Pages

14 November 2008

Tri mita o Americi

Postoje tri široko rasprostranjena ekonomska mita koji su dominirali ovogodišnjim američkim izborima, i koji su predstavljali glavnu argumentaciju za kolektivistički pristup rešavanju ekonomskih problema kandidata Obame i demokratskih kandidata za Senat i Kongres. Sva tri mita se stapaju u naraciju o produbljivanju ekonomskih razlika u Americi, gde samo najbogatiji stiču korist od ekonomskog rasta, dok ogromna većina običnog naroda vidi malo koristi od toga. Prvi od mitova koji supstantiviraju ovu ideologiju je mit o stagnirajućim relanim nadnicama. Poslednjih decenija realne plate u Americi stagniraju (kao i srednji dohodak domaćinstva) dok se broj milijardera i milionera multiplikuje i profiti skaču u nebo, što samo pokazuje koliko je američko društvo "socijalno nepravedno" i zahteva novi "balans između kapitala i rada", recimo kroz povećanje minimalnih nadnica ili ukidanje tajnog glasanja pri formiranju sindikata. Drugi mit je da bogati ne plaćaju svoj "fer deo poreza" i da su smanjenja poreza dovela do toga da siromašni plaćaju mnogo više nego bogati. Treći mit je da ima 47 miliona ljudi bez zdravstvenog osiguranja, što je skandal i nezamisliva stvar, i najboji argument za socijalizaciju (etatizaciju) zdravstvenog osiguranja.

Mit 1: "Stagnacija" realnih zarada. Zaista, ako pogledamo zvanične statistike realne plate čak blago opadaju od 1980-ih naovamo. Udeo zarada u GDP je opao od srednie 1970-ih sa preko 53% na samo 45%. Međutim, tu nije kraj priče. Pre 30 ili 40 godina ogromna većina dohotka zaposlenih je isplaćivana u obliku zarada. Kao posledica (surprise, surprise!) državnih regulativa sve veći deo tog dohotka se danas isplaćuje u obliku doprinosa za zdravstveno osiguranje i druge nadoknade mimo plate. Svojom poreskom politikom vlada je učinila poslodavcima i zaposlenima profitabilnijim da sve veći deo dohotka zaposlenih prebacuju u zdravstveno osiguranje. Isto važi za sve druge fringe benefits izdejstvovane pod uticajem sindikata, poput plaćenog odsustva, doprinosa za privatno penziono osiguranje itd. Kad pogledate cifre ukupnih nadoknada koje obuhvataju i plate i sve fringe benefits zaposlenih vidite da se taj zbir poslednjih dve i po decenije stabilno kotira između 56 i 57% GDP. Dakle, realni dohoci zaposlenih, koji uključuju plate i sve druge sporedne nadoknade realno rastu manje-više po istoj stopi kao i GDP, a ne stagniraju. Samo je kombinacija individualnih preferencija i vladinih politika učinila da se danas znatno manji deo tog ukupnog zbira isplaćuje u kešu nego pre 30 godina.

Nasuprot tome korporativni profiti su na nivou 10% GDP, što je višedecenijski prosek, na nivou 1950-ih i 1960-ih godina. Dakle, nema astronomskih profita i "preraspodele GDP od rada ka kapitalu".

Mit 2: Bogati ne plaćaju svoj deo poreza i Reganova i Bušova poreska rasterećenja su prebacila teret na siromašne. Sledeći grafikon sve govori. On poredi udeo najbogatijeg procenta američkog društva u ukupnim poreskim davanjima sa udelom najsiromašnijih 95% stanovništva poslednjih 25-26 godina.


Kao što vidimo, ako je neko tretiran "nefer" onda su to najbogatiji (izvor).

Mit 3: 47 miliona Amerikanaca nema zdravstveno osiguranje što dokazuje bla bla...

