Zanimljiv tekst navedenog autora na Peščaniku. Povod je Posnerova knjiga "Kriza kapitalizma", ali se Gligorov bavi i drugim pomodnim modelima objašnjenja postojeće ekonomske krize koji postuliraju iracionalnost ekonomskih aktera (Akerlof, Ačemoglu itd). Njegov konačni zaključak, po meni sasvim plauzibilan, glasi: "Prednost objašnjenja koja ne odstupaju od racionalističke paradigme jeste u tome što su političke preporuke relativno jasne i jednostavne. Objašnjenja koja polaze od toga da je privredna nestabilnost posledica nedovoljne racionalnosti pojedinaca ne vode jasnim političkim preporukama.". Drugim rečima, sva objašnjenja koja ekonomsku krizu svode na iracionalnost aktera su cirkularna: objašnjavaju "nejasno nejasnijim", ("obscurium per obscuris, stari dobri jezuiti). Reći da je ekonomska kriza proizvod "životinjskog instinkta" ili "pohlepe" je isto ono što su radili neki 19-vekovni fizičari koji su govorili da su elektromagnetni impulsi isto što i "talasanje etra", pri čemu je još manje bilo jasno šta je to "etar". Ovde je doduše jasno šta je to pohlepa al nije jasno zašto pohlepa nekad vodi prosperitetu a nekad krizi. Odlična poenta.
No, Gligorov ne bi bio toliko zanimljiv i istovremeno frustirajući za čitanje da u svakom tekstu nema, pored solidnih poenti, i bar po nekoliko finih logičkih protivrečnosti ili pak vrlo čudnih i "originalnih" tvrdnji. Najpre, demokratija je po njemu brana da se ekonomska kriza pretvori u destruktivan politički ishod, totalitarizam itd. Evo i primera: "Tako da je za očuvanje demokratskog režima od velike važnosti da može da obnovi legitimnost i mandat vlasti na slobodnim izborima. To je, recimo, ono što se dogodilo u Sjedinjenim Državama. Čak i ugledni predstavnici Republikanske partije ističu da je trebalo očekivati da će glasači promeniti partiju na vlasti, jer bi inače demokratski sistem zaista mogao da bude destabilizovan.". Drugim rečima, jedini način da se demokratija u Americi očuva bio je da Obama pobedi. I neki fantomski "ugledni republikanci" se slažu da su oni morali da izgube da bi demokratija pobedila. Ja mislim da je Gligorov očigledno nešto pogrešno razumeo jer jako sumnjam da postoji neki političar (pa bio on "ugledni" ili "ne-ugledni", demokrata ili republikanac) koji bi bio spreman da kaže da je pobeda protivničke strane bila preduslov očuvanja demokratije ili "sprečavanja njene destabilizacije". Možda bi neki rekli da je njihova pobeda taj preduslov, ali protivnička, to je već smehotresno. (dodatno, nejasno je šta bi bilo da je Obama izgubio, dal bi neki general zaveo vojnu huntu, pošto jelte to se u Americi tako često dešavalo tokom poslednjih 200 godina ili bi možda ACORN i slične grupe pokušale da proizvedu nemire i pobunu...Ako je bilo šta od toga po sredi onda je upravo Obamina pobeda najveća destabilizacija demokratije, pošto je jasno da on kontroliše snage koje bi inače izazvale pobunu. To znači da ako on izgubi 2012 demokratija će tada biti destabilizovana. Jedini zaključak bi onda bio da demokratija u Americi može biti stabilna samo ako Obama vlada večno).
Dalje, Gligorov se jako trudi da iskopa što veći jaz između klasičnog liberalizma i američkog konzervativizma. Konzervativci su zatucani, religiozni, protivnici nauke, a klasični liberali za promene, nauku, širenje sekularizma (sve ono što možete da naučite od marksističkih profesora sociologije u Srbiji). Gligorov se poziva na Hajekov esej "Zašto nisam konzervativac" (još jedan mnogo zloupotrebljavan a vrlo malo shvaćen tekst) da bi to dokazao. Zaključak: "Izvorni liberali su, međutim, pre svega zagovornici ličnih sloboda i posebno slobode od državne intervencije. U tom smislu, kao što je to istakao i Hajek, oni se zalažu za promene, a ne za očuvanje tradicionalnih ustanova i vrednosti. U Americi su u poslednjih dvadesetak godina prevladali konzervativci, dakle oni koji se zalažu za državne intervencije kojima se ograničavaju različiti vidovi individualnih prava i sloboda. Kriza je sada u tome što konzervativci gube uticaj na desnici i u javnosti uopšte."
