Pages

13 April 2009

Važi

Boris Tadić:
Ocenio je da je broj ministarstava posledica izborne volje građana i dodao da su neophodne i izmene izbornog zakona kojima bi se najpre smanjio broj poslanika u skupštini, a zatim i ministarstava.

Slažem se da se reorganizacijom ministarstava ne pravi značajnija ušteda, ali nikako mi nije jasno kako je broj ministarstava posledica izborne volje građana.

19 comments:

Vanja said...

Pa verovatno je mislio na to da su glasovi bili previse rasuti na razne stranke, pa je morala da se pravi siroka koalicija, a onda je svakom pripalo po par ministarstava, potpredsednika i sl.

Ima on taj obicaj da svali krivicu na narod. Ko nam je kriv kad ne glasamo iskljucivo za njegovu koalijcu, a i ni tu ih nije bilo bas malo.

Lazar Antonić said...

Pa to bi on voleo da mislimo, ali nije bas da u vladi ima preko 20 stranaka.

Lazar Antonić said...

Konacno, dele se i druge pozicije a ne samo ministri.

Tadicev argument je trazili ste gledajte. Ali nismo mi referendumski odlucivali o ministarstvu za dijasporu, sport i omladinu, religiju i sl. pa da nam servira ovakva objasnjenja.

Vanja said...

DS, G17+, SDP, SPO, LSV, SPS, JS, PUPS i SDAS. Izvinjavam se svima koje sam zaboravio.

Znam da nismo na taj nacin odlucivali, ali poruka je jasna: Ne rasipajte glasove sledeci put, pa cemo moci malo da pristedimo.

Lazar Antonić said...

Stani Vanja, pa samo tri izborne liste su u vladi. Glasači ne odlučuju o tome koliko će stranaka činiti koaliciju. Nisu glasači odgovorni za rasipanje glasova.

Uostalom, postoje lokalne i pokrajinske vlasti, nažalost i državna preduzeća, zatim sekretarska mesta po ministarstvima. I to se deli.

Takođe nemaju sve stranke koje si pobrojao ministra. Npr. JS, LSV možda i SPO.

Poruka nije ne rasipajte glasove nego reorganizujte državnu upravu, dosta sa izgovorima. Reorganizacija podrazumeva ukidanje ne samo ministarstava nego i njihov nadležnosti. Dosta sa finansiranjem sportskih društava, omladinskih organizacija, kulturnih društava i slično.

Crni said...

Poslanici su ustavna kategorija, uvek ce ih biti 250.

Marko Paunović said...

Da, to je i meni palo u oci. Pretpostavljam da je hteo da kaze "da se smanji broj stranaka u skupstini".

Vanja said...

SPO - dijaspora.

"Poruka nije ne rasipajte glasove"

- mislio sam na poruku predsednika svojim građanima. On nam poručuje da na sledećim izborima isključivo glasamo za njegove, da će nam tako biti lepše.

"Nisu glasači odgovorni za rasipanje glasova."

- naravno da ja tako mislim. Niti postoji nešto što se zove "rasipanje glasova", ali predsednik na to aludira kad kaže da je takva bila izborna volja građana.

"Poslanici su ustavna kategorija, uvek ce ih biti 250."

- onomad nam rekoše da je ovaj Ustav lakše izmenljiv od prethodnika, to je bila kao pozitivna stvar. Bilo bi lepo da to na ovom primeru pokažu.

Marko Paunović said...

Ako ostane proporcionalni sistem, onda definitivno treba smanjiti broj poslanika na recimo 100.

Ali, ako se predje na vecinski sistem (na sta mozda Tadic aludira sa ovim "promenama izbornih zakona"), onda verovatno ima logike da ih ostane 250.

Richard said...

Nema nikakve logike da ostane 250 poslanika jer to više nije skupština nego miting. Mislim da je već neko iz DS pominjao da se napravi kombinovani sistem kao u Vojvodini - pola poslanika da se bira većinski a pola proporcionalno. Tu bi 100-120 poslanika bilo sasvim dovoljno.

YoKey said...

"...pola poslanika da se bira većinski a pola proporcionalno. Tu bi 100-120 poslanika bilo sasvim dovoljno."
I to u dva doma + predsednički sistem američkog tipa (glasaš za mandatara vlade direktno, bez dodatnog "ceremonijalnog", latentno autoritarnog predsednika) pa da poverujemo da se nešto u Srbiji menja na bolje.

