog premijera, pa nadalje...). Problem (jedan od mnogih) je u tome što je ovde politika bila (a i sada je) na prvom mestu - i zato sam malo skeptičan prema mogućnosti angažmana političkih partija. (Mada, naravno, podržavam borbu za ideale u principu - ma koliko oni sada delovali neostvarivo.)

@Slaviša

Ljubomir Madžar, Boško Mijatović, Danica Popović, veselin Vukotić, Danilo Šuković, Goran Petković, Boris Begović... to name just a few, ako baš moram.

Ne, nisam se prepoznao u kritici PhD-ja, i ne znam na šta mislite. (Uostalom, o kvalitetu doktorata ovde i o "intelektualcima" u Srbiji imam mišljenje prema kome i najgora Stevanovićeva kritika zvuči kao kompliment.) I sami znate (vidi se na mom sajtu), kao i po mojim publikacijama) da sam ja karijeru stekao isključivo "napolju" (po "tržišnim principima"), kao i da sam okrenut pre svega tamo. Meni je Srbija trenutno zanimljiva kao "case study" - mada priznajem da je vrlo lagodna pozicija nekoga ko je ovde samo zato što to (trenutno) želi.