Pages

29 October 2008

Pozovi CIA za savet za ulaganje

Kada je 1951. Jacobo Arbenz pobedio na izborima u Gvatemali počeo je da sprovodi redistribuciju obradive zemlje. Ako neko ima mnogo neiskorišćene zemlje bio je prisiljen da je proda državi po ceni koju su vlasnici naveli kao vrednost u poreskim prijavama. Naravno, daleko ispod tržišne vrednosti. Američka kompanija United Fruits Company (Chiquita banane) je bila ozbiljno ugrožena. Međutim, 1954. je CIA sponzorisla vojni puč koji je Arbenza udaljio sa vlasti pod izgovorom da sarađuje sa Sovjetskim Savezom i vratio zemlju originalnim vlasnicima.

Dokoni ekonomski "forenzičari" su uporedili rast cena akcija UFCa sa datumima kada su održani sastanci na kojima je isplaniran prevrat i kada je izdato tajno predsedničko odobrenje da se akcija sprovede, pošto su ova dokumenta postala javna. Zaključak je da je par meseci pre prevrata cena akcija skočila 10% dok je posle skočila za samo još dodatnih 3,5%. Predsednik UFCa je inače bio u srodstvu sa direktorom CIAe koji je inače služio i u bordu kompanije. Iako je u pitanju bila najstrožije čuvana državna tajna insajderi nisu mogli da odole. Tržište izgleda dobro predviđa i ishode prevrata. Procenat rasta akcija preduzeća koje su imale poslovne interese na Kubi pred operacijom u Zalivu svinja su znatno manje porasle. Stoga, ako vas zanima ishod sličnih akcija ne škodi ako pratite i berzu.

Naše tajne službe, lišene mogućnosti da pristojno zarade ulaganjem u hartije od vrednosti, su morale da se snalaze.

2 comments:

VPeric said...

"Tržište izgleda dobro predviđa i ishode prevrata."

Lako je tvrditi tako nešto kad gledaš u nazad, posebno zato što se nekako uvek ti povoljni primeri zapamte, a nijedan koji govori suprotno.

Ako je tržište tako svemoguće, onda bi ti/vi kao iskusni ekonomisti trebali da predvidite nešto što će se desiti, a ne nešto što se već desilo. Naravno, ne treba ni da napominjem da ne smete nijednom da pogrešite. :)

Marko Paunović said...

Robin Hanson, sa George Mason univerziteta je upravo hteo da koristi berzu za predvidjanje buducih dogadjaja. Ali, posto je kretanje cene akcija preduzeca ipak samo proxy za neki dogadjaj, on je predlozio emitovanje hartija za odredjeni dogadjaj.

Na primer, svako bi mogao da izda hartiju koja kaze "placam 100 dolara, ako X", gde "X" moze da bude "se americke snage povuku iz Iraka do kraja 2010.", ili "ubiju Dzordza Busa do kraja 2009.", ili bilo sta drugo.

Takvim papirima bi se trgovalo na berzi (Hanson je to trziste nazvao "Prediction Market"), a cena bi bila dobar indikator verovatnoce da ce se nesto zaista i desiti.

Naravno (a to je ono sto valjda vperic zeli da kaze), ta cena ne bi bila IDEALAN indikator, vec samo bolji od bilo kog drugog do sada izmisljenog.

Cinjenica je da su ekonomisti katastrofalno losi kada se radi o predvidjanju "velikih lomova" u vremenskim serijama. Jedan od osnovnih razloga (kao i kod svih drugih analiticara) je sto te najcesce nista ne kosta da lupetas.

Kada bi postojao "Prediction Market" onda bi bilo sasvim jasno kojem analiticaru verovati - onom koji je najbogatiji. Kao sto sada ima smisla uloziti pare u onaj investicioni ciji su menadzeri zaradili najvise para.