Statistika naša dika. Zaista po podacima Census biroa blizu 47 miliona ljudi nema osiguranje. Ali, po istim podacima najmanje 10 miliona njih su stranci ili ilegalni stranci što znači da ne bi imali zdravstveno osiguranje ni pod jednim sistemom, uključujući i socijalizovani. Dakle, već smo na 37 miliona. Sad na to treba dodati i sledeće. Od preostalih 37 miliona 8,3 miliona imaju dohodak preko 50 000$ a 8,7 miliona njih preko 75 000$. Dakle, dodatnih 17 miliona zarađuje više od proseka a nema zdravstveno. Da li ti spadaju u one koji ne mogu da kupe sebi zdravstveno osiguranje, pa im treba pomoć Nensi Pelosi i Baraka Obame kroz velikodušnu socijalizovanu medicinu? Ili će pre biti da je reč o ljudima koji misle da su zdravi i da im u ovom trenutku ne treba osiguranje ,a da ga mogu kupiti kad god požele. Nije li u tome lepota slobodnog društva? Ne i za etatiste. Dalje, 45% onih bez zdravstvenog osiguranja po ovim statistikama su ljudi koji trenutno menjaju posao i koji u roku od 4 meseca dobijaju osiguranje. Zatim, ima više miliona siromašnih sa dohotkom ispod 30 000 godišnje koji se kvalifikuju za Medicaid, ali koji se ne prijavljuju za pomoć. Po procenama liberalnog (u američkom smsilu) think tanka Kayzer Family Foundation zaista siromašnih osoba koje ostaju bez zdravstvenog osiguranja duže od dve godine u Americi je oko 8,2 miliona! Dakle, 6 puta manje od popularne cifre kojom mašu mediji i političari demokratske partije.

Dakle, sa bezdušnim Reganovim i Bušovim poreskim sistemom, profiti su na onom udelu u GDP na kome su bili 1950 i 1960-ih, realni dohoci zaposlenih rastu značajno i na istom su udelu u GDP kao i pre 1980-ih, broj siromašnih opada, siromašni plaćaju sve manje poreza u odnosu na bogate, zdravstveno osiguranje je najšire dostupno i samo dva ili tri procenta stanovništva realno ne mogu da ga priušte. Svet rastućih razlika, poreskih nepravdi prema siromašnima i 47 miliona siromašnih ljudi bez zdravstvenog osiguranja postoji samo u levičarskim fantazijama.

31 comments:

marko said...

Bilo bi dobro Jankovicu da provedes jedno godinu-dve na trzistu rada u Americi pa da vidimo dokle bi stigao i do kakvih bi zakljucaka dosao.

Ivan Jankovic said...

Da, pobegose svi radnici iz Amerike u Meksiko i na Kubu...

Ja govorim o cinjenicama, a ti o svojim emotivnim stanjima, tako da se ne razumemo bas najbolje.

marko said...

Ako cemo o cinjenicama, cinjenica je da se statistikom moze "dokazati" sta god hoces. Ali, mene zanima nesto drugo. Ako uzmemo da je free market jedino pravo merilo vrednosti onda da vidimo kako se ti kotiras? Kolika je tvoja vrednost? Koliko ima potrebe za onim sto ti nudis? Pa onda, u skladu sa onim sto ti bude ponudjeno, ako ti ista bude ponudjeno, da vidimo kako ces da zivis i kakvo zdravstveno osiguranje ces moci da imas. Ovde pre svega mislim na Ameriku posto izgleda ti najbolje znas kako ona treba da se vodi.

Ivan Jankovic said...

Ja nikada nisam tvrdio da je "merilo vrednosti" bilo kog coveka, pa ni mene, vrednost njegovih znanja ili rada ili usluga na trzistu. Razni ljudi imaju razne vrednosne sisteme i razne ideje sta su "prave vrednosti"; za neke ce onaj ko je u stanju da zaradi vise biti "vredniji", za druge nece. Tako da je pitanje bespredmetno i svodi se na to sta covek smatra smislom zivota. Ja ne nameravam da tebi poveravam svoja intimna razmisljanja o metafizickim stvarima tipa smisao zivota.

