Pages

12 April 2009

Long live Štulison

Danas je rođendan Branimira Džonija Štulića, najvećeg pesnika jugoslovenske popularne muzike. Zapravo Štulić je dva ranga iznad svega što je u staroj Jugoslaviji postojalo po imenom popularne, rok, pop muzike, kako hoćete. Njegov rang su Cohen, Dylan, Morisson. On nije nikakav "muzičar", nego pesnik, trubadur i mislilac. Već 20 godina se ne bavi muzikom već antičkom poezijom i istorijom. Preveo je "Ilijadu" (prvo pevanje se u akrostihu čita "Balkane moj, budi mi silan i dobro mi stoj"), zatim Tukididovu "Istoriju Peloponeskog rata", zatim Herodotovu "Istoriju", a trenutno piše knjigu u heksametru o Ameksandru Makedonskom u Holandiji, gde živi već 25 godina ("Morao sam otić'. Mogo sam birat' il ću bit' Goran Bregović, ili me neće bit'. Pošto nisam htio ni jedno ni drugo, morao sam otić").

Štulić je beskrajno zanimljiva osoba zbog svojih političkih stavova. Potpuno netipično za jednog rokera, na pitanje da li je on levičar odgovorio je: "Nisam ja nikakav ljevičar, ja sam vrlo gadni desničar. Ljevičari ne rade ovako dobre pjesme." Možete zamisliti tog užasa! To me podsetilo na Čarlsa Bukovskog i njegovu izjavu da čim za nekog čuje da je "desničar" to mu je siguran znak da taj misli svojom glavom.

Kako Štulison (nadimak koji koristimo mi "pravi", ezoterijski fanovi:)) politički misli možda najbolje govori legendarna pesma "1968" sa takođe legendarnog albuma Filigranski pločnici. Pogledajte je ovde. Ona otkriva otrovnog, ciničnog i zaista gadnog desničara.

Srećan rođendan, Mr Štulison.

27 comments:

Filip said...

"Njegov rang su Cohen, Dylan..."
:)
Pretera ga...

tiki said...

No ne možeš poreč činjenicu da su ga mladi čegevaristi isto obožvali (onaj Mirin pajac Vulin...).
većina ga je doživljavala kao pobunu protiv onih " u sivom mantilu sa kurvinjskim izrazom između očiju"
a ne kao pobunu protiv levičarenja
al i ovo je dokaz da si u pravu


za sljakere sto locu ko pesi
studenti bez diplome
zene bez ljepote
nezenje bez stana
putnici bez para
jeftina mjuza teska cuga
lutrija je njihova furka
jeftina mjuza teska cuga
uzas je moja furka

Igor said...

Posto je ovo libertarijanski blog mislim da je ovo najprikladniji citat:

"sloboda nije podmetanje ideoloski zakrzljale forme
sloboda nije pometanje ideoloski bilo kakve norme
sloboda nije jednostavan domaci zadatak
ona je svijest o skladu nesklada nesavrsenih ljudi

sloboda te ceka
uzmi je

datumi
sjecanja
kontrola lupa vratima
regularna predstava
ko ne pamti iznova prozivljava"

Ivan Jankovic said...

Filipe, mislim da nije preterivanje, osim sto je ovaj imao cast biti Hrvatski Makedonac koji peva i pise na BHS-u, a ne na engleskom.

Sto se tice Stuliceve politike i dan danas je misterija po kom osnovu je veliki deo njegovog materijala uopste objavljen, a onda kako je uprkos tome ostao na slobodi. "Tko to tamo pjeva" sa Filiganskih je direktan napad na Tita "Kamo dalje rodjace, iz pjeska vire krunisane glave", mozete to da zamislite? "Blindirani brodovi vozili te na cetiri strane..". Takodje pesme o Poljskoj 1981 i 1982, kada termin Poljska nije smeo da se pomene u jugoslovenskim medijima, gde on objavljuje "Proljece je 13-og u decembru", ili da "Poljska nikad nije dala kvislinga".

Ali, mene i dalje fascinira cinjenica koliko je on prozreo filozofsku i egzistencijalnu prazninu 68astva jos tada (o cemu peva u 1968-oj), sto je bilo utoliko teze sto su oni uzivali ugled jedine opozicije i bili istovremeno proganjani od rezima i tabuisani. Covek koji to moze je stvarno kalibar, i zavredjuje veliki respekt, bar sto se mene tice.

Gabriela said...