Ovo je dvostruko pogrešno. Prvo, Hajekov pomenuti esej je deo knjige "Poredak slobode". Svako ko pročita tu knjigu videće da u njoj, pa i u eseju o kome je reč, Hajek pravi dramatičnu razliku između konzervativizma u Evropi i u Americi, i da je njegova kritika upućena prevashodno evropskom konzervativizmu koji je etatistički. On kritikuje konzervativce koji su postali socijalisti i od njih želi da se distancira tvrdeći da su liberali treći pol u ekonomskoj politici jer su za individualnu slobodu! Ne distancira od tradicionalnih američkih konzervativaca! Naprotiv, on eksplicitno kaže u Poretku Slobode da "američki liberal s ponosom za sebe može reći da je konzervativac, zato što je sloboda najjača i najstarija američka nacionalna tradicija". Vrlo je problematično reći da Hajek misli da se liberali "zalažu za promene" jer bi onda bilo nejasno u čemu se oni razlikuju od američkih "liberala". Ne, klasični liberali se zalažu za promene samo ako su one u pravcu veće slobode, a u Americi su liberali tradicionalno protiv promena, tj konzervativni, jer je sloboda u Americi vrlo ukorenjena i ogromna većina svih pokreta za "promene" u ovoj zemlji su vukli u pravcu kolektivizma i socijalizma (uključujući i ovaj najnoviji sa Obamom), čemu se liberali protive.
Drugo, potpuno je netačna tvrdnja da klasični liberal mora biti "liberalan" u pogledu socijalnih pitanja, recimo abortusa. Gligorov insinuira da se abortusu protive samo konzervativci zbog svoje zatucanosti, dok pravi liberal mora biti za i to upravo na osnovu liberalne teorije o individulanim pravima. Propušta samo da nam kaže da bi protiv abortusa takođe mogao još pre da bude i ne-zatucani klasični liberal koji recimo misli da je beba ljudsko biće, te da je stoga abortus ubistvo ljudskog bića, i kao takvo zabranjeno na osnovu istih tih liberalnih principa. Recimo anarho-libertarijanski filozof Volter Blok koji misli upravo tako (i koji se čak zalaže za nasilno uništavanje klinika lekara koji praktikuju abortus) bi se jako iznenadio kad bi saznao da je on samo "zatucani konzervativac". Naravno, da li će neko biti protivnik ili zagovornik abortusa zavisi od toga da li će bebu definisati kao ljudsko biće ili ne, ali tu odluku nije moguće doneti na osnovu liberalnih principa.
Najnetačnija insinuacija iz Gligorovljevog teksta jeste da Beker i Posner predstavljaju manjinu među američkim konzervativcima, ali da su zato oni pravi klasični liberali. Ne, Posner je oportunista bez ikakve fiksne ideologije i principa koji misli danas jedno sutra drugo, a ova nova knjiga i druga pisanija o krizi se jedva razlikuju od Krugmana i Stiglitza, otvorenih socijalista. Misli da je jedan od glavnih uzroka krize deregualcija finansijskih tržišta. Gligorov: "Beker, takođe, iznosi argumente protiv intervencionizma u međunarodnim odnosima, sa čime se, kao i sa većinom drugih stavova, Pozner slaže". Da, ali je zanimljivo da ne misli da je vlada neefikasna iznutra, pa bi po njemu recimo trebalo pojačati regulativu finansijskih tržišta kao odgovor na krizu. Posebno oduran je njegov napad na Saru Pejlin i Džoa vodoinstalatera koji Gligorov takođe afrimativno navodi. Nejasno je kako je to republikanska stranka imala štete od čoveka koji je prozvao kanidata Obamu da želi da redistribuira njegove pare preko federalne vlade i većih poreza? Šta je tu antiliberalno u evropskom smislu? Ili u konzervativizmu Sare Pejlin? Njena religioznost je slična Reganovoj, koji se takođe zalagao za uvođenje kreacionizma u škole i bio vrlo "fundamentalistički" nastrojeni hrišćanin. Fancy konzervativci bi nekako hteli da difamiraju Saru Pejlin ali ne i Regana.
Uzimati Posnera i Bekera kao "liberalne" kritičare konzervativizma je isto što i uzimati Krugmana i Stiglitza. Reč je (barem u Posnerovom slučaju) o kolektivističkim kritičarima "divljeg liberalizma", a ne liberalima.
Dakle, imamo dva teksta u jednom - prvi, mnogo bolji, koji objašnjvava zašto ni jedna kritika kapitalizma koja polazi do pretpostavke iracionalnih aktera nije uverljiva, i drugi, znatno lošiji, u kome se afirmiše navodna "liberalna kritika konzervativizma", koja se, međutim, najvećim delom svodi na socijalističku kritiku liberalizma.