Stvar je jednostavna - ja trazim od vlade da moju zaradu i moj ekonomski polozaj odredjuje moja sposobnost da kupcima na slobodnom trzistu prodam svoje znanje, radnu snagu ili usluge. Onoliko koliko su oni spremni da plate. A ne ideje nekog birokrate ili sindikalnog mafioze o tome koliko ja "zasluzujem". I na to pristajem unapred, ispod Rolsovog "vela neznanja", dakle bez obzira na to kako cu u takvom sistemu zavrsiti. I to je jedini sistem koji ohrabruje napredak, inovacije, rad, stednju i rast bogatstva, kao sto ti americki sistem zorno pokazuje.

Ne vidim u kakvoj je vezi moj polozaj unutar sistema koji smatram pravednim sa tim da li je sistem pravedan. Ako ga ja podrzavam, nemam (niti trazim) moralno pravo da se zalim na njegove rezultate.

marko said...

Gledas sistem samo spolja a ne i iznutra pa samim tim nemas pravu sliku o tome koliko je pravedan, napredan, inovativan, itd. zaZa taj isti, po tebi bogom dani, sistem "merilo vrednosti" jednog coveka jeste upravo to koliko su vredne njegove usluge. Pa, onda, ajde da se tako i ti izmeris pa da vidimo koliku stvarnu tezinu ima ono sto ti pricas.

tiki said...

Marko
a ko ti ga gledaš iznutra , ili kroz "švajs masku" osnova marksizma ili samoupravnih interesnih zajednica. a referenca ti je vrlo jasna dali bi se radnik iz Tuscona u Arizoni menjao sa radnikom iz Kragujevca (uzmi recimo 5 iljada duša pa izvuci statistički prosek)

Marko Paunović said...

Ivane,

Ovaj grafikon nije bas neki dokaz da sistem "nije fer" prema bogatima. Prvo, tu je prikazan samo income tax. Kada bi se dodali svi porezi, a narocito social security tax koji je regresivan, situacija bi bila drugacija.

Drugo, povecano ucesce poreza koji placaju bogati je upravo ono sto bi se ocekivalo ukoliko se nejednakost dohotka povecava. Ako 1% ljudi "na vrhu" ima sve vise i vise para, onda i placa sve vise i vise poreza, cak i ako se poreska politika uopste ne menja.

Postoji tu jedan faktor koji nisi pomenuo, a koji je, cini mi se, kljucan - imigracija.

Ako posmatras stvari kroz vreme, situacija je znacajno losija nego ako je posmatras po kohortama, jer se struktura stanovnistva stalno menja - na gore. Cak i da se prosecna realna plata u Americi uopste nije povecala u poslednjih 30 godina, vec i to je fantasticno imajuci u vidu koliko je imigranata, uglavnom slabo obrazovanih, doslo u Ameriku u tom periodu.

marko said...

"dali bi se radnik iz Tuscona u Arizoni menjao sa radnikom iz Kragujevca (uzmi recimo 5 iljada duša pa izvuci statistički prosek)"

pa da znas da mnogi i bi samo se oni ne pitaju nego se gledaju kao statisticke brojke kojima je na papiru mnogo bolje nego radnicima u Kragujevcu.

tiki said...

koliko ti je to mnogo
pdesetak njih na 22miliona anketiranih ili nešto više.
koliko znam Srbija nema neki strog režim useljenja za USA, a ni Buš unatoč svemu nije Honeker i ne puca u one koji napuštaju SAD

marko said...

Pa kad nemaju pojma kako je u drugim zemljama kao sto ni u Srbiji nemaju pojma kako je u Americi. Kad bi im se SVE predocilo a ne samo statisticki podaci, mnogi bi se zapitali gde je bolje.
Uzmimo primer tog "nekog" radnika iz Arizone: radi za malo vise od minimalca, recimo $8 na sat, to je $16,640 godisnje bruto (ovo je u hiljadama). Od toga mu se oduzima porez, ako ima srece ima zdravstveno preko firme, i mozda nedelju-dve placenog odmora, 5 dana bolovanja (opravdanog), u najboljem slucaju dobija neto $13,000. Stan ako iznajmljuje to je bar $7,200 godisnje, ako je ne daj boze nekako kupio kucu, to je bar $14,400 godisnje plus osiguranje, porez i odrzavanje. Kola mora da vozi jer ne moze bez njih (ako su na kredit min $2,400 godisnje plus osiguranje i popravke), ako nema zdravstveno, to ce ga kostati min $12,000 godisnje za 4-clanu porodicu ako neko uopste i pristane da ga osigura (ovo je vrlo bitno! ne mozes osiguranje uvek ni da kupis). A gde je sve ostalo? Hrana, odeca, skolovanje za decu... nek mu i zena isto toliko zaradjuje pa je opet nemoguce sve postici. Tajna opstanka o kojoj niko ne prica je da ljudi rade od jutra do sutra, neki imaju i po dva-tri posla, a nemaju okucnice gde mogu da gaje kokoske ili rodjake na selu da pripomognu.

