Ništa nije moje, ništa nije tvoje - sve je naše

Meštani Parka prirode - Mokra Gora opet protestuju zbog proširenja parka. Нико од нас не мрзи Кустурицу, само га последњи пут молимо да не отима оно што није његово. Нико нас није питао, нити звао да нам саопшти да је донета таква одлука. Извређао нас је, по медијима нас назива „неуким сељацима" и „примитивним пијандурама"! Зашто? Замислите да вам сутра неко уђе у стан и саопшти да то више није ваше, хоће да нас продају као ситну стоку.

Uredba vlade od 4. septembra 2008. širi prostor parka na skoro 11.000 hektara od čega je samo oko 4.000 hektara u državnom vlasništvu dok je preko 6.000 hektara u privatnoj ili drugoj svojini (pretpostavljam društvenoj). Kusturica brani projekat i krivi lošu informisanost: Та структура је нешто хтела да ућари за себе, а уствари дигла је буку и довела мештане у заблуду, јер су једну најобичнију уредбу Владе поистоветили са експропријацијом земљишта. Побуна је настала због лоших информација, које су у медијима намерно погрешно интерпретиране.

Nažalost ja nisam mogao da nađem originalnu uredbu ili zakon koji su objavljeni u Službenom Glasniku 52/05 i 105/05, da bih mogao tačno da kažem kakve posledice proglašenje parka prirode ima na privatnu svojinu. Koliko mi je poznato pretpostavljam da se radi između ostalog o ograničenju gradnje, odnosno da svaka gradnja na teritoriji parka mora da bude odobrena od strane direktora parka. Drugim rečima, vlasnicima koji žive u tom kraju je ugroženo pravo raspolaganja svojom privatnom svojinom. Ako neko može da pogleda originalnu uredbu i ovo potvrdi ili demantuje bilo bi korisno.

Ovi problemi ne postoje samo kod nas. U Americi se vlasnici zemlje plaše da im se na njihovom posedu ne otkrije nešto od prirodnog značaja, tipa retka vrsta životinja ili ptica, koje bi sa sobom povuklo ograničenje razvoja prostora koje, verujem, izdaje federalna Agencija za zaštitu okoline. Beogradski primer sa ratnim ostrvom je takođe interesantan. Zbog ptica koje migriraju na jug ograničena je gradnja. U Kairu su upravo najskuplje nekretnine i hoteli na ostrvu koje je sličnih dimenzija kao ratno ostrvo. Ono je povezano sa jednim ili dva mosta sa obe obale gde su izgrađeni mnogi stambeno ugostiteljski kompleksi. Mislim da bi to moglo da bude i sjajno rešenje za Ratno ostrvo.

Kako je slučaj Mokra Gora sada pred vrhovnim sudom, nadam se da će sud proceniti da je raspolaganje privatnom imovinom od većeg značaja od očuvanja privatne svojine, što naravno ne znači propast Mokre Gore već samo ograničava bahatost izabranih predstavnika vlasti.