Pages

29 March 2009

Libertarijansko slobodoumlje 2.0

Verovatno sto covek vise stari, za sve vise stvari mu se cini da "nisu kao nekad", ili da se ovo ili ono "iskvarilo".

Moj "sindrom starenja" se ponekad ogleda u nedoljivom utisku kvarenja i kompromitivanja libertarijanizma kao filozofije. Kad kazemo libertarijanizam, najcesce mislimo na savremenu americku verziju klasicnog liberalizma iz Evrope, mislimo na pisce i mislioce kao sto su Ludwig von Mises, Milton Friedman, Ayn Rand, Murray Rothbard...likove koje biste mogli optuziti za sve i svasta, ali za jednu stvar nikako - za odsustvo radikalizma, intelektualnog integriteta i smelosti da se ideje guraju do njihovog logicki konsekventnog dovrsenja, koliko god to moglo biti nepopularno ili neprijatno po same autore.

Koliko je moderni libertarijanizam u ovom pogledu degradirao svedoci izmedju ostalih stvari i vrlo prominentno mesto legalizacije lakih droga u "diskursu" mladje generacije libertarijanaca. Oni istovremeno veruju u klasicni liberalizam/libertarijanizam i vole u americkom smislu "liberalne" stilove zivota. Dopada im se ideja da Lokova filozofija na proskribuje "vutra", te sa novim elanom i sampouzdanjem zagovaraju recimo ukidanje zabrane koriscenja marihuane, u licne i medicinske svrhe. Ali, kao sto cemo videti, "ne idu narocito daleko" sa tom logikom, sto bi rekla Ayn Rand.

Iako ja licno inkliniram konzervativnijim zivotnim stilovima, i u mom svetu "vutra" nikad nije igrala nikakvu cak ni relaksacionu ulogu, ne mogu nista da prigovorim ideji njene legalizacije. Ko sam ja da u ime drugih ljudi odlucujem sta je dobro za njih i odredjujem kakve supstance oni mogu da koriste za svoju licnu upotrebu? Ali, stvar koja meni smeta kod novih libertarijanaca je odsustvo radikalizma i hrabrosti. U ime cega su oni protiv zabrane marihuane ali ne i heroina i kokaina? Ako sloboda pojedinca nalaze da marihuana bude dostupna zasto ne i "dope" naprimer? Mnogi bi hteli da svojim zalaganjem za legalizaciju marihuane pokazu nevidjeno libertarijansko slobodoumlje, ali da istovremeno ustuknu pred nezgodnim logickim konsekvencama takvog izbora: da umesto principa, argument zasnuju da emprijiskim studijama koje pokazuju da recimo "nema dokaza da pusenje marihuane vodi u zavisnost i ka tezim drogama" (pusti sad slobodu...). Da budu u isto vreme i nevidjeni slobodari i rusitelji tabua a la Ejn Rand, ali i skromni birokrati koji igraju po argumentativnim i filofofskim pravilima establismenta, i trude se da dokazu da njihov predlog ne vodi u anarhiju vec u ostvarivanje "drustveno optimalnog nivoa slobode" za sve podanike!

Ovu perverziju mozete vrlo belodano i zaostreno videti u skorasnjoj argumentaciji Gene Healeya sa Cato, koji zagovara legalizaciju marihuane u medicinske svrhe, a sa sledeceim obrazlozenjem: "Thousands of Americans use marijuana to treat glaucoma, cancer, and other diseases. The federal government has no business coming between them and their doctors." Ovo bi valjda trebalo da znaci da sloboda vazi samo za bolesne, jer drzava ocigledno ima prava da se postavi izmedju ljudi i prodavaca marihuane i svih drugih droga inace. Da stvar bude zanimljivija, Heley zabranu koriscenja marihuane koju je ranije donela Bushova administracija naziva "suprotnom ustavnom principu". Potpuno je nejasno kakav je i koji to "ustavni princip" kome je suprotstavljena samo zabrana medicinskog koriscenja jedne droge, ali ne i medicinskog i nemedicinskog koriscenja drugih droga, kao i ne-medicinskog, "relaksacionog" koriscenje te iste?!

Do II svetskog rata opijum je bio potpuno legalni lek u SAD. Mogli ste da ga kupite u svakoj apoteci i mnogi lekari su ga propisivali kao analgetik (i to nije dovelo do opste narkomanije kao danas, kad vlada trosi milijarde na "borbu" protiv nje). On verovatno olaksava bolove pacijentima mnogo vise od marihuane. Zasto nas politicki korektni libertarijanac ne kaze da treba legalizovati opijum? Ukinuti "protivustavnu" zabranu njegove slobodne prodaje? Ko je federalna vlada da se u pogledu opijuma "postavi izmedju doktora i pacijenata"?