Драгољуб Михаиловић said...

Svaka čast KGB-u! Uspeli su da zatruju i NOVE generacije idiotlucima o "surovosti" kapitalizma! Mašala!

marko said...

Shvati ovo kako hoces ali na zalost to je realnost. Da se razumemo, ovo je americka realnost a ne zapadno-evropska. Ne vidim smisla u razmisljanju da je sve u kapitalizmu bajno a sve u socijalizmu katastrofa. To sto nista bolje nismo dosad smislili ne znaci da treba da izginemo braneci jedan ili drugi sistem.

Ivan Jankovic said...

Marko (Paunović),

grafikon nisam koristio kao ilustraciju kretanja razlika u dohotku, nego samo kao ilustraciju promena relativnog poreskog opterećenja najbogatijih i ostalih. Naravno, to sto najbogatiji placaju vise i sa nizim granicnim stopama govori da njihov dohodak raste brze nego ovih dole. Ali, posto verujem u trickle-down ekonomiju meni je to pozitivno - sto manje granicne poreske stope to veca akumulacija, stednja, investicije, dalje zaposljavanje, plate siromasnijih i tako redom. Da ne govorim da ako privreda predje prelomnu tacku na Laferovoj krivi (kao sto je u Americi po svoj prilici u jednom trenutku presla) nizi porezi vode i povecanju samih poreskih prihoda, a en samo investicija i zarada.

Ivan Jankovic said...

I, da u pravu si, nisam spomenuo imigraciju u tom kontekstu, iako je od prvorazrednog znacaja.

Ivan Jankovic said...

marko,

ne bi bilo bolje umesto osecanja, utisaka, ljutnje i odokativnih procena da malo razgovaramo ozbiljno i preciznije.

Zapada Evropa ima oko 10 % nezaposlensoti standardno, Amerika duplo manje. Produktivnost americkih radnika je znatno veca, siromasni u Americi zive na visem nivou od mnogih sa srednjim dohotkom u Evropi. Recimo prosecan siiromasni zivi na vecoj kvadraturi nego prosecan u Svedskoj. Americka ekonomija poslednjih 30 godina raste duplo brze od skleroticnih drzava blagostanja u zapadnoj Evropi. I na kraju da li mozda znas gde je izmisljen izraz "brain drain"? U Britaniji pred-tacerovskog vremena, za odliv kvalifikovanih ljudi u SAD. Kad je evorpski welfare sistem bolji, sto nema obratnog odliva mozgova? I ne samo "mozgova" nego i "obicnih" radnika? Jedini koji kukaju na nehumani americki sistem su levicarski profesori i drugi koji znaju malo o oba sistema.

I da, upravo je tako sve u kapitalizmu je bajno a sve u socijalizmu lose. Socijalizam i kapitalizam su ekonomski i politicki sistemi a ne religiozna verovanja koaj obecavaju iskupljenje ili smisao zivota bilo kome. Kapitalizam garantuje slobodu i prosperitet, ali trazi odgovornost, preuzimanje rizika za sopstvenu buducnost. Socijalizam garantuje bedu i ropstvo u zamenu za "sigurnost". To sto ti i ili neko drugi ima teskoca u zivotu (ko ih nema) i necim nije zadovoljan ne znaci d je "sistem" kriv za to, jer sistem ne moze da garantuje individualnu srecu. Kapitalizam ne moze da proizvede raj na zemlji i iskorenjivanje gluposti, neuroze, pokvarenosti i svih drugih ljudskih poroka (to mogu samo komunisti, ali ne znaju sta im je danas). Vec samo postupno popravljanje uslova zivota za sve. Uvek ce biti bankrotstava, siromastva, i nevolja ali bi ih bez kapitalizma bilo mnogo vise, tj ziveli bismo u trajnoj bedi, kao sto istorija socijlizma i pokazuje.

marko said...

