Vukadinović o Koštunici

Đorđe Vukadinović pravi neku vrstu istorijskog epiloga/euloga politike Vojislava Koštunice. Možda deluje iznenađujuiće, ali to nije (samo) apologija, nego pre kritika. Osim već očekivanih žalopojki nad Koštuničinom preteranom dobrotom, nesposobnošću da se nosi sa medijskim i inim mahinacijama "žutih" i "slepog podređivanja interesa stranke interesima države" (sve stare, dobro poznate Vukadinovićeve "kritike" na račun Koštunice poznate još iz Đinđićevog vremena) sada imamo i dodatne, ozbiljnije kritičke zaplete. Koštunica, naime, nije bio dovoljno dobar nacionalista, nije dovoljno ozbiljno shvatio sopstvenu kosovsku retoriku.

Kaže Vukadinović: "Коштуница се понашао, расписивао изборе и са власти одлазио као да је политичар у једној нормалној ("досадној") демократској земљи. Али је, с друге стране, његова политика и реторика, нарочито последњих година, одговарала опису опседнуте, угрожене и полуокупиране земље и народа који се бори за своју територију и голи опстанак. И то је, рекао бих, суштинска, најдубља и, заправо, неопростива противречност политике коју су Коштуница и ДСС водили последњих година, и из које су онда произашле све остале нелогичности и проблеми те политике.

Није чак сада пресудно ни то која је од ове две слике реалистичнија и тачнија. Обе су највероватније мало претеране, али је јасно да је, по мом виђењу, истини далеко ближа ова друга ("опседнута земља")."

Zaista "neoprostivo". Dakle, umesto da glumi kako je sve normalno, a on političar u jednoj normalnoj, običnoj zemlji koji raspisuje izbore i na njima dolazi na vlast i sa nje odlazi itd, Koštunica je po Vukadinoviću morao da ozbiljno shvati sopstvenu (po Vukadinoviću "daleko tačniju od one prve") paradigmu Srbije kao "poluokupirane i opsednute zemlje" i da se ponaša u skladu sa njom. Jasno, kad je zemlja "poluokupirana" i "opsednuta" sa svih strana neprijateljima, onda se čovek ne ponaša kao Koštunica-mlakonja knjiški demokrata, legalista, nego...Hm, da pogađamo, možda kao Slobodan Milošević. Bingo. I on je, kao i Koštunica, vladao, i to skoro 15 godina, zemljom koja je takođe stalno bila "opsednuta" i na meti svih mogućih neprijatelja, do CIA-e i Vatikana, do Novog Svetskog Poretka. Ali on, naravno, nije napravio kobnu Koštuničiinu grešku da se ponaša i raspisuje izbore kao da živi u Švajcarskoj. Nikako. On je pokazao mnogo više državničke odgovornosti prema ideji okupirane i opsednute zemlje, u kojoj nema mnogo mesta za te švajcarske trice i kučine.

Naviknut godinama da moj mentor Vukadinović :) brani Koštunicu kao treću, srednju liniju između Miloševića i Đinđića, između "autističnog nacionalizma" i "eklektičkog nacionalizma, bio sam silno iznenađen kada je on pre nekoliko godina potpuno "preumio" i postao otvoreni miloševićevac (ili radikal, kako vam je volja) i stao da kaštiguje Koštunicu što nije dovoljno dobar miloševićevac, tj radikal. Posle toga je izgledalo da je Koštunica poslušao, shvatio da je sve bilo zabluda, da se mora vratiti svetlim tradicijama Gazimestana 1989 i srpske slobodarske politike iz 1990-ih. No, izgleda da u tom smislu ipak nije učinio dovoljno da usreći i Vukadinovića...Jedan je Sloba...