Trenuci za pamćenje*

Pregledao sam Predlog zakona o turizmu o koji je pomenut u prethodnom postu. Zakon je prilično dugačak i bavi se raznim stvarima. Evo nekoliko detalja koje su mi zapali za oko, a vezano za Dinkićev komentar da je neophodno da se država umeša i pomogne kada tržište ne radi.

• Zakon definiše izlet. Izlet je ako niste znali kombinacija dve ili više usluga (prevoz i druge turističke usluge) u trajanju kraćem od 24h bez noćenja.
• Praktično propisuje obavezu države da se reklamira (svoje turističke potencijale)
• Osniva se Turistička organizacija Srbije. Državno preduzeće sa sve upravnim odborom i direktorom koga imenuje vlada. TOS će osnivati predstavništva u zemlji i inostranstvu. Ići će po sajmovima da predstavlja Srbiju i slično. Toliko o štednji.
  
• Upravljač turističkog prostora će imati pravo preče kupovine nepokretnosti u državnom vlasništvu. To praktično znači da će privilegovani moći da otkupe državnu imovinu (zemlju) po boljim uslovima. Ovo se ne odnosi na nacionalne parkove ali se odnosi na parkove prirode. Čini mi se da je Kusturici upala sekira u med.
• Budžet će da učestvuje u podsticanju turizma. Pomagaće u izradi projekta, finansiranju projekta i promotivnih aktivnosti i slično.
• Turističke organizacije će nuditi tipske ugovore koje propiše ministar nadležan za turizam. Znači nije dovoljno da se sami dogovorite sa agencijom nego ugovor mora da pokrije sve detalje koje propiše ministar.
  
• Ne može zakon bez licenciranja. Davaće se licence za turističke organizacije kao i vodiče i pratioce, koji će polagati i poseban ispit pred ministarstvom. Ajde što neće početi da ga primenjuju 5 godina kao i sa lekarima, nego što kada počnu praktično samo otvaraju vrata za korupciju.
  
• Vodiči i pratioci moraju da budu državljani republike srbije. Zašto je to preduslov? Ja imam jedno objašnjenje: 1999 sam par dana radio kao turistički pratilac. Autobusi sa turistima iz Slovačke koji su išli za Grčku su morali da imaju nekoga iz Srbije u pratnji. Onda su turistički pratioci za 50 maraka sedeli u autobusu od Horgoša do Dimitrovgrada. Pravilo koje je teralo strance da troše više para u zemlji. Sada član 90. piše nešto na tu temu ali mi nije jasno da li se time ukida ili ostavlja ovo pravilo. Sve u svemu klasičan protekcionizam.
  
• Definišu se prioritetne destinacije. Ministarstvo propisuje koji kvalitet mora da imaju objekti na ovim destinacijama. Tako na primer mogu da propišu da na Kopaoniku mogu da posluju samo hoteli III kategorije i više. Vlasniku se daje 2 godine da unapredi hotel. Ukoliko to ne uradi, plaća kaznu državi od 2 miliona evra! Vlasnicima se tako ograničava pravo raspolaganja sopstvenom imovinom. Povrh toga na to rešenje ministarstva nije dozvoljena žalba. Da li je ovo ustavno moguće?

Sve u svemu prilično tužno. Vladinim institucijama se daju velika ovlašćenja koja će sa jedne strane da utiču na smanjenje turističke ponude dok će vlada to pokušati da balansira podsticajima iz državnog budžeta.

*Ako se ne sećate "Trenuci za pamćenje" (Moments to remember) je bio slogan iz spota kojim se promoviše Srbija na CNN-u. Ako ste zaboravili slogan, kao što sam ja, onda je to najbolji dokaz da je pola miliona dolara potrešnih na kampanju sa ovim sloganom dostojno Woddy Allenovske ironije.