Ako bas hoces da znas, iskuseci oba sistema, ja licno takodje preferiram kapitalizam ali nisam slep za probleme i ne gutam pie in the sky price.
I dalje me zanima kako bi se ti snasao u americkom kapitalizmu. Teoriju poznajes, ideoloski pravac si odabrao, samo jos fali praksa. Bilo bi interesantno videti da li bi nakon, recimo, 10 godina (da ti damo dovoljno vremena)raznosio picu ili bi imao svoj talk show na Fox-u. Za pocetak mozes i da blogujes na engleskom. Ako to sto govoris make sense ljudima u Americi (a sto ne bi, kazes sve su to suve cinjenice, jeste da zivis u Srbiji ali moze se slika o jednom drustvu steci i preko interneta), na konju si. Ajd', 'leba ti, obraduj nas jednim originalnim clankom na engleskom - bez prepisivanja molim - i oprobaj vec jednom taj kapitalizam :)

No, mislim da si od silne potrebe da budes veci katolik od pape promasio upravo sustinu americkog drustva (namerno kazem drustva a ne kapitalizma). Preduzimljiv, optimistican duh, sposoban da prepozna probleme i brzo nadje pragmaticno resenje je ono sto Ameriku cini tako privlacnom i na kraju uspesnom. Ova zemlja je nebrojeno puta pokazala da je at its best upravo onda kad se drzi svojih univerzalnih principa koji nisu vezani za ovaj ili onaj trzisni sistem i ostavi po strani kratkorocna ideoloska prepucavanja.
U Deklaraciji o nezavisnosti stoji:
"We hold these truths to be self-evident, that all men are created equal, that they are endowed by their Creator with certain unalienable [inalienable] Rights, that among these are Life, Liberty, and the Pursuit of Happiness. That to secure these Rights, Governments are instituted among Men, deriving their just powers from the consent of the governed...."

Kao sto vidis, deklaracija govori o ulozi drzave (govermnments) u ostvarivanju neotudjivog prava na zivot, slobodu i trazenje srece ali nigde se ne pominje kapitalizam (rec tada nije ni postojala) niti free market onako kako ga mi danas shvatamo. To sto se ovaj sistem razvio, dobio ime i dosada bio najpogodniji, a po svoj prilici bice i ubuduce, ne znaci da se on nece i ne moze menjati shodno novim potrebama drustva. Kao i drzava, uostalom, koja(e) "deriving their just powers from the consent of the governed". Ono sto je sustina i sto se ne menja je "all men are created equal" sa pravima na "life, liberty and the pursuit of happiness".

Ivan Jankovic said...

Zamorno je objasnajvati elementarne cinjenice ali kad vec mora, ajde:

Deklaracija nezavisnosti govori o pravu na zivot, slobodu i TRAGANJE za srecom, ne o pravu NA srecu. To je kljucna razlika. Ti bi hteo da ti vlada, kroz ekonomsku politiku, garantuje srecu ili neki fiksni dohodak ili sigurnost. To ne moze u slobodnom drustvu, bar kako ga Deklaracija zamislja. Ona nudi samo slobodu, bez garancija rezultata i statusa. Sto ce reci, u ekonomskoj sferi - kapitalizam. Naravno da nece tako sofisticirani ljudi poput Founding Fathers da koriste tako ruznu rec kao kapitalizam, i to ne samo ju je smislio 100 godina kasnije Karl Marks, ali oni pod slobodnim drustvom misle upravo na "kapitalizam" - sistem u kome svako traga za srecom onako kako hoce i stize onde gde moze. Nihova "jednakost pred Tvorcem" nije boljsevicka ni fabijanska ni socijaldemokratska jednakost stomaka ili ishoda vec jednakost sansi da se proba. Jednakost mogucnosti, ako si cuo za taj izraz.