14 comments:
Kakva šteta što ljudi kao g.Gligorov, koji su nesumnjivo stručni, pa i originalni u izvesnoj meri, imaju hendikep svog levičarskog porekla.
Gavrilo,
koliko ja znam Gligorov nikad nije bio socijalista, a sto se tice porekla to je neozbiljan i uvredljiv argument. Nacionalna, verska pripadnost ili porodicna istorija nisu argumenti u raspravi i molio bih vas da izbegavate takve insinuacije ubuduce.
Covek pise tekst i tvrdi nesto. Jedina tema je validnost tih tvrdjenja.
O, kako bih voleo da mi takve insinuacije nikada ne padnu na pamet! Tragedija je što se one u suviše velikom broju slučajeva prosto same nameću! Nemoguće je oteti se utisku da "socijalistička kritika liberalizma", odnosno izvesna doza simpatije prema levičarskom pogledu na svet u slučaju g.Gligorova ne proizilaze iz njegovog porekla. Da li je moguće da je to slučajno? Naravno! Da li je verovatno? Teško...
A zašto mislite da je argument da nečiji stavovi i pogledi na svet proizilaze DELIMIČNO i iz nečijeg porekla uvredljiv? Ili neozbiljan? Mislite da porodica ne igra nikakvu ulogu u formiranju nečijeg načina razmišljanja?
Da porodica igra takvu presudnu ulogu Marks ne bi bio to sto je bio. A nekad porodica moze da igra i suprotnu ulogu. Vecina jugoslovenskih rok-muzicara su bili sinovi oficira JNA (Stulic, Bregovic, Bajagic...).
Na stranu sve to, kako god da stoji stvar sa uticajima okoline, to je marksisticki metod tumacenja tekstova da kazete "on je socijalista jer mu je poreklo takvo". Znate kako kaze Marks "drustveno bice odredjuje drustvenu svest". Ako si burzuj onda mislis kao burzuj (osim u njegovom slucaju!). Vi samo primenjujete taj Marksov potpuno pogresni metod tumacenja.
Mislim Ivane, da je u svim primerima koje ste naveli puno bliži psihoanalitičarski pristup . Prvo bunt protiv figure (idejne) oca a posle identifikacija . Svi rok muzičari (izuzimajući preobilni Đonijev genij) u posle upali u mentalnu matricu oficira JNA . samo su rak´jetnu zamenili drogom, a evociranje zavičajne "paradigme" urbanitetom .
Sva deca oficira JNA i viših kapoa partije imaju sličnu priću(osim naravno onih bezličnih ) likova
Ili imate otpor prema psihoanalizi.
Iz svega ovoga mogu da zakljucim - ili ces da budes isti kao tvoji roditelji, ili ces da budes razlicit od njih. :)
Sve je to u redu ali baš da je Hayek u eseju sa naslovom "Zašto nisam konzervativac" ustvari hteo da objasni kako jeste konzervativac, ne stoji. Hayek je tu knjigu pisao u Americi i u celom tekstu upravo ima u vidu američki primer. Evo nekoliko citata iz samog završnog eseja gde posebno naglašava razliku između liberalizma i američkog, ne samo evropskog, konzevrativizma:
"This difference between liberalism and conservatism must not be obscured by the fact that in the United States it is still possible to defend individual liberty by defending long-established institutions. ... I can have little patience with those who oppose, for instance, the theory of evolution or what are called "mechanistic" explanations of the phenomena of life because of certain moral consequences...; It is significant that here again we frequently find the conservatives joining hands with the socialists against the liberals - not only in England...or in Germany...but also in the United States...;
(Classical liberalism)... In its pure form it is represented in the United States, not by the radicalism of Jefferson, nor by the conservatism of Hamilton or even of John Adams, but by the ideas of James Madison, the "father of the Constitution."
Ako su sadašnji mejnstrim konzervativci (Bush, McCain, Palin) na liniji Madisona, svaka čast. Ali nisu, od republikanaca Madisona i ustav još jedino citira Ron Paul.
Ima nekoliko novih mlađih kongresmena koje povremeno vidim na tv-u (Paul Ryan, Michelle Bachman, Jindhal) i možda će nešto promeniti, ali ovo u poslednjih deset godina blage veze sa ustavom, Madisonom, ograničenom vladom, nije imalo. Konzervativni intelektualci i talk-show hostovi i nisu toliko loši, kao Rush Limbauhg ili naročito National Review Online, ali političari u vrhu stranke ih nisu zaslužili. Tako da sve što je Hayek rekao o američkom konzervativizmu stoji i danas. Imaju potencijal, ali vrlo lako skliznu u ambis. Počelo je od carina na čelik a završilo se sa kandidaturom Sare Palin koja nije umela da navede ime ni jednog jedinog magazina koji čita (newsweek, economist, anything!?), ali zato bi da celoj zemlji nameće svoje prosvećeno viđenje abortusa.
