Tadić najavljuje reformu pravosuđa. Ustvari ništa posebno ne najavljuje nego samo kaže kako je reforma neophodna. Kaže da je nedopustivo da ima preko 4,000 predmeta koji su zastareli i da procesi traju 20 godina. Slažem se, ali on ne nudi nikakvo rešenje osim što ulaže javnu kritiku. Jedno rešenje bi bilo ograničiti trajanje sudskog procesa. Tako, da recimo imovinski spor ne može da traje duže od 3 meseca na primer. U tim sporovima koji traju 20 godina teško da ćete skupiti više od 100 sati samog suđenja. Zašto se ne bi sudilo dan za danom kao u Americi. Dokaze ili imate ili nemate, 6 meseci čekanja je bespotrebno.
Ja imam nekoliko procesa već više od pet godina pred Prvim opštinskim sudom, što me naravno ne čini ekspertom, ali je i meni laiku očigledno da je ogroman problem odlaganje suđenja zbog nepojavljivanja stranaka ili svedoka i po nekoliko puta. Zašto je problem privesti ljude ako se ne odazovu na prvi poziv? Zašto čekati par godina da bi se izdao nalog za privođenje?
Tadić me je malo razočarao jer mu je glavni primer blage kaznene politike krivično delo trgovine narkoticima. Na stranu što to ne treba da bude krivično delo na prvom mestu, jer je u pitanju kriminal bez žrtve, posebno mi smeta što Tadić relativizuje dužinu kazne. Pa tako ispada da 2 do 12 godina predstavlja blagu kaznu. Ko je proveo jednu noć u zatvoru ili bar odslužio vojsku zna da ceni svaki sat slobode, a kamoli 12 godina.
No comments:
Post a Comment