Proverite odličan blog jednog našeg čitaoca i posebno poslednji tekst o Telekomu sa detaljnom analizom cena i usluga. Evo zaključka:
Rešenje za prestanak takvog jednog vida suptilne pljačke je samo u totalnoj liberalizaciji tržišta fiksne telefonije bez ikakvih uslova, kvota, pravilnika, frekvencija i ostalih oktroisanih papirologija koje se proizvode pod izgovorom da koriste državi, a u praksi svima nanose štetu. I upravo je u tome kvaka sa svim našim javnim preduzećima i državnim firmama, agencijama i javnim servisima. Svi oni se osnivaju dekretima političke elite, finansiraju, subvencionišu ili kreditiraju iz budžeta, a sve pod visoko uzdignutim barjakom javnog interesa. Ali kad pokušamo da dokučimo šta je taj javni interes, da li je on jednak zbiru svih individualnih interesa dolazimo do nejasnih rezultata. Niti je iko zadovoljan radom takvih ustanova (u najboljem slučaju, ljudi su prema njima indiferentni) niti se zna koga se može pozvati na odgovornost za nerad i nemar, za pljačku i razbojništvo.
4 comments:
Amen!! Da li će se tako nešto ostvariti u Srbiji? Nema šanse, pa ovde je izmišljena poslovica "Pametniji popušta", da bi budale preuzele glavnu ulogu.
ipak moram reci da je telekom bolji od mnogih fiksnih i mobilnih mreza u italiji gde ja zivim.
ovde fiksni prikljucak za telefon sa internetom kosta mesecno 50e, a kvalitet komunikacije sa klijentom je na nivou telekoma.
onog trenutka kada se demonopolizuje trziste fiksne telefonije, dogodice se upravo da cene porastu. jer telekom trenutno nema nikakav profit iz sektora fiksne telefonije i sami pokusavaju da izdejstvuju uvodjenje konkurencije pod uslovom da se odrede uslovi univerzalnog servisa. bez njega boljevac verovatno nikada ne bi dobio adsl uopste.
Najbolji opis situacije je dao baš Tadić kada je rekao da Telekom ne treba privatizovati jer je on važan instrument regionalne politike!!!
To da bi naš predsednik imao instrument da se igra empire building ima jasnu cenu koju ne placa on, nego građani ove zemlje. Cena je ~e620miliona samo za to da se proširi "naš" uticaj u regionu, koliko je dato sa Telekom Srpske (to nije bila razumna poslovna odluka, već politička - Austrijanci su ponudili ~e200m manje, a i to je verovatno bilo precenjeno).
Ta cena se prenosi na građane na jedan od dva načina: ili povećanjem cena da se skupe te pare ili odlaganjem kapitalnih ulaganja u modernizaciju mreže ovde u Srbiji, znaci lošija usluga.
Sa druge strane tačno je da ako bi tržište bilo potpuno slobodno, Boljevac i ostala mala mesta verovatno ne bi imala ni telegraf, a kamoli širokopojasni pristup Internetu. A i analiza cena Interneta je potpuno neozbiljna, kao kada bi neko računao da je Coca Cola jeftinija po jedinici zapremine ako se kupuje 2l nego ako se kupuje 0,2l, pa to navodio kao skandal.
Ovde, kao i uvek, napredak tehnologije vodi ka boljim i jeftinijim proizvodima, ali su fiksna ulaganja mnogo veća.
Žao mi je što ovde moram da odgovaram na zamerke...
Cilj analize nije bio da pokaže kako je manja Coca Cola skuplja od veće nego kako se u Srbiji nikako ne razdvajaju dve različite stvari, a to su fiksna telefonija i Internet. Mislim da priča o velikim početnim fiksnim ulaganjima za naprednu tehnologiju (ADSL) ne drži vodu. Naime, ulaganja Telekoma za sektor Interneta za prošlu godinu su iznosila samo oko 15% od svih ulaganja. To je prevashodno zato što i ADSL i fiksna telefonija koriste identične resurse, iste optičke kablove, iste centrale, iste bakarne parice, istu zadnju milju... A sve to već ima ogroman broj domaćinstava u Srbiji. Toliko o ogromnim ulaganjima u naprednu tehnologiju.
Drugo, tvrdnja da mala mesta u Srbiji ne bi ni imala telefon bez Telekoma je po meni ne samo smešna, nego čak i maliciozna. To je kao kad bi rekli da bi tu ljudi skapali od žeđi da im nije došla država i napravila vodovod. Samo da podsetim da je krajem devedesetih bilo nebrojeno malih provajdera kablovske televizije i to redovno i u mestima koja su imala po 4000 stanovnika. To je doba kada je svaki kabl zaboden u zemlju ili stavljen na banderu i kroz koji bi tekao glas bio automatski u vlasništvu Telekoma, bez obzira ko bi plaćao njegovu instalaciju. Da ne govorim kako bi WiMax tehnologija znatno olakšala umrežavanje manjih naselja. To RATEL i Ministarstvo već vide i pomno planiraju kako da postave frekvencije na nacionalnom nivou, ne vodeći računa o tome da je možda bolje te frekvencije postavljati na nižim nivoima ili da o tome odlučuju neki konzorcijumi provajdera a ne država.
Treće, nije tačno da Telekom nema profit od fiksne telefonije. Planirana dobit za ovu godinu im je skoro 50 milijardi dinara, od toga 50% fiksna telefonija.
Četvrto, u drugim zemljama jeste skuplja fiksna pretplata, ali je kvaka u tome što se u okviru te pretplate dobijaju već ukalkulisane usluge. U Nemačkoj i Francuskoj npr. postoje paketi od 50€ koji pored flat Interneta nude i FLAT TELEFONIRANJE na teritoriji cele EU plus još neke zemlje van. Ako nećete net, možete da dobijete samo flat telefoniranje u nacionalnoj mreži za cca 15€.
Post a Comment