8 comments:

Lighthouse said...

Ivane,

Razumem vas. Isto tako ja ne mogu da shvatim libertarijance koji bez zazora povlače znak jednakosti između sebe i desnice, ili sebe i konzervativizma. Kad samo pomislim da je, istorijski, podela na "leve" i "desne" nastala tako što su potonji branili nasledne privilegije. Kad samo pomislim čega sve nema u bagažu konzervativne tradicije. Pa neće biti da su u njemu samo privatna svojina, slobodno tržište i individualna odgovornost (ukoliko ih uopšte ima)!

Zato, da ne zasecamo levo-desnu podelu unutar libertarijanizma, koji je po meni van te podele. On nije "od istoga sveta" kao (međusobno sukobljeni) konzervativizam i socijalizam. Prvi žrtvuje slobodu pojedinca zarad boga, države, otadžbine, nacije, plemena ili porodice, a drugi zarad klase, ponekad takođe države, ili društva, čovečanstva, Planete, itd. Ova dva se samo sukobljavaju oko toga s kojim ciljem, tj. u ime kog cilja država treba da vlada nad ljudima, onoliko neograničeno koliko je moguće. Nijedan ne postavlja pojedinca, njegovu slobodu, u središte politike, kao osnovnu vrednost i osnovni cilj politike. Tu treću politiku zovite kako hoćete, libertarijanizam, liberalizam, ili da izmislimo neko novo ime ...

Dejan said...

Mislim da su "konzervativci" u Americi jos i oni koji brane delo "Founding Fathers", tj. amer. Ustav i individualnu slobodu koju je on doneo. Neki ih zovu i "stari konzervativci", valjda otud ovi od skorije ne bas popularni konzervativci su "neokoni". Takodje, pored zastite stecenih privilegija, logika koju sam uspeo da ukapiram u nekih konzervativaca bi se mogla svesti na "zasto izmisljati toplu vodu", tj. tradicija je rezultat velikog broja pokusaja i gresaka kroz istoriju. Neretko odbacivaci svake tradicije u stvari kao da zele da ponove neke greske koje su ranije vec cinjene, sto nije bas mudro. Licno, sve sam vise sklon uverenju da nijedan "izam", nijedna jedinstvena politicka opcija, ne sadrzi svu pamet/istinu, vec da (citiram Zeljku Buturovic): "istina [je] po pravilu kompleksna, a [...] njeni elementi [su] razbacani na sve strane. ne u istoj meri, naravno, ali ih ima skoro svuda")

alektrich said...

"stvar koja meni smeta kod novih libertarijanaca je odsustvo radikalizma i hrabrosti"

Borba se vodi korak po korak... Radikalizam i hrabrost nose veći rizik i slabije rezultate, jer nailaze na oštriji otpor. :)

fg said...

Slozio bih se sa alektrich-om.
Uz to, svetan sam cinjenice da carobni stapic ne postoji i da odredjene ideje nisu ostvarljive tek tako. Za implementaciju odredjenih ideja potrebno je vreme, ali i sposobnost da se proceni koji to potezi prethodno moraju da se povuku kako bi se ideja realizovala, kako bi ona kao stvarnost bila postojna i kako bi njeni negativni efekti bili minimalni u odnosu na ono sto bi donela u pozitivnom smislu.
Jedan od tih poteza bi mogao da bude(u slucaju legalizacije droga, njene proizvodnje, prodaje i promocije) i uvodjenje sistema privatnog zdravstvenog osiguranja.
Drustvo sa privatnim zdravstvenim osiguranjem i nije neki raj za razvoj narkomanije. Cisto sumnjam da bi se neko odlucio na konzumaciju neke droge ako zna da bi ga pozitivno testiranje na droge kvalifikovalo za daleko skuplje zdravstveno osiguranje, kao sto je donekle to danas slucaj sa npr. pusacima.
Naravno, ja sam samo naveo jedan od primera koji mi je pao na pamet.

Ivan Jankovic said...