Slavisa,
iz Hajekovog odnosa prema Ocevima utemeljivacima vidis da je moja ocena zapravo bila tacna. On je jednako udaljen od "radikala" Jefferson kao i od etatiste Hamiltona, a jedino mu je blizak Medison koji je mozda mainstream, i klasicni liberal. Vidis da je Hajek zapravo jako konzervativan oOn sebe odbija da nazove libertarijancem ili cak klasicnim liberalom, on kaze da je Stari Vigovac, dakle pripadnik te partije pre njenog "liberalizovanja". Ikona svih libertarijanaca Jefferson je njemu "radikal". KAd dodas tome njegove druge knjige, njegovo hvaljenje tradicionalnih ustanova, porodice, cak i istorijski pozitivne uloge crkve (iako on nije bio vernik) jasno da bi po on morao da bude opisan kao vrlo zestoki konzervativac danasnjim recnikom i merilima (daleko od toga da klasicni liberalizam ide sa "kritikom religije" kako kvazi-marksisticki tvrdi Gligorov). Izvor Hajekove frustracije (i ne samo njegove) konzervativizmom je bilo flertovanje konzervativaca sa socijalizmom u ekonomiji, a ne sa hriscanskim fundamentalizmom u "socijalnoj sferi".
S druge strane, on kritikuje upravo ono sto Posner hvali - prihvatanje hamiltonovskog, etatitsickog principa i TU vidi izdaju klasicnog liberalizma. A Gligorov stavlja u isti kos Hajekovu i Posnerovu kritiku "konzervativizma". Posner voli Hamiltona a ne Medisona. Reganova revolucija je bila renesansa Medisonovog (i Jefersonovog) liberalizma minimalne drzave, sto je po Posneru izvor sveg zla i najveca greska. On kategoricki odbija klasicni liberalizam na svom blogu i inace.
Mislim da je dobro da si naveo Rush Limbaugha i National Review. Treba procitati Liberal Fascism JOne Goldberga. Ja sam to upravo danas zavrsio i knjiga je po mom sudu istorijska. NE samo po pokazivanju zjednickih korena americkog progresivizma i evropskog fasizma, vec i po tome sto se ne ustrucava da pripise fasizam i reformisanom "saosecajnom" konzervativizmu Gerge W Busha. To je potpuno na hajekovskoj liniji - kritika realno postojeceg konzervativizma sa medisonovskih i jeffersonovskih pozicija. I pokazuje jos jednom da je tacno bilo ono sto je Hajek tvrdio da u Americi nije moguce iskopati (jos uvek) veliki jaz izmedju konzervativizma i klasicnog liberalizma. MAinstream je jos uvek klasicno liberalni, iako to ne mora vaziti za politicare.
Ali, jos jedna napomena. I kad gledamo politicare, nisu najveci etatisti religiozni ljudi poput Sare Pejlin, Hakabija i slicnih, vec upravo fini, sekularni konzervativci koje mainstream mediji i levica vole, poput Mekejna. Hakabi je od pocetka ostro osudio bailoute. Boby Jindala koga ti spominjes u pozitivnom kontekstu je jedan nas kriticar na Pescaniku nazvao "fasistom". Taj nije nista manji vernik od Sare Pejlin. Ron Paul je vernik i veliki protivnik abortusa. Sara Pejlin je, kako god stajala stvar sa njenim obrazovanjem ili religijskim gledistima, smanjila znacajno izdatke na Aljasci i veliki udar na korupciju i u sopstvenoj stranci napravila. Koliko guvernera je to uspelo ili cak pokusalo? I tako dalje. Mislim da je pogresna teza da su etatisti vernici u republikanskoj stranci. Pre mi se cini da vazi obratno.
Kakvu PRESUDNU ulogu igra porodica? Koliko velikim slovima je trebalo da napišem "DELIMIČNO"?
Naravno da porodica može da igra i suprotnu ulogu. Naravno da neko može da bude isti kao roditelji a neko različit. Naravno da g.Gligorov NIJE isti kao njegov otac - ALI JE VRLO MALO VEROVATNO DA NIJE DELIMIČNO formirao svoje stavove pod njegovim uticajem!
Шта сад?
