Fantom iz VII-2

Blic piše da je u prosveti previše zaposlenih a navode i da niko ne zna tačan broj. Oni barataju ciframa od 123 do 131 hiljade zaposlenih. Izgleda da je problem što mnoge škole prijavljuju više zaposlenih nego što ih imaju. Sedam hiljada fantoma, ako ih stvarno ima, može da košta budžet preko 20 miliona evra godišnje. Na prvi pogled izgleda neverovatno da se ne zna tačan broj zaposlenih a da im se pritom plate isplaćuju iz budžeta. Ipak ne čudi me što ministri finansija i prosvete nemaju tačne cifre. Broj zaposlenih se stalno menja a kontrola hiljada školskih ustanova od strane budžetske inspekcije koja zapošljava možda pedesetak ljudi je praktično nemoguća.

Kratkoročno rešenje bi bilo objavljivanje na nekom sajtu imena i radnog mesta svih zaposlenih po školi za koje se iz trezora izdvajaju plate i onda prepustiti javnosti (roditeljima, učenicima, kolegama) da ukažu na nepravilnosti. Sama mogućnost javne kontrole rada bi verovatno iskorenila praksu prijavljivanja nepostojećih ljudi. Anonimne dojave bi sa druge strane trebalo da olakšaju posao budžetskoj inspekciji.

Dugoročno rešenje je svakako decentralizacija sistema obrazovanja. Umesto što svi prosvetari dobijaju platu sa jednog računa, škole bi trebale da ih plaćaju same. Svaka škola bi mogla da dobije određeni iznos novca po učeniku (već smo pisali o vaučerima) a kako bi trošila taj novac bi bio njihov problem, odnosno problem roditelja učenika koji tu školu pohađaju. Sa vremenom imenovanje direktora i administracije škole bi takođe moglo da bude u nadležnosti školskih odbora koje bi činili roditelji. Pošto je logično da je roditeljima više u interesu da im deca dobijaju kvalitetno obrazovanje nego ministru prosvete, bilo bi logično da oni i donose odluke.

Interesantno je da Blic prenosi katastrofalan predlog sekretara jedne škole za rešenje trenutnog problema u prosveti: Leonardo Erdelji, sekretar Mašinsko-elektrotehničke škole u Kruševcu, kaže da ako bi se penzionisali svi koji su stekli uslove za to, stanje u prosveti bi se stabilizovalo i bilo bi mnogo više novca za plate, ali i za učila i sve drugo što je potrebno za dobar prosvetni sistem. Važi, penzionisanje prosvetara u Srbiji bi rešilo i problem svetske ekonomske krize.