Deklaracija nezavisnosti je jedan od najjacih manifesta liberalizma u ljudskoj istoriji, ona ne govori o ulozi drzave u ostvarivanju srece, vec o zastiti jednakih prirodnih prava ljudi na zivot slobodu i traganje za srecom. Dakle, ona je manifest liberalnih, negativnih prava, prava na slobodu od drzavne prinude, ane tvojih pozitivnih prava na ovo ili ono.

Dakle, potpuno pogresno shvatas Deklaraciju nezavisnosti.

Sto se tice mojih tekstova na engleskom, jedan iz domena nauke (politicke ekomomije) je vec objavljen a nadam se da ce jos jedan iz teorijske ekonomije uskoro takodje biti. No i bez mene imate vi u Americi mnogo ljudi od kojih mozes nauciti o slobodnom drustvu mnogo.:) Ne treba vama moja poduka. Probaj pod Milton Friedman, ili Ludwig von Mises, ili F.A. von Hayek, ili James Buchanan ili Murray Rothbard, ili Henry Hazlitt, ili Robert Nozick, ili... Verovao ili ne, i ja sam ucio (i) od njih, nisam svakako naucio liberalnu teoriju na filozofskom fakultetu u Beogradu kod Zdravka Kucinara ili Mladena Kozomore.

marko said...

pa ja sam i rekao pravo na trazenje srece a ne pravo na srecu. Ocigledno ni ne citas sta je napisano nego si me odmah svrstao u neke branioce socijalizma koji zahtevaju "garanciju" srece. Makar sta!
Jeste deklaracija manifest liberalizma ali ti je gledas kroz prizmu trenutnog navodno slobodnog trzista koje je sve samo ne slobodno jer su korporacije daleko slobodnije u odnosu na sve ostale. Uloga drzave je da omoguci framework da se zagarontavane slobode individualca ostvare i koliko god ti bio protiv nje kao takve, ne mozes je izbeci. Ovog puta nam je potrebna da ponovo uspostavi ravnotezu u korist pojedinca, a ne naroda kao sto je u socijalizmu. Ima dosta ljudi ovde kojima je jasna razlika i koji odbijaju da budu nepravedno svrstani u boljsevike ali ti nikako nisu u stanju to da vidis.
Bilo bi lepo da stavis link do tog tvog objavljenog teksta ako se vec na njega pozivas.

Slaviša Tasić said...

Marko,

Post je pun podataka i argumenata, napadni bilo šta od toga, objasni zašto nije tačno, a nemoj da se baviš ličnostima. Ne znam koliko imaš godina, ali bavljenje ličnostima u raspravi je veoma, veoma nepristojno. Na argument se odgovara argumentom, ne ispituju se ličnost i delo autora. Googleuj ad hominem.

Драгољуб Михаиловић said...

Jao, štagar je kripto-komunista ovdi! E, tržištarci, pa vi mora da ste mlogo opake face kad ih tolko privlačite! Nisam ni znao! Mada, možda je to samo maštoviti & uporni DRUG ALEKSA - ovog puta kao DRUG MARKO?

andreas breme said...

sta mislite o ovome

Буш је ограничавао социјалну потрошњу и давао пореске олакшице супербогатима. Обамин План за Америку нуди проширење здравствене заштите, борбу против сиромаштва, побољшање образовања за све. Такав амерички председник, усредсређен на бољи живот обичних људи, свакако ће широм света обновити интересовање за социјалну правду и социјалну политику. Оно што ће бити добро за америчке раднике, биће добро и за прогресивне људе ван Америке
Обамин програм утицаће на преиспитивање социјалних и етичких вредности друштава у транзицији, попут овог. Друштава која су у дивљем капитализму погубила сваки осећај колективитета, друштава хиљада нових богаташа и милиона оних које еуфемистички називамо жртвама транзиције. Друштава корупције у дубокој кризи морала

Ivan Jankovic said...

breme,
uvek si pokazivao smisao za humor. :)

Tatjana said...