Sto se tice Stuliceve politike i dan danas je misterija po kom osnovu je veliki deo njegovog materijala uopste objavljen, a onda kako je uprkos tome ostao na slobodi.

pa, resenje ovakve misterije, je obicno (a ne tvrdim obavezno i u ovom slucaju), u tome sto se ispostavi da je doticni sve vreme radio za tajnu sluzbu.

Slaviša Tasić said...

Ako vam je promakla jedna od najboljih književnih kritika ikada:
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=444146

tiki said...

Štulić je često svirao u studenskom domu na Savi u Zgb. Do dolaska Hdz na vlast SKC je bio dosta otvoren za svakakve ideje ( recimo Đinđić i Čavoški drže tribinu prije osnivanja DS).Đoni je studirao na filozofskom povijest ( i nešto dodatno za spikere što nije bilo osnovni studij) Ipak "kurvini sinovi " nisu spavali posle jedne svirke u Pauku (dvorana u domu na Savi) Đoni bukvalno sa lovom i gitarom sijeda u taksi ispred kolodovra i piči za Holandiju ostalo je mit ( a možda i ovo). Nisu ga prije slušali ozbiljno jer borcima je uši paralo "struganje " po gitari pa nisu ni mogli slušat a oni malo pametniji su mislili da je praksisovac,ipak je on dete oficira JNA (iz poštene kuće).
no Ivane ovo sa Makedoncem si pretero ipak je rođen u Ninu a dobar dio života proveo u Zgb

Filip said...

Preterao si preterao...
To sto je pevao na srpskom ima veze samo sa tirazom prodatih ploca, sto naravno stavlja ovu dovojicu (B. D. & L. C.) ispred njega, a nikako sa time sta je uspeo da kaze na tom srpskom. A liricki, u poredjenju sa Tower of Song ili sa Visions of Johanna... Nikad on nije otisao tako daleko.
On je more of a song-dancing man, mozda slicno Bitlsima dok nisu odlepili...

SasaS said...

Džoni desničar? Pre ultralevičar, markuzeovac i, kao takav, antititoista. Ako se ne varam, bio je prijatelj sa Ljubišom Ristićem, Šerbedžijom...

Tih godina su se jedino Idoli mogli smatrati zdravim desničarima (Maljčiki, Malena, Odbrana koja je koncept album rađen po literarnom predlošku istoimenog Pekićevog romana, Vetar i zastave).

Ivan Jankovic said...

Filipe,

mislim da nisam preterao. Stulic je bio hendikepiran u pogledu svetske slave u odnosu an Dylana i Cohena zbog jezika kojim je govorio/pevao (BHS), ali nije bio losiji od njih (koliko uospte ima smisla praviti takva poredjenja). Ja recimo mislim da je Dylan mnogo povrsniji od Stulica, a da je Cohen religiozni mistik i hedonista prefinjenog nerva, ali ni jedan od njih nema politicki nerv ravan Stulicevom. Ni jedan od njih nije sposoban za takvu ironiju, za tako prefinjen i dubok skepticizam i takvu sirinu kulturnih referenci. Njihovi stavovi i senzibiliteti su tako konvencionalni, predvidivi. Ako bih tragao za Stulicevim parnjacima to bi jos pre Dylana i Cohena bili Bukovski, Ezra Paund, Selin ili Nabokov.

No, sva pomenuta trojica spadaju u trubadursku liniju, sa Brelom, Bracansom i slicnima a ne u konvencionalne rok muzicare. Mnoge Stuliceve pesme su mala poetska remek-dela, kao i Dylanove i Cohenove. Bitlsi su bili samo muzicari (odlicni, genijalni cak, ali muzicari). Ovaj covek je mnogo vise od toga.

Gavrilo said...

Коен, Дилан, Брел - можда...
Десничар - НИКАКО!!

Filip said...

Ivane, Ivane...

"Njegov rang su Cohen, Dylan..."