Lighthouse,

to sto ste pisali o konzervativcima koji brane nasledne privilegije i slicno vazi za evropske konzervativce, ali ne i americke (vidite Dejanov komentar). "Kvaka" je u tome sto americki konzervativci brane svet i koncepciju drustva sadrzane u Ustavu i Deklaraciji nezavisnosti, dakle jedno iz osnova liberalno vidjenje drustva. Kako je Hajek napisao, "jedino u Americi liberal moze bez zazora da kaze da je konzervativac, zato sto je sloboda najjaca americka nacionalna tradicija."

Dejane, istina je pitanje nauke, a politicka filozofija pitanje vrednosti. Vi mozete biti socijalista i ako verujete da je trziste ekonomski superioran sistem u odnosu na centralni plan, i biti liberal i ako verujete da je trziste inferiorno. Recimo, ako smatrate da kapitalizam predstavlja tragediju ljudske sustine kao sto smatra Markuze" vi cete ostati socijalista. On je marksista iako prizaje da je kapitalizam u materijalnom smislu poboljsao polozaj obicnog coveka, zato sto unistava romanticne, primimtivne stilove zivota koje on voli. Isto tako, hipoteticki, i kad bi centralni plan bio efikasniji od trzista, ja bih bio liberal jer smatram da "sloboda nema cenu", i da ljudska bica bez slobode ne znace nista. I to je dogma koje bih se drzao u "svim mogucim svetovima".

Alektrich: "Borba se vodi korak po korak... Radikalizam i hrabrost nose veći rizik i slabije rezultate, jer nailaze na oštriji otpor. :)"

Ja mislim da je potpuno obratno slucaj, da jedinmo principijelna i ostra opozicija ima neku sansu da promeni gledista vecine ljudi. Da opet citiram Hjeka "vi mozete da privucete mladog inteligentnog socijalistu teorijom o slobodnoj trgovini, ali ne mozete teorijom o popustanju trgovinskih ogranicenja". Tokove svetske istorije nisu menjali ljudi koji su bili za "popustanje ogranicenja" vec ljudi poput Ronalda Reagana i Margaret Thatcher.

Lighthouse said...

Ivane, izgleda da se nismo razumeli. Kad sam ja pisao kako ne mogu da shvatim libertarijanca koji se istovremeno deklariše kao konzervativac, mislio sam na nekog u kontinentalnom delu Evrope. U najmanju ruku je ostao dužan da objasni šta podrazumeva pod "konzervativizmom".

Inače, dobro ste zapazili da se iste političke orijentacije različito zovu u raznim zemljama i obrnuto, naročito kad uporedimo SAD i kontinentalnu Evropu. Na primer, "liberal" u SAD znači socijal-demokrata, u Rusiji ultranacionalista, u Francuskoj ordoliberal i konstitucionalni monarhista, u Crnoj Gori 1990-tih independentista, u Srbiji, najčešće, tolerantan čovek širokih pogleda (malo i da se ja našalim), u nekim anti-semitskim krugovima u centralnoj Evropi je čak sinonim za Jevrejina (ovo već nije šala), itd. A na primer "konzervativac" je u Srbiji jedno, u Francuskoj drugo, u V.Britaniji treće, a u bivšem SSSR-u nešto stoto. "Radikal" je u Srbiji ultranacionalista, u nekim muslimanskim zemljama islamski integrista, u Francuskoj pak socijalni liberal negde stjuartmilovskog tipa, a u SAD marksistički nestaljinistički socijalista/komunista.

tiki said...

Lighthause, ono što je nerazdvojno za konzervativnu i libertijansku misao je da nam je SLOBODA od Boga data. I nikakove filozofske sklepanije ne mogu je ugasiti(Marks je rekao da su filozofi različito tumačili slobodu a radi se o tome da se ona ukine :) dobro ajd malo smo ga iskrivili)Sloboda pojedinca Bogom dana i kad se "ukine" davatelj vrednosti i sloboda prestane biti Bogom dana vrednost, razni titići i bogići počmu sebe doživljavati kao bogom dane vrednosti .

Lighthouse said...

Tiki,

Ne misle svi libertarijanci da nam je sloboda od Boga data. Neki misle da se do koncepta slobode može doći primenom razuma, pa čak tvrde da su Bog i religija apsolutno nespojivi sa slobodom. Vidi na primer, Capitalism Magazine, tamo ima autora od kojih nikad nisam video militantnije ateiste, a libertarijanci su, isto kao i neki drugi koji veruju u Boga.

Ne misle ni svi konzervativci da nam je sloboda uopšte data. Neki misle da je čovek nepopravljivo grešno biće koje treba stalno kažnjavati zbog praroditeljskog greha, ili bar držati na vrlo kratkom lancu, ma šta lično činilo.