Pogledajte ovaj zaista šokantan video.
U njemu Obamin ekonomski savetnik Robert Reich pred kongresnim komitetom kojim predsedava Charlie Rengel, objašnjava zašto novac od stimulusa za infrastrukturne radove ne treba da ide "kvalifikovanim profesionalcima niti belim muškarcima u građevinskom biznisu" nego sirotinji, nezaposlenima i manjinama! I da se moraju uspostaviti neki objektivni kriterijumi koji bi takav ishod obezbedili. Na to mu šef komiteta odgovara da je to sjajno i da nema šta da brine, jer srednja klasa je u ovim teškim vremenima toliko zauzeta obezbeđivanjem osnovnih životnih potrepština, da neće ni primetiti takvu prevaru.
Drugim rečima, "investicije" u infrastrukturu su samo još jedan novi redistributivni program federalne vlade (i to sa neskrivenim rasističkim prizvukom), a ne neka "antirecesiona" politika.
6 comments:
Zaista šokantno! Toliko, da sam trljao oči da proverim je li to doista najviše zakonodavno telo SAD, ili se sve dešava negde u Mugabeovom Zimbabveu.
S druge strane, nije iznenađenje što i ovakvi likovi sada izlaze ispod kamena, jer, kad država počne na veliko da se bavi ekonomijom, da deli svojevoljno kome ona misli da treba, ljudska zavist i alavost da se do hleba stigne bez motike rastu na kub, a iz toga onda nastaju sve vrste iracionalnih netrpeljivosti, pa i rasizam.
Jedino čemu se nadam da će američki mediji ovome dati dovoljan publicitet. Glavni junaci ovog videa sada ponovo iskopavaju ono što je izgledalo kao da je definitivno sahranjeno 20. januara 2009. Amerika to sebi ne sme dozvoliti.
(Ponovo, zbog gramatičke greške u prethodnom postu):
Ima još jednostavnije rešenje, jednostavno ustreliti kvalifikovane bele muškarce, to će zasigurno garantovati ekvitabilniji rezultat na tržištu. Dakle, ovo su simptomi vremena koje ja zovem "osećajmo, ne razmišljajmo" (što je citat Prve Dame USA, Michelle Obama). Tek ulazimo u to, i biće toga još mnogo više. Na neki način je to i dobro, jer je pored sveg ubeđivanja mnogima teško da prihvate vrednosti Enlightenment-a i uopšte vrednost racionalnog. Kada posledice ovakvog politikantskog muljanja budu očite, onda će možda i takvima postati jasno. Mi smo to, jel'da, već videli u koloru.
Doduše, ima i optimističkijih procena, poput ove na Reasonu:
http://www.reason.com/news/show/131295.html
Autor misli da se svakodnevna Amerika promenila do te mere da je vreme za ukidanje mera pozitivne diskriminacije, kao i da za mlade ljude rasno pitanje više uopšte nije tema. Ipak, priznaje da će intelektualci na univerzitetima još neko vreme, valjda po inerciji, u pesimističkoj proceni i čitavu jednu akademsku generaciju, imati fiksaciju na rasno pitanje i na navodno još uvek postojeću a skrivenu rasnu diskriminaciju.
Ajd' da stavim dodatne informacije oko cele ove ujdurme oko Reicha da se ljudi dalje ne bi nepotrebno sokirali:
http://mediamatters.org/items/200901230015?f=h_latest
Sad kad sam sporne izjave pročitao u širem kontekstu, ništa manje nisam šokiran. Radi se o putevima, mostovima, nadvožnjacima, ko zna možda i branama (negde se pominje i osnivanje Green Jobs Corps ili tako nešto), koje treba da grade, najmanje zastupljeni s 20%, ljudi bez ikakvih kvalifikacija, dugotrajno nezaposleni iz redova manjina ili žena, a koji će obuku dobiti tokom same gradnje. Kao, iskusni radnici će im pokazati kako se meša beton, kaže. Nešto kao, mi gradimo prugu, pruga gradi nas! Prvo naivno, drugo namerno ekonomski neracionalno (Ivan je sjajno skrenuo pažnju na taj momenat - što besmisleniji radovi, to navodno bolje za kensijanski shvaćen privredni oporavak), treće "social return" kao kriterijum (slično kao kad su direktori u Titovo vreme kao osnovni zadatak imali "razvoj samoupravnjanja", a ne profit), i četvrto, usput, kad mu je zafalilo da poentira, zasolio ga je i s malo rasizma.
Post a Comment