Ti recimo za Boba Dilana mislis, da je povrsniji jer nema politicki nerv i jer je njegov stav i senzibilitet Tako konvencionalan i predvidiv, nesposoban za Tako prefinjen i dubok skepticizam i Takvu sirinu Kulturnih referenci.
A 1969. godina je!
To recenica gore je tolika glupost da mislim da je valjda vec i sam razumes...
Ako bi Stulic tragao za svojim paranjacima to bi jos pre Bukovskog, Ezre Paunda (ko je to?) ili Nabokova bio Dilan, kao sto znamo.
Nije vise '69. Ta pesma nije o Bogu a hedonista prefinjenog nerva je super... Leonarda Cohena ne mozemo brojati sa njima jer on nije muzicar...
On je pesnik "with a golden voice", koji nikada nije morao da naucio da svira posto mu je skepticizam do vulgarnosti i senzibilitet pokrivao scenu, i njegove i Johnuove poetske sposobnosti je bzv. porediti. Nisu ni ustoj ligi. Ali je L. C. definitivno u onoj Senzibilnoj...
No, sva trojica spadaju u tu liniju.
Bitlsi su bili sjajno genijalno odlicni.
Dobar je taj covek. Ali ne vise od toga.
Sad ide Cohen u Utisku! :)

Richard said...

@Ivan Jankovic
Termin BHS je izmisljen u haskom tribunalu i nije postojao u vreme kada je Dzoni Stulic pevao. Preciznije je (i manje rogobatno) reci srpskohrvatski (ili hrvatskosrpski) jer je to knjizevni jezik nastao 1850. godine.

Ivan Jankovic said...

Richarde,
ja sam namerno ironicno koristio BHS sa tom aluzijom na haski tribunal, mada ne vidim zasto je srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski ista bolje resenje (jednako je prozivoljno). Svejedno kako zovemo jezik, vazno je na sta mislimo.

Filipe,
sve distinkcije se mogu relativizovati. Cohen je pesnik prevashodno, ali je to i Dylan. Kao i Stulic. I svi su muzicari. Gledam na itnernetu jednog tipa koji je postavio akorde Cohenovih songova. I pise (a covek je gitarista profesionalni) - "Mr Cohen je genije". I on misli muzicki genije, a ne poetski.

Pod razlicitim senzibilitetima sam mislio da su Cohen i Dylan deca 1960-ih. Njihov univerzum je univerzum kolektivisticke pobune protiv konzervativnih ustanova. Njihovi ocevi su bili jevrejski biznismeni u Severnoj Americi. Oni su pesnici generacije koja je verovala u levicarske gluposti o promeni sveta a da nikad tu promenu nije osetila na svojoj kozi. Oni su politicki adolescenti i danas,kad imaju 70 godina. Stulic nije sin jevrejskog biznismena u Americi, nego sin jugoslovenskog komunistickog generala, i on je ziveo u tom poravljenom svetu. I naucio sve o njemu iz prve ruke, i adolescentsku ideju pobune preziveo u odnosu na STVARNO represivni rezim. I sa IQom verovatno 30 poena iznad proseka za rok muzicare, "provalio" taj politicki "postav" sto bi rekli filozofi. On nije mogao da padne na Ce Gevaru i Kastra kao Cohen, koji im je pevao ode jedno vreme. Suvise se kasno rodio, i to na pogresnom mestu...

Neko je spomenuo Vulina, koji obozava Stulica. To samo dokazuje da nije bas previse pametan, jer da je cuo samo "1968" ili "Pavela", (ili ih shvatio), odbacio bi Stulica kao reakcionarnog cinika - "Pavel, da li je to skup interesa nekorisnih ljudi, ili nesto vrijedno robije?" pita spanskog borca Stulicev "lirski subjekat". Cohen i Dylan po mom shvatanju nikad nisu bili dovoljno pametni da u ideji "spasavanja covecanstva" i "univerzalnog humanizma" vide "skup interesa nekorisnih ljudi". Oni su u tom pogledu uvek ostali deca cveca koja pevaju o "potlacenima" i "svetskoj nepravdi".

P.S. Ezra Paund je jedan od najvecih pesnika XX veka koji deli Stulicevo odusevljenje Antikom i Homerom, i jos ponesto.

Filip said...
This comment has been removed by the author.
Filip said...

Njihovi ocevi nisu bili jevrejski biznismeni.
Cohen je kanadjanin koji je prvo pisao knjige... I Cobain je genije pa ne zna da svira. Kakve to veze ima...
Dylanovi roditelji su bili... Nebitno. Nisu bili bogati jevrejski biznismeni. Pobegao je u NY sa 22.
Da li mislis da Cohen koji kaze "Long live the state, By whoever it's made!" i "Whatever makes a soldier sad, Will make a killer smile." moze da ima ikakve veze sa idejom spasavanja covecanstva i kolektivizma i da ne vidi dalje od toga? Nije mu pisao ode.
Dylan, koji peva posle "I have a dream" i licno ucestvuje u zavrsavanju poravnjavanja sveta, pa posle par godine bezi od ma cega vise, nego li Tog poravnjavanja, u r'n'r i individualnost... Da li mislis da Dylan ima problem sa idejom kolektivisticke pobune protiv konzervativnih ustanova kad kaze da "Everybody got to wonder what's the matter with this cruel world today." i da zove na ikakvo ujedinjenje icega u Mr. Tambourine Man?
Trosim moje reci za njega na ovu temu...

