Na internetu se mogu naći interesantni tekstovi koji prognoziraju (tj. prognozirali pre par godina) kraj američke ekonomske dominacije u slučaju da nafta prestane da se prodaje u dolarima i da pređe, recimo na evro. Logika jednog takvog teksta je da zemlje danas skupljaju dolare da bi mogli da kupuju naftu. Naime, da cena drugih proizvoda poraste usled promene kursa, to neće toliko uticati na ekonomiju kao rast cena nafte, pa se centralne banke uglavnom odlučuju na štednju u dolarima da bi se zaštitile od valutnog rizika koje bi sa sobom nosila cena nafte.
U slučaju da nafta počne da se prodaje za evro (uradio Irak 2000. a Iran najavljivao 2006.), po ovoj teoriji bi motivisalo mnoge centralne banke da zamene svoje dolarske rezerve što bi rezultiralo velikom devalvacijom dolara i nemogućnošću Amerike da finiansira svoj trgovinski deficit. Naravno, berze bi odmah propale jer bi stranci povlačili svoje investicije iz Amerike a nezaposlenost bi porasla do neslućenih razmera. I sve zato što su arapske zemlje odlučile da prodaju naftu u evrima umesto dolarima.
Ova teorija nije tačna iz više razloga: Devizne rezerve centralne banke su u obveznicama i ne drže se da bi ih koristili za kupovinu nafte već zbog podloge sopstvenoj valuti. Dolar je, bar do sada, bio najstabilnija valuta i zato je omiljen za rezerve. Dodatni problem za evro je što obveznice u evru izdaju pojedinačno zemlje članice a ne EU. Čak i da većina država počne da čuva rezerve u evru to sigurno neće biti zbog nafte jer naftu ipak kupuju preduzeća a ne države. Takođe, troškovi konverzije valute iz dolara u evro su relativno mali i ozbiljnim igračima ne predstavljaju odlučujući faktor prilikom kupovine nafte. Evo šta su davno rekli Tyler Cowen i James Hamilton o ovoj temi.
Teoretičari zavere obožavaju mitove o nafti. Tako ispada da ste naivni ako ne verujete da je rat u Iraku počeo zbog nje. Nafta je u tom smislu nebitna.
No comments:
Post a Comment