Poslednje izraelsko bombardovanje Gaze ruši teoriju da dve demokratije nikad međusobno ne ratuju. Teorija se držala dugo godina, u raznim oblicima još od Kanta, ali je ustvari sve vreme imala slabu empirijsku podršku. Jer iako demokratskih ratova dugo vremena nije bilo, kad se uzme da je verovatnoća rata uopšte uvek dosta mala, kao i da je udeo demokratija u svetskim zemljama u većem delu istorije i sve do nedavno bio mali, onda i nije neko čudo da se nije desilo da demokratije ratuju. Teorija je prvo srušena 2006. kad je Izrael napao demokratski Liban, a ponovo sada jer je i Hamas izabran demokratski. Ranije ove godine ratovale su Rusija i Gruzija koje su takođe uglavnom demokratije.
Postoji još jedna verzija teorije demokratskog mira koju je smislio Thomas Friedman, da dve zemlje koje imaju McDonaldse nikada ne ratuju. To očigledno ne važi još od bombardovanja SR Jugoslavije 1999., a izraelsko-libanski i rusko-gruzijski ratovi pokazuju da ne važi čak ni za dve demokratije sa McDonaldsima.
Možda bi trebalo predložiti teoriju koja će se više koncentrisati na liberalizam a manje na demokratiju. Recimo da dve zemlje koje su iznad 30-og mesta na Heritage listi ekonomskih sloboda nikada ne ratuju? Kada roba ne prelazi granicu, prelaze je vojske.
8 comments:
a tek kada najvece demokratije zarate, kao Indija i Pakistan.
Imam casove portugalskog uvek posle jednog pakistanca. I on mi je skoro rekao da je demokratija losa jer utice na sirenje nacionalizma sto onda ima potencijal da stvara konflikte. Primeri nedemokratskih zemalja gde rezim podgreva nacionalizam nije pomogao a ni objasnjenje da nacionalizam uvek i svuda postoji samo da sloboda govora, specificna za demokratije, ga cini vidljivijim. Ovo naravno nema veze sa Slavisinim postom. Interesantno mi je opravdanje koje ljudi traze za nastavak diktature. To je za nase dobro.
Ja imam razumevanja za taj stav.
Demokratija je verovatno bolja na dugi rok, ali je prelazak iz diktature na demokratiju veoma rizican.
Naravno, razliciti ljudi se razlicito odnose prema tom riziku, ali ja imam razumevanja za tvrdnje "da nije bilo izbora 1990. u bivsoj Jugoslaviji, ne bi bilo ni gradjanskog rata", ili "ako bi se Kina demokratizovala, doslo bi do gradjanskog rata".
Sto naravno ne znaci da je demokratija losa, vec da su prve godine demokratije veoma rizicne.
Ja ne mislim da je rat posledica demokratizacije. Nije situacija u Jugoslaviji bila sjajna ni pre izbora. Moguće je da bi došlo do puča ili neke revolucije da nije bilo izbora. Moglo bi i nedemokratski izabrano rukovodstvo da proglasi nezavisnost isto kao i demokratski izabrano.
A u Kini ti i bez demokratije imaš građanski rat (tibet). Ne trebaju im izbori kao izgovor.
Prelazak iz diktature u demokratiju je rizičan ne zato što su izbori opasni već zato što postoje ljudi kao ovaj moj poznanik koji bi da brane diktaturu.
"Kada roba ne prelazi granicu, prelaze je vojske."
pa, često pre robe vojska pređe granicu. čisto da malo podstakne tu robu da izađe, jer nema noge i neće sama. sad ni nemaju potrebe da prelaze granicu, eno nas su "otvarali" i "liberalizovali" iz aviona.
nazivati sistem svake države "demokratijom" samo zato što ima izborni sistem je naivno. a šta tek reći za ono sa "državom koja ima mekdonalds"?
strašno šta ljudima pada na pamet.
"pa, često pre robe vojska pređe granicu."
Ne znam da li shvataš da si samo potvrdio moju poentu. Kad roba ne prelazi granicu, prelaze je vojske.
Andrej Đ. je delimično u pravu. Pogrešno je smatrati svaki sistem gde ima bilo kakvih izbora demokratijom. I pod Slobom je bilo izbora, i pod Mugabeom ima, pa baš ne možemo govoriti o demokratijama. Elektoralna demokratija nije isto što i liberalna demokratija. Dakle, Slavišini primeri Rusije i Hamasa otpadaju. U Rusiji nema čak ni slobodnih a kamoli fer izbora, dok u Gruziji nije jasno jesu li poslednji izbori bili sasvim fer. A Hamas je, vojnim udarom, usred svog inače legalnog mandata, zaveo diktaturu u Gazi i ukinuo pretpostavke za buduće slobodne i fer izbore na delu teritorije Palestinske autonomije. Na neki način otpada i primer Libana, jer Izrael onomad nije ratovao s libanskom vojskom, nego je na teritoriji Libana koju inače demokratska libanska vlada nije kontrolisala ratovao s Hezbolahom. Znači, teorija da nema demokratskih (ili bar ne liberalno-demokratskih ratova) se još drži.
"Znači, teorija da nema demokratskih (ili bar ne liberalno-demokratskih ratova) se još drži."
Stavili ste u zagradu najbitnije. Niko nije govorio o "liberalnoj" demokratiji, nego o demokratiji, koja je u originalnom značenju bila ono što je sada preimenovano u "elektoralna" ili "izborna". Pre 20 godina bi se "izborna demokratija" smatralo za pleonazam.
Dakle teorija da nema demokratskih ratova je propala, a teorija da nema liberalnih ratova se drži.
Ma uzmite Fukujamu, on uvek prica o LIBERALNOJ DEMOKRATIJI a ne o elektoralnoj. Pa koliko je drzava imalo "demokratija" u imenu...
Mislim da slobodni izbori nikad nisu ni bili jedini prerequisite za ono sto se naziva "end of history".
Liberal Democracy+Free Markets: a koliko toga ima i u Gazi i u Rusiji (Pakistanu, Indiji whatever) znamo veoma dobro.
Post a Comment