Wow (sto bi rekli Ameri), raskrinkati 3 "mita" o Americi, a sve to na jednoj i po kucanoj strani uz jedan grafikon(ne zna se iz kog izvora)i dva link-a od kojih je jedan clanak N. Gregory Mankiw-a profesora ekonomije na Harvardu koji je bio Busov i Romnijev savetnik, a drugi je takodje misljenje(izvor businessandmedia.org), tj. interpretacija podataka Census Biroa.
Svaka cast!

Ogranicicu se na "Mit 3" s obzirom da je to jedini deo teksta gde se zaista navode neke cinjenice iz popisa.
Brojke o kolicini ljudi bez zdravstvenog osiguranja su otvorene za interpretaciju, one svakako mogu biti manje, ali opsta slika nije bas tako ruzicasta.

U prilog tome evo samo jedne cinjenice: Obama je pobedio na izborima!

Vazan deo Obaminih predizbornih obecanja izmedju ostalog je bila i reforma zdravstva, te cinjenica da je on pobedio govori podosta o situaciji u zdravstvu i o tome koliko su ljudi zadovoljni sadasnjim zdravstvenim sistemom.
Slozicemo se da ilegalci i stranci ne glasaju, zar ne?

Da li su Americki gradjani u zabludi?

P. S. Ja sam stranac koji zivi u Americi, imam odlicno zdravstveno osiguranje preko muzevljeve firme, i ne branim Obamu, vec samo zelim da ukazem na ono sto je ocigledno.

Marko Paunović said...

tatjana:

Evo, Vi bi ste glasali za Obamu (pretpostavljam da nemate pravo glasa), a imate zdravstveno osiguranje?.

Ocigledno veliki broj ljudi NIJE za njega glasao zbog toga sto nisu osigurani. Mnogi su glasali zato sto se protive slobodnoj trgovini, zele veci znacaj sindikata, vece poreze, povlacenje iz Iraka.

Hocu da kazem da to sto je Obama pobedio i nije neki argument u korist teze da je veliki broj ljudi neosiguran.

marko said...

Ljudi zele reformu zdravstvenog osiguranja izmedju ostalog i zbog toga sto i kad imas osiguranje nisi siguran da ce ono nesto i vredeti. Postoji mali milion klauzula i fine prints, jedna od najcescih je "pre-existing condition", sto im omogucava da odbiju insurance claim kako im dune. U neposrednoj okolini imam primer racuna od 26 hiljada dolara za dva dana u bolnici (plucna infekcija, nista posebno), osiguranje odbilo da plati zbog interstate zavrzlame. Zatim racun od 300 hiljada dolara (slovima trista) za operaciju na srcu - pre-existing condition! Dodaj na to kamatu i ta osoba nece moci da izadje iz dugova za zivota (ako i pozivi sa dodatnim stresom na vec obolelo srce). Aspirin u prodavnici kosta $5 za 100 komada, u bolnici ti naplacuju toliko za JEDAN. Slobodno trziste ili ne, nesto tu ne stima.

Marko Paunović said...

marko:
U Srbiji postoji potpuno drzavno zdravstveno osiguranje.

Zasto su onda u Beogradu odbili da prime povredjenu zenu, nego su je poslali za Pozarevac? Kako je to moguce u takvom sistemu?

marko said...

Ne kazem da je drzavni sistem zlato, niti kazem da neizostavno treba ici na drzavni, samo govorim da ovaj privatni kakav je sad u Americi ima itekako problema. Ljude u principu ne zanima kakav formalni oblik ima zdravstvena zastita, samo da je ima i da radi. Kao sto smo svesni zamki drzavnog resenja, tako treba da smo svesni i zamki privatnog (ovakvog kakav je sada, ponavljam).
Ima tu jos jedna stvar, mnogo je bolje imati osiguranje koje daje veliki poslodavac nego mali ili ako ga sam sebi kupujes. Dve naizgled podjednake polise se ne tretiraju isto. Ako je preko velike korporacije, prvo sto je jeftinije (veci kupac, manja cena) a drugo sto ti nece tako lako odbijati claims jer ako se bude puno zalbi, poslodavac ce naci drugog insurer-a. Ako si mali, kome da se zalis? Trenutno ne postoji ni mogucnost da se vise malih udruzi. Zato i ljudi koji bi da promene posao ili pocnu sopstveni biznis debelo razmisljaju pre nego sto ce to da urade. Gde je onda tu free market i gde su individualne slobode?
Postoji valjda neko trece resenje a da se u procesu medjusobno ne nazivamo fasistima i boljsevicima... To tek ne vodi nicemu.