"But I can't think for you,
You'll have to decide,
Whether Judas Iscariot,
Had God on his side?"

(Stulic nije dosao do ovog stepena poredjenja nikad.)

Mislim da je, ako ne u prvu ruku, onda sigurno tu negde bas u blizini, prilicno dobro znao sta su kolektivizam i Francuska. He's American.
Ma i mislim da je da je sramota gledati ove ljude kroz tu prizmu. Znali su sta je '68-a jer su bili dovoljno pametni da shvate, u deci cveca su videli ljubav, a u potlacenima robove. A i znas... Mislim da nisu ni toliko mnogo mislili o toj prizmi. Muzicari...
Ali ne, 1968 nije skakljivija, skepticnija i do vrha nerava senzibilnija od It's Alright, Ma (I'm Only Bleeding).


P. S. Nikad cuo...

Ivan Jankovic said...

Filpe,
Cohenov otacc je bio dosta bogat srednji biznismen u West Mountu, najbogatijem kraju Montreala. Dylanovi su takodje bili neki sitni biznismeni.

Cohen se odusevljavao Castrom, a Stulic Leh Valensom. Svako je imao svoju pobunu. Neko je imao Kubu u srcu, neko Poljsku.

"Poor stay poor, rich get richer", ko je to rekao? Naomi Klajn? Noam Comski? Bono? Nobelovac Stiglitz? Ne, Leonard Cohen u "Everybody knows", kada je imao skoro 60 godina. Jos nije izasao iz tih adolescentskih kukumavcenja nad sudbinom "potlacenih". Da ne bude zabune, ja sam veliki "Cohenovac"; u refleksivnoj poeziji, obradi licnih, ljubavnih i religioznih motiva on je neprevazidjeni majstor. I u drugim oblastima ima savrsen dar za cinicno ismevanje opsteorihvacenih gluposti. Njegova pesma "Napredovanje stila" je najbolja kritika pateticne vizije pisanja poezije kao "nadahnuca" i "stvaranja" koju sam ikad cuo, i jedan od najvelicanstvenijih poetickih manifesta u XX veku:

"Nisam se ubio kad su stvari krenule lose
Nisam se odao drogama ili ucenjima
vezbao sam da pisem
ono sto bi u noci kao sto je ova
mogao da cita covek kao sto sam ja"

Vezbao je da pise, o blasfemije za zasopljenog liricara koji se klanja Muzi i "iznedruje stihove" i kome pesma "nastaje". To je Stulic ugodjaj, to je Volt Vitmen, to je Paund, to je Selin, to je specificna tezina genija.

Ali, kad dodje do politike, Cohen postaje tri klase primitivniji duh, kuka nad siromasnima i proklinje nepravedni svet. On je tu i dalje zakrzljali hipik, sa potpuno konvencionalnim, simple-minded, predvidivim kolektivistickim ubedjenjima.

Dejan said...

I jos jedan glas da je poredjenje preterano (i to za nekoliko redova velicina, a verujem da bi se i Dz.S. sa tim slozio), kao i da je politicka orijentacija Dz.S. priicno izmastana.

Ivan Jankovic said...

Sto se tice "izmastanosti" politicke orijentacije, ja u postu citiram samog autora koji se ekplicitno deklarise onako kako ga ja opisujem. Mozemo se sporiti sta znace termini i u kom smislu je on "levicar" ili "desnicar", ali bilo bi lepo da cujemo neko osporavanje onog sto sam napisao o njegovim politickim pesmama i njihovom ideoloskom smeru, umesto blanko ocena bez ikakvog pokrica.

Kad je rec o tome da li je poredjenje preterano i za koliko redova velicina, mislim da bi se Stulic sa tim slozio, ali u svoju korist!