Marko Paunović said...

Ja mislim da vecinski sistem nema previse smisla, ako poslanik ne predstavlja makar opstinu.

Sto se predsednickog sistema tice, koliko ja znam, to se pokazalo kao dobro prakticno samo u Americi. Cela Latinska Amerika je pre ili kasnije imala periode diktature.

Razumem ja prednosti predsednickog sistema, ali me je prosto strah da mi ovde, sa istorijom obozavanja raznoraznih vodja, ne dozvolimo opet nekoj budali da nas jase decenijama.

YoKey said...

Naravno da bi u većinskom sistemu poslanik bio biran kao predstavnik građana određene teritorijalne jedinice, opštine ili sličnog.
Da li je karakter vlasti nužno uslovljen istorijskim faktorima (tradicijom, predrasudama, zabludama...), toliko značajno više nego sistemskim rešenjima i institucijama? To bi dalje značilo da sirotim Latinosima nema pomoći, čak iako bi neka grupa liberalnih entuzijasta pokušala da uspostavi potrebne institucije, talas populizma izbacuje novog diktatora i toliko.
Tako da i naš sistem vlasti formalno podeljene između skupštine, vlade (premijera) i predsednika ne smeta uvek nekoj novoj budali da nas jaše dok može i po pravilu je to predsednik, sa marionetom od premijera. Izuzetak je bio Đinđić - nije pristajao da bude marioneta i ubiše ga...
Valjda bi zato i trebalo da razmišljamo o promeni sistema.

YoKey said...

U tom smislu, sad se setih onog genijalnog:
"If we can't be free at least we can be cheap." - Frank Zappa

Lazar Antonić said...

Ali upravo vecinski sistem ogranicava populiste i tera ih da strajkuju gladju... kao sto je slucaj u Boliviji...

Proporicionalni sistem nije nikakva prepreka markovom strahu od populistickih predsednika... naprotiv..

Marko Paunović said...

Lazare, u vecinskom sistemu svi MORAJU da se obracaju srednjem biracu - to ti je populizam prakticno po definiciji.

U proporcionalnom sistemu mogu da opstanu nepopulisticke stranke, u vecinskom nikako ne mogu.

Lazar Antonić said...

Nisam siguran da si u pravu. Prvo u većinskom sistemu se ne obraćaš celoj naciji već samo sopstvenom okrugu. Ljudi u različitim delovima zemlje imaju različite probleme. Obično ne nastupaš sa nacionalnim programom, koji je uvek više populistički, već sa konkretnim lokalnim problemima. Ne objavljuješ rat siromaštvu organizovanjem javnih radova (kao u proporcionalnom sistemu) već se zalažeš u populističkom slučaju za državne subvencije (pork belly) ili u verovatnijem za smanjenje državnih nameta. Zavisi od političara ali zavisi i od okruga koji predstavljaš.

Lazar Antonić said...

Možda ne opstaju nepopulističke stranke, ali to je nebitno, jer su stranke u većinskom sistemu manje bitne. Opstaju nepopulistički kongresmeni.

Lazar Antonić said...

Još nešto. Ako imaš većinski sistem za izbor poslanika, onda uglavnom imaš direktne izbore za predsednika. (mada smo već pričali o izbornom koledžu u americi ali suštinski su direktni).

U Engleskoj većinski izabrani poslanici posredno biraju predsednika vlade. U tom sistemu su stranke nešto važnije nego u Americi, jer one imenuju kandidata za predsednika vlade, mada su u oba slučaja stranke bitne samo do izbora. Ne i posle. U proporcionalnom sistemu su stranke bitne stalno.

Pitanje je da li bi više voleo engleski ili američki model većinskog sistema. Odnosno da li imati direktne ili posredne izbore za prvog čoveka. Ja mislim da je bolje imati direktne jer smatram da ljudi trebaju da sami biraju prvog čoveka. Njihova je odgovornost i oni će snositi posledice. Sa druge strane, slažem se da je pri direktnom izboru predsednika ostavljeno više prostora za populizam nego u posrednom izboru. Mislim da si to hteo da kažeš i da si me zbunio sa većinskim ili proporcionalnim sistemom koji sa izborom predsednika nemaju veze jer su svi direktni izbori za predsednika većinski. Proporcionalni sistem za izbor predsednika naravno ne postoji.