Slaviša Tasić said...

Marko: "osiguranje odbilo da plati zbog interstate zavrzlame."

A ko je stvorio tu interstate zavrzlamu? Stvorila je država, koja sprečava prodaju osiguranja po drugim državama.

Kao i tržište hipoteka, američki zdravstveni sistem je toliko regulisan da se ostaci tržišta jedva naziru.

marko said...

Jao, Slavisa, opet cemo zavrsiti na istom...
Pa, evo onda i druge strane medalje:
to sto sad hoce da se osiguranje iz jedne drzave prodaje po svim ostalima ne znaci da ce biti bolje po kupce. Polise ce vaziti po pravilima drzave gde je firma inkorporirana sto ce jos vise otezati iovako komplikovanu proceduru. Veruj mi, ako bi ovo znacilo nize cene i bolju uslugu, niko se ne bi bunio. Ljudi su vrlo nepoverljivi i to ne bez razloga. Slican slucaj je bio i sa elektricnom energijom pa se zavrsilo tako sto su cene otisle gore, u Kaliforniji je bilo i velikih nestasica, a kruna svega je bio Enron. Ne znam sta je resenje, ali ovo zasad nije.

Marko Paunović said...

marko:
Niko Vas nije nazvao boljsevikom. Bar ne jos uvek. :)

Salim se, meni je licno potpuno jasno da je zdravstvo vrlo, vrlo specificno.

Sve dok doktor i ja odlucujemo sta ce da se radi, a to placa neko treci, pravog resenja nema, pa bio taj treci drzava ili privatno osiguravajuce drustvo.

Dakle, ja se ne zanosim da zdravstveni sistem moze da bude efikasan. Ali, moze da bude relativno human.

Ja prosto ne vidim kako je moguce od drzavnog sistema napraviti sistem koji iole vodi racuna o interesima pacijenta. Takvim sistemom dominiraju lekari i politicari, tu je pacijent u potpunom zapecku.

Situacija ni u privatnom sistemu sigurno nije idealna, ali mi se cini da je daleko bolja od one u drzavnom.

Jeste, tu i tamo ce biti problema, nekim ljudima ce neopravdano biti uskraceno lecenje, ali je u privatnom sistemu to izuzetak, a ne pravilo. Desava se ponekad i meni da nezadovoljan izadjem iz banke, ali mi se jos nijednom nije desilo da zadovoljan izadjem iz opstine.

marko said...

Na zalost, zbog prirode i troskova zdravstvenih usluga, tesko da se moze izbeci placanje od strane nekog treceg. Sitnije stvari nisu problem platiti iz dzepa ali sta da se radi kad su u pitanju komplikovane operacije ili hronicne bolesti?
Problem sa privatnim je sto taj sistem radi za profit: lekari onda imaju motiv da urade i naplate sto vise i sto skuplje a osiguranje da uskrati sto vise. Opet pacijent ispasta. Negde u svemu ovome se izgubio i dobri, stari porodicni lekar koji mozda nije mlatio milione ali je imao pristojan prihod.

Kad se govori o drzavi i birokratiji, moram da pomenem da americka birokratije ipak ne moze da se poredi sa srpskom. Negde sam video bumper sticker koji kaze: ako volis DMV (dept. of motor & vehicles), voleces national health care. Ironija je da mi se nikad nije desilo da cekam duze od pola sata u DMV-u cak i doba najvecih guzvi (zivim u velikom gradu). Stariji gradjani koji koriste Medicare/medicaid su veoma zadovoljni. Znaci moze se. Postoji i mogucnost da se daju vauceri za neku odredjenu sumu koji mogu da se prenesu na privatno osiguranje.
Ovo je sve samo razmisljanje naglas, ne pretendujem da imam resenje.