Moram priznati da ja u tom omalovazavajucem stavu prema Stulicu vidim samo obrnutu stranu balkanskog megalomanskog provincijalizma (na stranu ukusi). Sad to postaje neko nihilisticko samokastigovanje i preterivanje u samoponistavanju. Ko jos moze da pridje blizu belosvetskim najvecim genijima...

Dejan said...

Ne omalovazavam Dzonija. Oduvek sam ga gotivio, danas i vise nego kad je bio aktuelan. Ne mogu da se slozim sa time da se poredi sa Dylanom, i to ne zbog jezika na kome je pevao. Nisam praktikant reverznog balkanskog megalomanijastva. Na primer, cesto sam za novosadsku Lunu govorio da je na istom nivou sa najpoznatijim UK postpunk bandovima iz ranih 80-tih. Slicne stvari mislim za Disciplinu Kicme i rex illusivia (Mitra Subotica).

Inace, ne mislim ni da je Cohen na nivou Dylana, a kamoli Stulic. Strecam se na poredjenja sa Dylanom, u sustini nema ljudi koji poseduju katalog tih dimenzija, znacaja i dubine. I Dylan nikad nije pevao "strankinjo sa plavi eyes"... Dzoni je znao toliko da se muzicki samozadovoljava da zaista treba biti veoma dobronameran da mu se to debelo ne zameri.

Ne bih se takodje mogao saglasiti da je bio "desnicar", u bilo kom poznatom znacenju te odrednice. Ako je on takvo nesto izjavio, pretpostavljam da je zeleo da time isprovocira novinara ili auditorijum, sto bih ja od njega i ocekivao. Dzoni je oduvek imao tu vrlu odliku ekstremnog individualiste, slicnu Zappi, da "zeli da se ne dopadne", da pomalo voli da ubode prstom u oko.

Jos jednom, Dzoni mi je vrlo drag. Smatram da je ekstremno bitan na ex-YU sceni, i sigurno bez konkurencije kao singer-songwriter (da ne kazem "kantautor").

tiki said...

neko je rekao
"nego sin jugoslovenskog komunistickog generala"
al mu unapredi tatu , mislim da je bio samo zastavnik.

Filip said...

I ja se strecam na poredjenja sa Dylanom jer u sustini nema ljudi koji poseduju katalog tih dimenzija, znacaja i dubine. Ali ovde poredjenja i prestaju...
A Cohen ni u jednom trenutku ne prelazi granicu saosecanja i ne pocinje da lici na Rotena ili Joan Baez, kako ga predstavljas. Jer ne da ne zeli, vec siguran sam, on to kao L. C. (to mu i dodaje jos koji kg na tezini) i ne ume.
I nije ovo omalovazavajuci stav prema Dzoniju, vec samo skidanje nakacenih epoleta sa njega.
I za kraj novi Dylan - http://www.youtube.com/watch?v=LrHylcUQq7M&feature=related
Enjoy!

Lazar Antonić said...

Ivane ajde uradi jedan post (ili komentar) sa top 10 listom liberalnih izvodjaca. Samo muzika. Domaca i strana, moze zajedno a moze i posebno.

Ivan Jankovic said...

ok. mada je tesko naci liberale medju njima. nacicu neke sa nekonvencionalnim stavovima koji naginju tome...:)

YoKey said...

Predlog: Frank Zappa
Mada, cenim da će ga Ivan diskvalifikovati, jer je na spotu "You Are What You Is" (doduše samo na spotu, ne i u tekstu pesme) FZ Regana nazvao PRESIDENT FROM HELL i njegovog dvojnika posadio na električnu stolicu :)
Ali stvar je mnogo dobra, zaslužuje da bude na listi (i FZ kao autor i njegove pesme/kompozicije/albumi i njegov medijski i društveni aktivizam).

YoKey said...
This comment has been removed by the author.
zmau said...

68 nije pesma o promašajima i iluzijama šezdesetosmaša, nego o krizi srednjih godina. Džonijev lirski subjekat poredi svoje sadašnje bedno i neispirativno mentalno stanje sa trenucima svog intelektualnog vrhunca koje je doživeo 15ak godina ranije. I žali za tim danima.
Ja sam tako oduvek shvatao ovu pesmu, i tako je shvatam i posle čitanja tvog tumačenja. Šta misle ostali ?
Takođe, čovek ne mora da bude desničar da bi se zapitao o smislu napaljenog komunističkog revolucionarenja. Treba da bude samo inteligentnij od Pavela da bi se zapitao o mogućoj pozadini i/ili nuspojavama revolucije.