Pomoć privredi

Dinkić u Novostima:
Budžetom za 2009. godinu prvi put se predviđa konkretna pomoć privredi, što je posebno važno u uslovima globalne krize. Prema Dinkićevim rečima, država je za narednu godinu planirala izdvajanje od 50 milijardi dinara, odnosno više od 1,5 odsto BDP-a kao garanciju poslovnim bankama za povoljne kredite privredi.

Metafizički, kako to država može novčano da pomogne privredi? To nisu pare Svetske banke, Dinkić govori o novcu iz budžeta. Kako to funkcioniše -- država uzme od privrede, stavi u budžet, onda vadi iz budžeta i pomaže privredi? Ako ne mislimo da je država mađioničar, što inače nije retka pretpostavka, kako onda razumeti ovo obećanje frontalne državne pomoći privredi?

Evo više detalja:
Po dobijanju konkretnih zahteva firmi, poslovne banke ocenjuju bonitet klijenata i obraćaju se Vladi Srbije za garanciju. Ideja je da država ove kredite garantuje u iznosu od 70 do 80 odsto - objašnjava potpredsednik Dinkić.

U praksi to znači da država sistematski podstiče loše investicije. Uloga bankarskog sektora je da na jednoj strani prikuplja, a na drugoj alocira novčana sredstva shodno sopstvenoj proceni kredibiliteta klijenata i profitabilnosti i rizičnosti njihovih projekata. Srbija ima vrlo dobar, konkurentni bankarski sektor i možemo pretpostaviti da on to dosta dobro radi. Država, međutim, ovim pokazuje da misli da banke to ne rade dobro, pa će sledeće godine oduzeti tih 50 milijardi dinara od privrede i uložiti ih u razvodnjavanje rizika. Uradiće isto ono što je američka država godinama radila sa hipotekarnim kreditima: sistematski podsticala rizičnije, manje naplative, loše kredite.

Da bi država imala osnov da to radi moralo bi da pretpostavlja da bankarski sektor zbog nečega precenjuje rizik i zato ne daje dovoljno kredita, pa da to treba intervencijom srediti. Ona ispravlja navodnu grešku ovih tridesetak konkurentnih privatnih stranih banaka i podstiče ih da povećaju kreditni rizik, ili tačnije parama iz budžeta sama preuzima taj dodatni rizik. Drugim rečima, država se sada posredno i sama bavi bankarstvom, i to njegovim najrizičnijim delom. Država iz budžeta ulaže u projekte za koje banke misle da su previše rizični!

To je suština ove mere. Banke ne alociraju dovoljno sredstava jer su suviše konzervativne, zato ćemo mi političari dodatan rizik preuzeti parama iz budžeta. Što se mene tiče, mogli su i pare u kofer pa u Monte Karlo.