Economist piše da postoji mogućnost da ekonomska kriza izazove talas protekcionizma. Kažu da su tokom velike depresije u Americi povećane carine za preko 900 proizvoda. Daju primere nekih prehrambenih proizvoda za koje su carine duplirane. Pošto protekcionizam jedne zemlje utiče na protekcionizam drugih zemalja kažu da postoji opšta opasnost za slobodnu trgovinu u svetu. 1929. svetska trgovina je iznosila 5,3 milijarde dolara dok je 1933. bila svega 1,8 milijardi.
Po njima, rešenje je u makroekonomskom stimulisanju. Povećanje potražnje bi trebalo da smanji pritisak na političare da povlače nepopularnije mere. Kao dobar primer navode Ameriku koja je drastično smanjila kamatne stope i povećala potrošnju a kritikuju Nemačku koja se još nećka oko potrošnje. Za ekonomije u razvoju kažu da nemaju mnogo izbora jer se strani kapital brzo povlači kada je teško povećavati javnu potrošnju. To je naša vlada takođe dobro zaključila. Sa druge strane kod nas ne postoji opasnost od povećanja protekcionizma jer već imamo visoke carine i u perspektivi je samo njihovo smanjenje. Drugo je pitanje da li treba smanjiti kamatne stope? Ukoliko je to moguće bez izazivanja inflacije onda bi to svakako bio dobar potez. Sa dvocifrenom inflacijom to sigurno nije alternativa.
No comments:
Post a Comment