Тржишно решење, 12.02.2008:
"Како објаснити овакву Тадићеву улогу? Прво, мислим да је Тадићево „европејство“ врло пробелматична и извикана ствар. Ипак је он пулен свога тате, чика-Добрице и чика Свете, људи који спадају међу најужи круг креатора злочиначке ратне политике 90-их. Је ли Тадић некад проблематизовао њихову политику? Јел' их (академике и Француску 7) икад прозвао због њихове одговорности за оно што се дешавало 90-их? Не, „мој тата никад није био националиста“, рекао је Тадић. А „хумано пресељење“ сам предложио вероватно ја, а не његов татица!"
"Mislim da je pogresna teza da su etatisti vernici u republikanskoj stranci. Pre mi se cini da vazi obratno."
meni se ne cini da je obratno. rekla bih da je u republikanskoj stranci korelacija pozitivna ali ne mnogo jaka - recimo 0.20 (u populaciji kao celini je ona verovatno negativna). koliko god da ne podnosim mccaina i ostale "umerene" republikance, stvarno ne znam odakle dolazi ta prica da su palin i huckabee nekakvi small-government konzervativci i ustavobranitelji. huckabee je populista i bio je drasticno pro-government u svojoj predsednickoj kampanji - zahtevao je sve moguce drzavne intervencije, od besplatnog obrazovanja, promocije "zdravog zivota" (npr. zabrane pusenja), biblijske obaveze da se spreci global warming itd, itd. to sto je bio protiv bailouta je verovatno rezultat njegove anti-business filozofije (i neki demokrati su bili protiv bailouta - ne zato sto su za trziste nego zato sto mrze velika, zla preduzeca na wallstreetu). sarah palin mi je simpa kao osoba pre svega jer je napadaju razni praznoglavi snobovi. na zalost, od nje nikad nisam cula nijedan pro-market argument (ne zameram joj mnogo sto ne cita novine - ima ljudi koji imaju zdrave intuicije i bez njih. ali kod nje ih ne vidim). od bobby jindala takodje (uopste mi nije jasno sta svi nalaze na njemu). nisam od onih koji misle da GOP treba da se otarasi socijalnih konzervativaca, ali stvarno ne vidim utemeljenje za tvrdjanje da su oni nekakvi principijelni borci za small government.
Gavrilo,
potpuno je jasno da se Tadic i Gligorov ne mogu porediti. Ja nisam govorio o Tadicu kao sinu LJubomira Tadica, nego kao o "pulenu svog tate i cika-Dobrice", sto je nesto sasvim drugo i za sta postoje nepobitni dokazi ("pulen" je neko ko je ucenik i sledbenik, a ne bioloski potomak). Boris Tadic kaze da njegov tata, koji je izmislio izraz "humano preseljenje," "nikad nije bio nacionalista" a Dobrica Cosic mu je i danas uzor koga pita za savet.
S druge strane, Gligorova jos nisam cuo da hvali politicki sistem u kome je njegov tata bio visoki funkcioner. Naprotiv, zastupa vec decenijama stavove zbog kojih ga ljudi najcesce identifikuju kao klasicnog liberala, dakle sve suprotno od ideologije njegovog oca. Priredio je knjigu "Kriticari kolektivizma" jos 1989 gde su bili objavljeni prevodi Hajeka, Popera, MAksa Vebera i drugih gde se direktno kritikovao socijalizam kao stetocinski i ekonomski nemoguc sistem. To je, priznacete dosta neobicno "formiranje stavova pod uticajemo porodice".
Sto naravno njegove stavove ne cini ni boljim ni gorim nego sto bi bili inace. Kao sto i Tadiceva odbrana njegovog tate ne bi bila nista manje odvratna da mu Ljubomir Tadic pocem nije otac, nego samo neki "cika Ljubomir" u ciji sud on ima poverenje (poput cika-Dobrice).
Али Борису Љубомир ЈЕСТЕ отац, и иако је замисливо да би старијем Тадићу млађи почем био пулен и да није, то, признаћете, једноставно није случај. Он му је пулен зато што му је син.
Да, Глигоров млађи НИЈЕ постао маркузеовац, и МОГУЋЕ је да је формирао ставове потпуно независно, или чак у супротности од породице - мени је то само мање вероватно. Постоји извесна МАЛА доза "либералности" у америчком смислу која се код г.Глигорова тешко може објаснити (Глигоров не би био толико занимљив и истовремено фрустирајући за читање да у сваком тексту нема, поред солидних поенти, и бар по неколико финих логичких противречности или пак врло чудних и "оригиналних" тврдњи), зар не?
Post a Comment